Заречје (Пазин)
Заречје (итал. Sarezzo) је насељено место у саставу Града Пазина, у Истри, Истарска жупанија, Хрватска. До територијалне реорганизације у Хрватској налазило се у саставу бивше велике општине Пазин.
Заречје | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Истарска |
| Град | Пазин |
| Становништво | |
| — 2011. | 296 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 15′ 17″ С; 13° 57′ 38″ И / 45.254684958814785° С; 13.96057274238587° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 293 m |
  Заречје Заречје на карти Хрватске | |
 Заречје Заречје на карти Истарске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 52000 Пазин |
| Позивни број | +385 52 |
Географија уреди
Насеље се налази 2,5 км североисточно од Пазина на надморској висини од 250 м. Смештено је северно од реке Пазинчице, на обронку брда, с језгром насеља око узвишења на којем је жупна црква са гробљем.
У новије доба насеље се проширило уз цесту према истоку, тако да су засеоци Славчићи и Габријелчићи постали његовим делом. Остали су засеоци смештени западније: Бани, Душани, Руманићи. Путни прилази Заречју долазе са две стране:делом који се одваја од жупанијске цесте Пазин—Церовље и локалне Пазин—Грдосело.
Историја уреди
У писаним изворима јавља се 1166. као Сарич. У средњем и раном новом веку било је део различитих феуда и феудалаца: аквилејског патријарха, пићанског бискупа, породице Шванцербург, а од 1508. део је Пазинске кнежије. Страдало је 1463. у походу крчкога кнеза Ивана на средњу Истру, затим је било готово напуштено те поновно насељено избеглицама пред Османлијама из Лике и Западне Босне 1578.
Жупна црква Блажене Дјевице Марије изграђена је у XVIII веку на месту пређашње, од које потиче глагољски натпис из 1475. Жупа се помиње 1177, а од 1788. до 1992. била је капеланијом жупе Пазински Новаки. У оближњим Славчићима је црква Св. Антуна Опата из XV века.
Становништво уреди
На попису становништва 2011. године, Заречје је имало 296 становника.
Становници се баве традиционалном пољопривредом (винова лоза, воћарство, повчарство) и сточарством, а делом раде у оближњем Пазину. Сеоски је туризам развијен у засеоку Бани.
Према попису становништва из 2001. године у насељу Заречје је било 289 становника[1] који су живели у 70 породичних и 21 самачком домаћинству.[2]
Кретање броја становника по пописима 1857—2001.[3]
| година пописа | 1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. |
| бр. становника | 358 | 370 | 497 | 519 | 486 | 447 | 404 | 0 | 402 | 374 | 368 | 301 | 284 | 293 | 289 |
- напомене: У 1857, 1869. и од 1900. до 1931. део података садржан је у насељу Новаки Пазински (општина Церовље), а 1931. у насељу Пазин. У 1991. повећано припајањем дела насеља Ћуси (општина Церовље), у којем је садржан део података од 1880. до 1910. и од 1948. до 1971.
Попис 1991. уреди
На попису становништва 1991. године, насељено место Заречје је имало 293 становника, следећег националног састава:
Извори уреди
- ^ Popis stanovništva 2001. Stanovništvo po naseljima, www.dzs.hr
- ^ Kućanstva prema obiteljskom sastavu i obiteljska kućanstva prema broju članova, Popis 2001, www.dzs.hr
- ^ „Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857-2001, www.dzs.hr”. Архивирано из оригинала 19. 12. 2013. г. Приступљено 22. 09. 2020.
