Хрватска Костајница

Хрватска Костајница (до 1995. Костајница) је град у Хрватској, у Сисачко-мославачкој жупанији. Према попису из 2021. године, Град Костајница је имао 1 946 становника.[1]

Костајница
Поглед на Хрватску Костајницу
са моста преко Уне.
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаСисачко-мославачка
Становништво
Становништво
 — 2021.Пад 1.485
Агломерација (2011.)Пад 1.946
Географске карактеристике
Координате45° 13′ 39″ С; 16° 32′ 29″ И / 45.22763° С; 16.54131° И / 45.22763; 16.54131
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Костајница на карти Хрватске
Костајница
Костајница
Костајница на карти Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникДалибор Бишћан (ХДЗ)
Поштански број44430
Позивни број+385 44
Регистарска ознакаSK
Веб-сајт
www.hrvatska-kostajnica.hr

Географија уреди

 
Православна и католичка црква у Хрватској Костајници.

Костајница је градић на Банији (Сисачко-мославачка жупанија). Смештен је у средишњем делу Поуња, подно Зринске горе. Град је настао на острвцету усред реке Уне, а главнина насеља пружа се уз леву обалу реке.

Кроз Костајницу пролазе важни саобраћајни смерови првенствено долином реке Уне према југу.

Историја уреди

Костајница је основана 1564. године, а ослобођена је од турске власти 1688. године. Од 1713. до 1771. године постојала је српска православна Костајничка епархија. Почетком 20. века Костајница је град, седиште православне црквене општине и парохије у саставу Костајничког протопрезвитерата. Као парохијске филијале припадају јој околна села: Чукур, Паљани (са црквом Вазнесења Господњег), Мрачај и Мајур. У месту је 1905. године било 134 српска дома са 708 православних Срба. Православно парохијско звање је основано 1777. године, то је парохија треће класе са парохијским домом.[2]

Православна црква у Костајници је посвећена Св. Архангелима Михаилу и Гаврилу, грађена 1743. године. Године 1905. председник црквене општине је Ђуро Комленовић а парох је поп Стеван Матијевић, рођен 1841. године у Јаворњу, који служи 31 годину у месту.

Српски превод једне мудре књиге набавили је 1814. године из Костајнице, синови Радаковића купца месног.[3]

Школске 1905/1906. године у Костајници је српска народна школа са једним школским здањем подигнутим 1883. године. У њој предаје учитељица Анка Славнић, са 22 ђака.[4]

Други свјетски рат уреди

У Хрватској Костајници су двојица усташа јурили једну жену да силују. "Она је бежала док је могла, а када је посустала, стигли су је и оборили је на земљу и један од њих је ударио ногом у потиљак тако снажно да јој је одвалио свод лобање. Крв и мозак су се пролили по његовој ципели, а он је њеном косом обрисао мало ципелу и продужио даље".[5]

У истом селу су Марици, жени председника општине Боре Лукића, родом из Лапова из Србије "пробушили образ жицом, провукли је кроз уста и уши, а међу ноге јој забили колац". Жицу су стезали док јој нису раздерали цело лице"[5]

На први дан Духова 1941. године натпоручник Јелача је Алексу Остојића из Хрватске Костајнице у затвору извео у двориште и наредио му да легне на леву страну. "Онда му је пришао, држећи велики клин у једној а чекић у другој руци, и закуцао несрећном Остоји клин у десну слепоочницу, а затим га је један усташа убио из револвера.[6]

У Костајници је одржавана седница на којој се већало о судбини православног гробља. Том приликом Марко Лукинић, пекар из Хрватске Костајнице је рекао „Треба све споменике полупати, па направити од њих калдрму на сточној пијаци, а све лешеве који су сахрањени уназад две године из земље повадити и бацити у реку Уну, па затим гробље потпуно преорати, тако да се не зна ни трага те влашке гамади“.

Рат у Хрватској уреди

У периоду од 1991. до августа 1995. Костајница се налазила у саставу Републике Српске Крајине. Током агресије на РСК августа 1995. године хрватска војска заузела је Костајницу протеравајући већинско српско становништво у граду и околини.

Становништво уреди

Попис 2021. уреди

На попису становништва 2021. године, општина Хрватска Костајница је имала 1.879 становника, следећег националног састава:

Попис 2021.‍
Хрвати
  
1.360 72,38%
Срби
  
428 22,78%
остали
  
64 3,40%
неизјашњени
  
27 1,44%
укупно: 1.879

Попис 2011. уреди

На попису становништва 2011. године, општина Хрватска Костајница је имала 2.756 становника, следећег националног састава:

Попис 2011.‍
Хрвати
  
1.911 69,34%
Срби
  
690 25,04%
остали
  
115 4,12%
неизјашњени
  
40 1,45%
укупно: 2.756

Попис 1991. уреди

По попису становништва из 1991. године, општина Костајница је имала 14.851 становника, распоређених у 39 насељених места.

година пописа укупно Срби Хрвати Југословени остали
1991. 14.851 9.343 (62,91%) 4.295 (28,92%) 581 (3,91%) 632 (4,25%)

Бивша велика општина Костајница је новом територијалном организацијом у Хрватској укинута и формирани су: град Костајница и општине: Доњи Кукурузари, Дубица и Мајур.

Према новој територијалној подели, национални састав 1991. године је био следећи:

* укупно Срби Хрвати Југословени остали
град Костајница 4.996 2.984 (59,72%) 1.401 (28,04%) 321 (6,42%) 290 (5,80%)
општина Доњи Кукурузари 3.063 2.858 (93,30%) 126 (4,11%) 35 (1,14%) 44 (1,43%)
општина Дубица 4.237 2.120 (50,03%) 1.732 (40,87%) 153 (3,61%) 232 (5,47%)
општина Мајур 2.555 1.381 (54,05%) 1.036 (40,54%) 72 (2,81%) 66 (2,58%)

Костајница (насељено место), попис 1991. уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Костајница је имало 3.480 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
1.889 54,28%
Хрвати
  
1.087 31,23%
Југословени
  
264 7,58%
Муслимани
  
88 2,52%
Албанци
  
14 0,40%
Словенци
  
6 0,17%
Роми
  
5 0,14%
Македонци
  
4 0,11%
Пољаци
  
2 0,05%
Украјинци
  
2 0,05%
Мађари
  
1 0,02%
Словаци
  
1 0,02%
Руси
  
1 0,02%
Русини
  
1 0,02%
Црногорци
  
1 0,02%
неопредељени
  
65 1,86%
регион. опр.
  
2 0,05%
непознато
  
47 1,35%
укупно: 3.480

Референце уреди

  1. ^ „Попис становништва 2021.”. Државни завод за статистику РХ. 2021. Архивирано из оригинала 30. 1. 2022. г. Приступљено 16. 7. 2022. 
  2. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
  3. ^ Стефан Живковић: "Прикљученија Телемака сина Улисова", Беч 1814. године
  4. ^ Мата Косовац, наведено дело
  5. ^ а б Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 223
  6. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 213

Види још уреди

Литература уреди