Отворите главни мени

Хрватска Костајница (до 1995. Костајница) је град у Хрватској, у Сисачко-мославачкој жупанији. Према попису из 2011. године, Град Костајница је имао 2.756 становника.[1]

Костајница
Hrvatska Kostajnica – view.jpg
Поглед на Хрватску Костајницу
са моста преко Уне.
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаСисачко-мославачка
Становништво
Становништво
 — 2011.2.127
Агломерација (2011.)2.756
Географске карактеристике
Координате45°13′40″ СГШ; 16°32′27″ ИГД / 45.22772° СГШ; 16.54091° ИГД / 45.22772; 16.54091Координате: 45°13′40″ СГШ; 16°32′27″ ИГД / 45.22772° СГШ; 16.54091° ИГД / 45.22772; 16.54091
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Костајница на мапи Хрватске
Костајница
Костајница
Костајница на мапи Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникТомислав Пауновић
Поштански број44430
Позивни број+385 44
Веб-сајт
www.hrvatska-kostajnica.hr

ГеографијаУреди

 
Православна и католичка црква у Хрватској Костајници.

Костајница је град на Банији (Сисачко-мославачка жупанија). Смештен је у средишњем делу Поуња, подно Зринске горе. Град је настао на острвцету усред реке Уне, а главнина насеља пружа се уз леву обалу реке.

Кроз Костајницу пролазе важни саобраћајни смерови првенствено долином реке Уне према југу.

ИсторијаУреди

Костајница је основана 1564. године, а ослобођена је од турске власти 1688. године. Од 1713. до 1771. године постојала је српска православна Костајничка епархија. Почетком 20. века Костајница је град, седиште православне црквене општине и парохије у саставу Костајничког протопрезвирата. Као парохијске филијале припадају јој околна села: Чукур, Паљани (са црквом Вазнесења Господњег), Мрачај и Мајур. У месту је 1905. године било 134 српска дома са 708 православних Срба. Православно парохијско звање је основано 1777. године, то је парохија треће класе са парохијским домом.[2]

Православна црква у Костајници је посвећена Св. Арханђелима Михајлу и Гаврилу, грађена 1743. године. Године 1905. председник црквене општине је Ђуро Комленовић а парох је поп Стеван Матијевић, рођен 1841. године у Јаворњу, који служи 31 годину у месту.

Српски превод једне мудре књиге набавили је 1814. године из Костајнице, синови Радаковића купца месног.[3]

Школске 1905/1906. године у Костајници је српска народна школа са једним школским здањем подигнутим 1883. године. У њој предаје учитељица Анка Славнић, са 22 ђака.[4]

Други свјетски ратУреди

У Хрватској Костајници су двојица усташа јурили једну жену да силују. "Она је бежала док је могла, а када је посустала, стигли су је и оборили је на земљу и један од њих је ударио ногом у потиљак тако снажно да јој је одвалио свод лобање. Крв и мозак су се пролили по његовој ципели, а он је њеном косом обрисао мало ципелу и продужио даље".[5]

У истом селу су Марици, жени председника општине Боре Лукића, родом из Лапова из Србије "пробушили образ жицом, провукли је кроз уста и уши, а међу ноге јој забили колац". Жицу су стезали док јој нису раздерали цело лице"[5]

На први дан Духова 1941. године натпоручник Јелача је Алексу Остојића из Хрватске Костајнице у затвору извео у дворииште и наредио му да легне на леву страну. "Онда му је пришао, држећи велики клин у једној а чекић у другој руци, и закуцао несрећном Остоји клин у десну слепоочницу, а затим га је један усташа убио из револвера.[6]

У Костајници је одржавана седница на којој се већало о судбини православног гробља. Том приликом Марко Лукинић, пекар из Хрватске Костајнице је рекао „Треба све споменике полупати, па направити од њих калдрму на сточној пијаци, а све лешеве који су сахрањени у назад две године из земље повадити и бацити у реку Уну, па затим гробље потпуно преорати, тако да се не зна ни трага те влашке гамади“.

Рат у ХрватскојУреди

У периоду од 1991. до августа 1995. Костајница се налазила у саставу Републике Српске Крајине. Током агресије на РСК августа 1995. године хрватска војска заузела је град протеравајући већинско српско становништво.

СтановништвоУреди

Попис 2011.Уреди

На попису становништва 2011. године, општина Хрватска Костајница је имала 2.756 становника, следећег националног састава:

Попис 2011.‍
Хрвати
  
1.911 69,34 %
Срби
  
690 25,04 %
остали
  
115 4,12 %
Нису се изјаснили
  
40 1,45 %
укупно: 2.756

Попис 2001.Уреди

По попису становништва из 2001. године, Град Костајница је имао 2.746 становника (78% Хрвата и 17% Срба), од тога је у самој Костајници живело 1.993 становника.

Попис 1991.Уреди

По попису становништва из 1991. године, општина Костајница је имала 14.851 становника, распоређених у 39 насељених места.

година пописа укупно Срби Хрвати Југословени остали
1991. 14.851 9.343 (62,91%) 4.295 (28,92%) 581 (3,91%) 632 (4,25%)

Бивша велика општина Костајница је новом територијалном организацијом у Хрватској укинута и формирани су: град Костајница и општине: Доњи Кукурузари, Дубица и Мајур.

Према новој територијалној подели, национални састав 1991. године је био следећи:

* укупно Срби Хрвати Југословени остали
град Костајница 4.996 2.984 (59,72%) 1.401 (28,04%) 321 (6,42%) 290 (5,80%)
општина Доњи Кукурузари 3.063 2.858 (93,30%) 126 (4,11%) 35 (1,14%) 44 (1,43%)
општина Дубица 4.237 2.120 (50,03%) 1.732 (40,87%) 153 (3,61%) 232 (5,47%)
општина Мајур 2.555 1.381 (54,05%) 1.036 (40,54%) 72 (2,81%) 66 (2,58%)

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Костајница је имало 3.480 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
1.889 54,28 %
Хрвати
  
1.087 31,23 %
Југословени
  
264 7,58 %
Муслимани
  
88 2,52 %
Албанци
  
14 0,40 %
Словенци
  
6 0,17 %
Роми
  
5 0,14 %
Македонци
  
4 0,11 %
Пољаци
  
2 0,05 %
Украјинци
  
2 0,05 %
Мађари
  
1 0,02 %
Словаци
  
1 0,02 %
Руси
  
1 0,02 %
Русини
  
1 0,02 %
Црногорци
  
1 0,02 %
неопредељени
  
65 1,86 %
регион. опр.
  
2 0,05 %
непознато
  
47 1,35 %
укупно: 3.480

РеференцеУреди

  1. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 11. 10. 2013. 
  2. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
  3. ^ Стефан Живковић: "Прикљученија Телемака сина Улисова", Беч 1814. године
  4. ^ Мата Косовац, наведено дело
  5. 5,0 5,1 Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 223
  6. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 213

Види јошУреди

ЛитератураУреди

ЛитератураУреди

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.