Никола Боројевић
Никола Боројевић (Оточац, 1796 — Карловац, 23. фебруар 1872) био је српски пјесник.[1]
Никола Боројевић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1796. |
Место рођења | Оточац, Хабзбуршка монархија |
Датум смрти | 23. фебруар 1872.75/76 год.) ( |
Место смрти | Карловац, Аустроугарска |
Биографија
уредиНикола Боројевић рођен је у Оточцу 1796. године. Школовање је почео у свом родном мјесту, а наставио га је у Ријеци, у Љубљани и у Бечу. Учио је политехнику и економију. По завршеном школовању настанио се у Ријеци, где је највећи део живота провео као технички официр.[1][2]
Био је граничарски војни административни чиновник, поручник пред смрт капетан. У Смиљану га је 1838. године походио Вук Караџић, када је скупљао етнографску грађу.[3] Први пут се јавља са прилогом у пештанском часопису "Српска новина или Магазин за художество, књижество и моду", 1838. године. Службује 1839-1840. године у Госпићу, одакле редовно шаље песме за српске часописе у Будиму.[4] Затим је 1842-1846. године оберлајтант[5] у Огулину.[6]
Дописни је члан Друштва српске словесности у Београду (1844-1872). Послао је друштву своју биографију 1870. године[7] Јавља се песмама и другим прилозима објављеним у новосадској "Матици" и "Даници", 1865-1870. године из Ријеке.[8]
Написао је до двије стотине пјесама, већином побожних и патриотских. И ако није пристао уз Вука, језик му је више народни но црквено-словенски. Пјесме му нису изашле у засебној збирци. Писао је стихове сатиричне и дидактичне.[9] Најпознатије су му: Молитва Св. Николи, Молитва Св. Сави, Блаженој сјени Станка Враза и т. д. Већина његових пјесама објављена је у "Седмици", Драгољубу, "Србском народном листу" (Будим), у новосадској Даници и у Војвођанки.[1][10]
Боројевић је преминуо 23. фебруара 1872. године. Почива на гробљу у Карловцу.[2]
Референце
уреди- ^ а б в Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 73.
- ^ а б Гавриловић, Андра, ур. (1903). Знаменити Срби XIX. века, година II. Загреб: Српска штампарија. стр. 67.
- ^ Вук Ст. Караџић: "Српске народне приповетке", Беч 1849. године
- ^ "Србски народни лист", Будим 1840. године
- ^ "Пештанско-будимски скоротеча", Будим 1842. године
- ^ Вук Ст. Караџић: "Српске народне приповетке", Беч 1846. године
- ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1865. године
- ^ "Матица", Нови Сад 1868. године
- ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1874. године
- ^ Гавриловић, Андра, ур. (1903). Знаменити Срби XIX. века, година II. Загреб: Српска штампарија. стр. 68.
Литература
уреди- Народна енциклопедија (1927)
- Андра Гавриловић, Коло (1902); Посмртно слово Николе Беговића (Српско-Далматински Магазин, 30).