Никола Боројевић
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Никола Боројевић (Оточац, 1796 — Карловац, 23. фебруар 1872) био је српски пјесник.[1]
| Никола Боројевић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1796. |
| Место рођења | Оточац, Хабзбуршка монархија |
| Датум смрти | 23. фебруар 1872. (75/76 год.) |
| Место смрти | Карловац, Аустроугарска |
БиографијаУреди
Никола се почео школовати у свом родном мјесту, а наставио га је на Ријеци, у Љубљани и у Бечу. Учио је политехнику и економију.[1]
Био је граничарски војни административни чиновник, поручник пред смрт капетан. У Смиљану га је 1838. године походио Вук Караџић, када је скупљао етнографску грађу.[2] Први пут се јавља са прилогом у пештанском часопису "Српска новина или Магазин за художество, књижество и моду", 1838. године. Службује 1839-1840. године у Госпићу, одакле редовно шаље песме за српске часописе у Будиму.[3] Затим је 1842-1846. године оберлајтант[4] у Огулину[5]
Дописни је члан Друштва српске словесности у Београду (1844-1872). Послао је друштву своју биографију 1870. године[6] Јавља се песмама и другим прилозима објављеним у новосадској "Матици" и "Даници", 1865-1870. године из Ријеке.[7]
Написао је до двије стотине пјесама, већином побожних и патриотских. И ако није пристао уз Вука, језик му је више народни но црквено-словенски. Пјесме му нису изашле у засебној збирци. Писао је стихове сатиричне и дидактичне.[8] Најпознатије су му: Молитва Св. Николи, Молитва Св. Сави, Блаженој сјени Станка Враза и т. д. Већина његових пјесама објављена је у "Седмици", Драгољубу, "Србском народном листу" (Будим), у новосадској Даници и у Војвођанки.[1]
Боројевић почива на гробљу у Карловцу.
РеференцеУреди
- ^ а б в Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 73.
- ^ Вук Ст. Караџић: "Српске народне приповетке", Беч 1849. године
- ^ "Србски народни лист", Будим 1840. године
- ^ "Пештанско-будимски скоротеча", Будим 1842. године
- ^ Вук Ст. Караџић: "Српске народне приповетке", Беч 1846. године
- ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1865. године
- ^ "Матица", Нови Сад 1868. године
- ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1874. године
ЛитератураУреди
- Народна енциклопедија (1927)
- Андра Гавриловић, Коло (1902); Посмртно слово Николе Беговића (Српско-Далматински Магазин, 30).
