Пићан

општина у Хрватској

Пићан (итал. Pedena) је градић и општина у Хрватској, у Истарској жупанији.

Пићан
Gračišće, view to Pićan.jpg
Застава
Застава
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаИстарска
ОпштинаПићан
Становништво
 — 2011.281
Географске карактеристике
Координате45°12′14″ СГШ; 14°02′26″ ИГД / 45.20379832199763° СГШ; 14.040509059655631° ИГД / 45.20379832199763; 14.040509059655631Координате: 45°12′14″ СГШ; 14°02′26″ ИГД / 45.20379832199763° СГШ; 14.040509059655631° ИГД / 45.20379832199763; 14.040509059655631
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина348 м
Пићан на мапи Хрватске
Пићан
Пићан
Пићан на мапи Хрватске
Пићан на мапи Истарске жупаније
Пићан
Пићан
Пићан на мапи Истарске жупаније
Остали подаци
Поштански број52332 Пићан
Позивни број+385 52

ГеографијаУреди

Пићан се налази у Истри, 12 km југоисточно од Пазина, на регионалном путу Пазин-Кршан, на надморској висини од 360 m. Општина захвата територију од 50,5 km².

ИсторијаУреди

Подручје Пићана је било насељено у праисторији. Касније се овде вероватно налазило римско насеље Petina. Пићан је био део Пазинске грофовије до 1374, када је дошао под власт Хабзбурговаца. 1508. године је кратко време био под венецијанском влашћу, када је млетачка војска запосела Пазинску кнежију.

Од касне антике до 1788. године седиште је једине бискупије на унутрашњем истарском подручју.

У средњем веку Пићан је био окружен бедемима који су делом до данас сачувани. Градска врата датирају из 14. века, а обновљена су 1613. Испред врата налази се парк у ком је смештена скулптура из 1714.

Жупна црква (некада катедрала) настала је на темељима старе цркве из 14. века. Преуређена је 1608-1613, а 1753. добија спољашњи изглед који има и данас.

Пићан је до 1993. године био у саставу општине Лабин.

ДемографијаУреди

На попису становништва 2011. године, општина Пићан је имала 1.827 становника, од чега у самом Пићану 281.

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Пићан је имало 316 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
257 81,32 %
Муслимани
  
11 3,48 %
Срби
  
9 2,84 %
Албанци
  
5 1,58 %
Италијани
  
4 1,26 %
Македонци
  
1 0,31 %
неопредељени
  
3 0,94 %
регион. опр.
  
24 7,59 %
непознато
  
2 0,63 %
укупно: 316

Познате личностиУреди

Види јошУреди

ЛитератураУреди

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везеУреди