Отворите главни мени

Обични рис или шумски рис[2] (лат. Lynx lynx) је врста мачке средње величине, природно настањене у Сибиру, централној и источној Европи, као и у источној и југоисточној Азији. Може да нарасте до 1,3 метара. Становник је густих шума и речних клисура. Заузима територију од 5 до 100 квадратних километара и на њој не трпи друге припаднике своје врсте.

Обични рис
Lynx lynx poing.jpg
Lynx lynx
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Род:
Врста:
L. lynx
Биномијално име
Lynx lynx
Eurasian Lynx area.png
ареал обичног риса
Синоними
  • Felis lynx Linnaeus, 1758

Садржај

Физичке особинеУреди

Обични (или евроазијски) рис, највећа је врста риса, којих укупно има четири. Дужина му је између 80 и130 центиметара, а висина између 60 и 65 cm. Дужина репа му је од 11 до 24,5 cm. [3][4] Мужјаци су обично тешки од 18 до 30 килограма а женке 8 до 21 kg.[5][6][7][8] Мужијак риса из Сибира, где та врста достиже највећу величину тела, може тежити до 38 kg или чак 45 kg.[9][10] Тело је снажно, с релативно снажним и дугачким ногама. Шапе су им велике и са доста крзна. Током лета, обични рис има релативно кратко, црвено или браон крзно, које може да посветли. Зими га замењенује за много дебље, слојем свиленкастог крзна, од сребрносиве до сивкасто браон боје.

ОглашавањеУреди

Ова врста риса има широк спектар звукова, али је генерално тиха мачка, осим у периоду парења. Звукови парења су много гласнији и састоје се од дубоког режања код мужјака, док женке испуштају звукове попут мјаукања, само много гласније од домаће мачке. Врло су тајновите животиње и звукови су им ретки, па њихово присуство у неком крају може годинама да прође неопажено.[11]

ПонашањеУреди

Обични рис је најактивнији током сумрака и ноћу. Типична је грабљивица и добар регулатор бројности многих врста дивљачи. Дневно прелази од 5 до 25 km. Углавном иде истим пролазима. Поново посећује неку територију тек после 7—10 дана. Не напушта територију ако није принуђен. Лови углавном мање сисаре и птице, али и веће животиње. Храни се зечевима, веверицама, мишевима и другим глодарима, црвеним лисицама, али и дивљим свињама, јеленима и срндаћима — које углавном лови зими, јер тада теже проналази зечеве и глодаре. Одраслој јединки дневно је потребно између 1,1 и 2 kg меса, па се може десити да већи улов једу данима. Углавном уходе плен, шуњају се и заскачу га из заседе. У лову користе вид и слух, па се често пењу на стене и оборено дрвеће како би надгледали терен. Јединке у лову покривају територију од 20 до 450 km², што зависи од количине плена на том простору. Мужјаци имају тенденцију да лове на ширим пространствима. Они патролирају свакодневно кроз своје ловиште и остављају мирисе како би друге јединке знале за њихово присуство. Као и код других мачака, ти мириси су од измета, урина и приликом гребања дрвећа.

РазмножавањеУреди

Сезона парења је од јануара до априла, а женке улазе у плодне дане само једном током тог периода, и то траје од четири до седам дана. Овај евроазијски рис нема могућност да контролише репродуктивно понашање у зависности од плена, као што то може његов блиски рођак канадски рис. То се углавном повезује са чињеницом да обични рис има шири распон плена, па ретко остаје без икакве хране и не мора на тај начин да се прилагођава околностима.

Скотне мачке праве јазбину на некој сигурној локацији, углавном тамо где гране заклањају прилаз или корење дрвећа. На поду су често перје, јеленска длака и сува трава, како би младунци имали удобну подлогу. Трудноћа траје од 67 до 74 дана и на свет доносе од једног до четири младунца. На рођењу теже између 240 и 430 грама, слепи су и беспомоћни. Мајку напуштају с десетак месеци, а полну зрелост достижу са две или три године. У заточеништву могу да живе до 20 година.

Станиште и ареалУреди

Ареал распрострањења је некад био врло широк, од Атлантског до Тихог океана. Бројност му је данас веома мала, па се у неким земљама врше напори за његово поновно насељавање. У Србији је законом заштићена врста, услед мале величине популације. Редован лов на риса није дозвољен.

РеференцеУреди

  1. ^ Cat Specialist Group (2002). Lynx lynx. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2006. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 11. 05. 2006.  База података садржи чињенице, на основу којих је таксон на нижем степену опасности.
  2. ^ Mirić Đ. 1969. Predlog srpskohrvatske nomenklature jugoslovenskih sisara (Mammalia). Glasnik Prirodnjačkog muzeja u Beogradu B-24: 161—173.
  3. ^ Page, Amanda; Kirkpatrick, Win; Massam, Marion (јануар 2008). „RISK ASSESSMENT FOR AUSTRALIA – Eurasian Lynx (Lynx lynx)” (PDF). Government of Western Australia: Department of Agriculture and Food. стр. 1—18. 
  4. ^ Nowak, Ronald M. (1999). Walker's Mammals of the World. 2. JHU Press. стр. 806. ISBN 978-0-8018-5789-8. 
  5. ^ „Eurasian lynx”. Peter Jackson. 24. 04. 1997. Архивирано из оригинала на датум 27. 05. 2007. Приступљено 28. 05. 2007. 
  6. ^ „Science & Nature – Wildfacts – Eurasian lynx”. BBC. 25. 07. 2008. Приступљено 29. 12. 2010. 
  7. ^ Lynx Felis lynx. animals.nationalgeographic.com
  8. ^ Burnie D and Wilson DE (Eds.), Animal: The Definitive Visual Guide to the World's Wildlife. DK Adult (2005). ISBN 978-0-7894-7764-4.
  9. ^ „San Diego Zoo's Animal Bytes: Lynx”. Sandiegozoo.org. Приступљено 29. 12. 2010. 
  10. ^ Boitani, Luigi, Simon & Schuster's Guide to Mammals. Simon & Schuster/Touchstone Books (1984). ISBN 978-0-671-42805-1.
  11. ^ Sunquist, Mel; Sunquist, Fiona (2002). Wild cats of the World. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-77999-7.