Пазин
Пазин (итал. Pisino, нем. Mitterburg) је град у Истри и административни центар Истарске жупаније, у Хрватској.
| Пазин | |
|---|---|
 Центар града | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Истарска |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2001. | 9.227 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 14′ 23″ С; 13° 56′ 14″ И / 45.23975989430251° С; 13.93730921676876° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 134,87 квадратни километар km2 |
  Пазин Пазин на карти Хрватске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Невен Риманић |
| Регистарска ознака | PU |
Географија Уреди
Пазин се налази у централном делу Истре, на заравни коју окружују околна брда формирајући котлину. Општина захвата територију од 139 km2.
У гротлу Пазинске јаме, река Пазинчица завршава свој надземни ток. Пазинчица у свом току ствара и познати водопад Заречки кров. Пазин је захваљујући свом положају у средишту Истре саобраћајно повезан са свим градовима у Истри.
Клима Уреди
Због географског положаја Пазин карактерише континентална клима с топлим летима. Зиме су хладне с повременом маглом.
Историја Уреди
Први пут се помиње 983. као пазинска тврђава (лат. Castrum Pisinum). Каштела је најбоље сачувана средњовековна тврђава у Истри. Данас су у каштелу смештене изложбе Етнографског музеја Истре и Музеја града Пазина. Од 12. века Пазин је средиште Пазинске кнежевине, коју су 1374. преузели Хабзбурговци. 1822. Аустрија га је прогласила управним средиштем Истарске жупаније.
После Првог светског рата Пазин је 1918. окупирала а потом анектирала Италија.
За време Другог светског рата, пошто је Италија капитулирала, Пазин су у септембру 1943. заузели партизани. У Пазину је Покрајински НОО за Истру донео одлуку којом се Истра прикључила Југославији.
Знаменитости Уреди
- Каштел
- Пазинска јама
Становништво Уреди
Град Пазин Уреди
Према последњем попису становништва из 2001. године у граду Пазину су живела 9.227 становника[1] који су живели у 1.060 породичних домаћинстава.[2]
Кретање броја становника по пописима 1857—2001.[3]
Број становника по пописима Уреди
| година пописа | 1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. |
| бр. становника | 7.966 | 8.167 | 8.342 | 8.330 | 9.200 | 10.317 | 11.211 | 10.518 | 8.685 | 8.537 | 8.389 | 8.158 | 8.889 | 9.369 | 9.227 |
Напомена:Настао из старе општине Пазин. У 1857, 1869, 1921. и 1931. део података је садржан у општини Тињан, од 1857. до 1971. у општини Церовље, а до 1961. део података је садржан у општини Грачишће. Од 1857. до 1890, 1921. и 1931. садржи део података општине Грачишће. Од 1857. до 1880, 1921. и 1931. садржи део података општина Каројба и Мотовун, а истих је година део података садржан у општини Мотовун.
Пазин (насељено место) Уреди
Према последњем попису становништва из 2001. године у насељеном месту Пазин било је 4.986 становника, који су живели у 1.357 породичних домаћинстава.
Број становника по пописима Уреди
| година пописа | 1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. |
| бр. становника | 3.378 | 3.424 | 2.368 | 2.173 | 2.702 | 3.249 | 5.340 | 5.125 | 2.526 | 2.554 | 3.132 | 3.598 | 4.842 | 5282 | 4.986 |
Напомена:У 1857, 1869, 1921. и 1931. садржи податке за насеља Бертоши, Ловрин, Хеки и део података за насеље Забрежани. У 1931. садржи податке за насеље Заречје. У 1857, 1869, 1921. и 1931. садржи податке за бивше насеље Стари Пазин те од 1880. до 1910. и од 1948. до 1971. део података за исто насеље које му је припојено 1981. и тада је престало да постоји, а од преосталог дела формирано је насеље Ловрин.
Попис 1991. Уреди
На попису становништва 1991. године, насељено место Пазин је имало 5.282 становника, следећег националног састава:
Познате личности Уреди
- Винко Јеловац — кошаркаш и тренер
- Антун Мотика — сликар
- Луиђи Далапикола — композитор и пијанист
- Јурај Добрила — бискуп и просветитељ
Култура Уреди
- Истракон — фестивал фантастике и научне фантастике
- Дани Жил Верна — књижевно-културолошки фестивал.
Занимљивости Уреди
Види још Уреди
Референце Уреди
- ^ Popis stanovništva 2001. Stanovništvo po naseljima, www.dzs.hr, Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ Kućanstva prema obiteljskom sastavu i obiteljska kućanstva prema broju članova, Popis 2001, www.dzs.hr, Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857-2001, www.dzs.hr Архивирано на сајту Wayback Machine (19. децембар 2013), Приступљено 17. 4. 2013.
Литература Уреди
- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
