Велика Капела

Велика Капела је планински ланац у Републици Хрватској, који се налази на истоку Горског котара, а протеже се од Горског котара на западу до Мале Капеле и Лике на истоку, од Огулинске долине на северу до Винодолског приморја на југу. Ту се налази најужи планински праг између континенталне Паноније и приморског Медитерана.

Велика Капела
Klek mountain.jpg
Клек, један од масива Велике Капеле
Географске карактеристике
Највиша тачкаКула
Ндм. висина1.534 m
Координате45°17′35″ СГШ; 14°56′04″ ИГД / 45.29301555° СГШ; 14.93447615° ИГД / 45.29301555; 14.93447615 Координате: 45°17′35″ СГШ; 14°56′04″ ИГД / 45.29301555° СГШ; 14.93447615° ИГД / 45.29301555; 14.93447615
Географија
Велика Капела на мапи Хрватске
Велика Капела
Велика Капела
Државе Хрватска
РегијеПриморско-горанска жупанија, Карловачка жупанија, Личко-сењска жупанија
ОбластГорски котар, Лика
МасивДинарске планине
ГрупаЛичка висораван

Клима и рељефУреди

Климатски типови измењују се од Огулинске долине на северу (континентална клима), преко централног планинског масива Бјелоласица (планинска клима), до Винодолског приморја на југу (медитеранска клима). Падавина има у великим количинама током целе године.

Највиши врх је Бјелоласица: 1534 метара н/в.[1]

Биљни и животињски светУреди

На Великој Капели налазе се познати заштићени паркови и крајолици, познате су Беле и Самарске стене, Клек изнад Франкопанског града Огулина и остало.

Разноврсност биљног света огледа се од приморског растиња на југу (Винодолско залеђе), преко Алпског или високопланинског растиња у централном делу (Бјелоласица) до континенталног растиња у северном делу (Огулинска долина).

Животињски свет је разнолик, од грабежљиваца: вукови, медведи, рисови и орлови, па до јелена, срна, дивљих свиња, тетријеба и разних других дивљих животиња.

Историја и привредаУреди

Велика Капела добила је име по Капели (дрвеној римокатоличкој цркви у планини) на путу према планинском превоју близу Модруша. У историји Велика Капела била је у поседу хрватске племићке породице Франкопана који су столовали у Огулину подно капелских планина.

Тај планински ланац састоји се од низа врхова и висоравни и има изразито развијен планински туризам: Хрватски Олимпијски Центар Бјелоласица, многобројни приватни пансиони од Мркопља на западу до Огулина на североистоку пружају смештај планинарима, скијашима, алпинистма и путницима жељним мира и природе.

На Мирковици, једном од врхова између Врбовског и Јасенка је Радиотелевизијски одашиљач Мирковица.

ИзвориУреди

  1. ^ „Географски и метеоролошки подаци” (PDF). Статистички годишњак. Хрватски завод за статистику. 2009. Приступљено 8. 3. 2013. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди