Бунић је насељено мјесто у Лици. Припада општини Удбина, у Личко-сењској жупанији, Република Хрватска.

Бунић
Curch Bunic Croatia.JPG
Рушевине римокатоличке цркве у Бунићу
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаЛичко-сењска
ОпштинаУдбина
ОбластЛика
Становништво
 — 2011.Пад 133
Географске карактеристике
Координате44°40′14″ СГШ; 15°36′46″ ИГД / 44.6706146° СГШ; 15.6129037° ИГД / 44.6706146; 15.6129037Координате: 44°40′14″ СГШ; 15°36′46″ ИГД / 44.6706146° СГШ; 15.6129037° ИГД / 44.6706146; 15.6129037
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина683 м
Бунић на мапи Хрватске
Бунић
Бунић
Бунић на мапи Хрватске
Бунић на мапи Личко-сењске жупаније
Бунић
Бунић
Бунић на мапи Личко-сењске жупаније
Остали подаци
Поштански број53235 Бунић
Позивни број+385 53

ГеографијаУреди

Налази се између Коренице и Личког Осика. Бунић је удаљен од Удбине око 27 км, од Коренице око 14 км, а од Госпића око 30 км.

ИсторијаУреди

Бунић је у 18. веку био најважније место у Лици, после Оточца, у њему се налазило седиште једне капетаније Војне крајине. Славни војсковођа Гидеон фон Лаудон је овде започео војну каријеру, као капетан.[1] Испред католичке цркве у месту, подигнуте његовом заслугом, направљена је гробница његових синова Антона и Леополда, преминулих од дифтерије. На пет километара од Бунића засађен је "Лаудонов гај", храстова шума засађена у облику борбене јединице.[2] У Бунићу је Буде Будисављевић похађао 1798. године српску школу, боравећи код своје бабе, протинице Руже Бањеглав. Учитељ му је био Исак Бањеглав.[3]

Други свјетски ратУреди

Усташе су убијале жене и појединачно и у већим групама. Наду Кнежевић, свршену медицинарку из Бунића, заклали су пред њеном кућом.[4]

Малишу Брибића, земљорадника из Бунића, срез Кореница, "полили су гасом допола и потпалили га шибицом да је до половине изгорео и полумртвом му одрезали главу. Милету Кнежевића, бележника из Бунића, заједно са женом и петоро деце затворили су у шталу и запалили је и они су у њој изгорели. [4]

У селу Бунићу “пред очима Драгана Бунића заклали су његово троје деце млађих од 5 година, а затим његову жену“.[4]

Новија историјаУреди

До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Кореница. Бунић се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини.

КултураУреди

У Бунићу је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Бунић припада Архијерејском намјесништву личком у саставу Епархије Горњокарловачке.[5] У Бунићу је постојао храм Српске православне цркве Светог оца Николаја саграђен 1867. године, а 1942. године спаљен. Парохију сачињавају: Бунић, Шаламунић, Козјан и Љубово.[5]

СтановништвоУреди

Према попису из 1991. године, насеље Бунић је имало 399 становника, међу којима је било 368 Срба, 20 Хрвата и 5 Југословена и 6 осталих. Према попису становништва из 2001. године у Бунићу је живјело 136 становника углавном Српске националности.[6] Бунић је према попису из 2011. године имао 133 становника.[7]

Национални састав према попису из 2011.‍
Срби
  
120 90,2 %
Хрвати
  
10 7,5 %
остали
  
3 2,2 %
Укупно: 133
Националност[8] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 368 407 638 752
Југословени 5 90 16 4
Хрвати 20 23 27 46
остали и непознато 6 7 4 4
Укупно 399 527 685 806
Демографија[8]
Година Становника
1961. 806
1971. 685
1981. 527
1991. 399
2001. 136
2011. 133

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Бунић је имало 399 становника, следећег националног састава:

Национални састав према попису из 1991.‍
Срби
  
368 92,23 %
Хрвати
  
20 5,01 %
Југословени
  
5 1,25 %
непознато
  
6 1,50 %
укупно: 399

Познате личностиУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1857. године
  2. ^ Политика, 24. јун 1938, стр. 11[мртва веза]. digitalna.nb.rs
  3. ^ Николајевић, Димитрије (1911). Преписка ђенерала Будислава Будисављевића (1790-1862). Сремски Карловци. 
  4. 4,0 4,1 4,2 Страњаковић 1991.
  5. 5,0 5,1 „Архијерејско намјесништво личко: Парохија Бунић”. Српска православна црква: Епархија горњокарловачка. Приступљено 27. 8. 2012. 
  6. ^ Попис становништва 2001. Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2011), Приступљено 15. 4. 2013.
  7. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала на датум 15. 11. 2013. Приступљено 15. 4. 2013. 
  8. 8,0 8,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везеУреди