Шкаре су насељено мјесто у Лици. Припадају граду Оточцу, Личко-сењска жупанија, Република Хрватска.

Шкаре
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаЛичко-сењска
ГрадОточац
ОбластЛика
Становништво
 — 2011.Раст 36
Географске карактеристике
Координате44° 53′ 29″ С; 15° 18′ 44″ И / 44.891513° С; 15.312217° И / 44.891513; 15.312217
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина494 m
Шкаре на карти Хрватске
Шкаре
Шкаре
Шкаре на карти Хрватске
Шкаре на карти Личко-сењске жупаније
Шкаре
Шкаре
Шкаре на карти Личко-сењске жупаније
Остали подаци
Поштански број53221 Шкаре
Позивни број+385 53

Географија уреди

На западу се налазе Подум и Оточац, на источној страни се налазе Дољани, сјеверно је Главаце, а јужно од Шкара је Залужница. Шкаре су од Оточца удаљене 7 км сјевероисточно.

Историја уреди

Шкаре су се од распада Југославије до августа 1995. године налазиле у Републици Српској Крајини.

Насељавање Лике и Гацке долине уреди

Године 1658. из кореничког подручја насељена ја Гацка долина (Залужница, Дољани, Шкаре, Главаце, Сатро Село, Компоље, Понор и Подум) Били су то Усорчани (Усорци) или Вилићани који су 1592. стигли из Усоре свог етапног пребивалишта. Преживели су : Агбабе. Алекшић, Аралица, Бабић, Бањанин, Батинић, Боровац, Божичковић, Божић, Бракус, Цвјетичанин, Чубрило, Ћурчић, Диклић, Дивјак, Грбић. Гријак, Гутеша, Хинић, Хркаловић, Иванчевић , Ивкoвић, Јерковић, Калешић, Каменко, Кангрга, Кончар, Кошић, Кресовић, Кукић, Лаврња, Лемајић, Лолић, Лукинић, Лужајић, Мандић, Маријан, Машић, Матић, Миховиловић, Микић, Милаковић, Мирковић, Напрта, Наранчић, Навала, Опачић, Паскаш, Павичић, Поповић, Поткоњак, Познић, Предовић, Пригмиз, Пухар, Пуповац, Ракић, Ружић, Савић, Секиз (Секић), Скенџић, Предовић, Свилар, Шеган, Шкорић, Штетић, Штула, Шушњић, Варда, Влаисављевић, Војводић, Вујанић, Вукмановић, Вукмировић, Вуксан, Вуњак и др.

Њима припадају и неки родови (презимена) који су раније стигли или били расути по планинама, а овде је 78 родова с 90 породица и око 1000 душа од којих је 309 било под оружјем. Њима спада још 12 породица пресељених 1655. године у Плашки.

„Ови родови су један од најјачих српских скупова у Лици“ По њиховом досељењу генерал Херберштајн пише: „Ове Усорце хвале ми са свих страна моји стари граничари, што су под мојом управом и веле да су то витешки и најпоштенији људи између свих крајишника што их је под Турцима“

Списак презимена уреди

Списак презимена и број домаћинстава у Шкарама из 1915. (Племенски рјечник личко-крбавске жупаније) – По службеним подацима крајем 1915.

  • Аралица — (11) домаћинстава
  • Бањанин — (8)
  • Божичковић — (23)
  • Божић — (13)
  • Ћурчић — (1)
  • Диклић — (5)
  • Дивјак — (3)
  • Дуганџија — (1)
  • Гутеша — (1)
  • Каменко — (10)
  • Кресовић — (6)
  • Мандић — (5)
  • Машић — (6)
  • Напрта — (1)
  • Опачић — (1)
  • Паскаш — (6)
  • Павичић — (12)
  • Познић — (2)
  • Пухар — (1)
  • Ракић — (8)
  • Савић — (1)
  • Секиз — (2)
  • Скенџић — (14)
  • Стојановић — (36)
  • Свилар — (10)
  • Вуњак — (1)

Други свјетски рат уреди

По српским селима среза оточачког одмах су постављене јаке хрватске страже, које су претресале српске куће, хапсиле и злостављале виђеније Србе, и православне свештенике. Свештенику Петру Милеуснићу, пароху шкарачком, два пута су претресали стан а затим га одвели у жандармеријску станицу Оточац. Ту је свучен до кошуље и испребијан по леђима широким и дебелим кожним каишем до изнемоглости. Затим је пуштен кући и припрећено му је да се не сме никуда макнути.

Управо у току 1944. године, док се назирао крај рата усташе из злогласне Месићеве бојне почињу крвави обрачун са српским устаничким селима. У Дивјацима, засеоку села Шкаре, поклали су 17 жена, деце и стараца.

Са подручја ова два среза (Оточац и Бриње) у директном усташком геноциду убијено је 2.076, или 10% српске популације.

Култура уреди

У Шкарама је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Шкаре припада Архијерејском намјесништву личком у саставу Епархије Горњокарловачке.[1] У Шкарама је постојао храм Српске православне цркве Светог оца Николаја саграђен 1848. године, миниран након Другог свјетског рата. Обновљен је 1978. године, а оштећен 1995. године. Парохију сачињавају: Шкаре, Главаце и Подум.[1]

Већина становништва слави следеће Славе: Св, Архангел, Св. Никола, Св. Јован и Ђурђевдан. Сеоска слава (збор) била је Св. Сава.

Становништво уреди

Према попису из 1991. године, насеље Шкаре је имало 409 становника, међу којима је било 403 Срба, 3 Хрвата и 2 Југословена. Срби су махом избегли 1995. године, углавном у Србију. До данас мањи број њих се вратио у Шкаре. Према попису становништва из 2001. године, Шкаре је имало 12 становника.[2] Шкаре су према попису становништва из 2011. године, имале 36 становника.[3]

Националност[4] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 403 413 527 682
Југословени 2 30 4 3
Хрвати 3 2 7 24
Македонци 1
остали и непознато 1 4 1
Укупно 409 449 539 710
Демографија[4]
Година Становника
1961. 710
1971. 539
1981. 449
1991. 409
2001. 12
2011. 36

Попис 1991. уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Шкаре је имало 409 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
403 98,53%
Хрвати
  
3 0,73%
Југословени
  
2 0,48%
непознато
  
1 0,24%
укупно: 409

Познате личности уреди

Референце уреди

  1. ^ а б „Архијерејско намјесништво личко: Парохија Шкаре”. Српска православна црква: Епархија горњокарловачка. Приступљено 18. 9. 2012. 
  2. ^ Попис становништва 2001., Приступљено 19. 4. 2013.
  3. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 19. 4. 2013. 
  4. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе уреди