Мала Капела
Мала Капела је планински ланац, који се налази на сјеверу Лике. Дио је Личке висоравни.
| Мала Капела | |
|---|---|
 Тунел кроз Малу Капелу | |
| Географске карактеристике | |
| Највиша тачка | Селишки врх |
| Ндм. висина | 1.279 m |
| Координате | 44° 54′ 36″ С; 15° 31′ 00″ И / 44.9101° С; 15.5166° И Координате: 44° 54′ 36″ С; 15° 31′ 00″ И / 44.9101° С; 15.5166° И |
| Географија | |
  Мала Капела | |
| Државе |  Хрватска |
| Регије | Личко-сењска жупанија, Карловачка жупанија |
| Област | Лика |
| Масив | Динарске планине |
| Група | Личка висораван |
Географски положајУреди
Простире се од Велике Капеле на западу до Плитвичких језера на истоку и од долина Плашки и Саборско на сјеверу до Гацке и Крбаве на југу. Већим дијелом чини административну границу између Личко-сењске и Карловачке жупаније.[1]
НазивУреди
Име је добила по малој Капели у планини, мала дрвена католичка црквица.[1]
ОдликеУреди
Изграђена је од мезозојских карбонатних стијена и највише из доломита. Спада у западне Динариде и састоји се од низа горских врхова међусобно спојених издуженим планинским ланцем у смјеру исток-запад. Највиши врх је Селишки врх, 1.279 метара над морем, а још јужније је Мрсињ 1.269 метара.[2]
Ова планина богата је биљним и животињским свијетом слично као и западнија Велика Капела у Горском котару. На доломитним стијенама се истичу простране борове шуме, а понегдје још има и предјела под сачуваном прашумом. Од значајне фауне настањена је вуковима, медвједима, рисовима и разним другим животињама.[1]
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ а б в „Личко горје”. Лика у срцу. Приступљено 31. 10. 2012.[мртва веза]
- ^ „Мала Капела” (PDF). Државни завод за статистику РХ. Приступљено 3. 7. 2013.
ЛитератураУреди
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
