Дуго Село је град у Хрватској у Загребачкој жупанији. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 17.531 становника, а у самом насељу је живело 10.494 становника.[1]

Дуго Село
Центар Дугог Села
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаЗагребачка
Становништво
Становништво
 — 2011.10.494
Агломерација (2011.)17.531
Географске карактеристике
Координате45° 48′ 21″ С; 16° 14′ 16″ И / 45.80594513336164° С; 16.237824989009727° И / 45.80594513336164; 16.237824989009727
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Дуго Село на карти Хрватске
Дуго Село
Дуго Село
Дуго Село на карти Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникНенад Паниан
Поштански број10370
Позивни број+385 1
Регистарска ознакаZG
Веб-сајт
www.dugoselo.hr

Географија

уреди

Град Дуго Село, који се простире на 51 квадратном километру чини низ насеља смештених у подножју Мартин Брега (висине 205 m), 20 километра источно од Загреба. Налази се у Загребачкој Жупанији. По попису из 2001. године у граду је живело 14.300 становника. Тада је градоначелник био Борис Махач

Становништво

уреди

Град Дуго Село

уреди

Број становника по пописима

уреди
Националност[2] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 14.300 9.969 8.192 6.219 5.096 4.296 4.088 4.220 4.055 4.294 3.694 3.060 2.423 2.271 2.094
  • напомене:

Настао из старе општине Дуго Село.

Дуго Село (насељено место)

уреди

Број становника по пописима

уреди
Националност[2] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 8.880 6.508 5.471 3.848 2.830 2.074 1.813 1.814 1.642 1.714 1.409 1.060 752 679 603
  • напомене:

Садржи податке за бивше насеље Шашковец које је од 1857. до 1900. било одвојено исказано.

Попис 1991.

уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Дуго Село је имало 6.508 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
5.567 85,54%
Срби
  
386 5,93%
Југословени
  
129 1,98%
Муслимани
  
76 1,16%
Албанци
  
71 1,09%
Црногорци
  
21 0,32%
Македонци
  
19 0,29%
Словенци
  
19 0,29%
Мађари
  
18 0,27%
Роми
  
10 0,15%
Украјинци
  
7 0,10%
Чеси
  
4 0,06%
Словаци
  
3 0,04%
Бугари
  
2 0,03%
Пољаци
  
2 0,03%
Руси
  
2 0,03%
остали
  
6 0,09%
неопредељени
  
114 1,75%
регион. опр.
  
3 0,04%
непознато
  
49 0,75%
укупно: 6.508

Историја и економија

уреди

Дуго Село се развијало вековима уз раскрсницу железничких пруга ЗагребКопривница и Загреб — Славонски Брод.

Од почетка овог века већина људи овог краја бави се пољопривредном производњом. Осим ратарства, данас је посебно развијено виноградарство и воћарство на падинама Мартин Брега. Но, на самом почетку века развијају се и индустријске дјелатности. Тада су изграђени погони за производњу цигле, дрвне грађе, пекарских производа, а касније и за производњу метала..

Од произвођачких делатности најразвијенија је производња пекарских производа, и индивидуална пољопривредна производња.

Култура

уреди

КУД «Препород» је средишња културна установа Дугог села. Настало јр 1907. године као Црквено певачко друштво, данас се састоји од фолклорне и тамбурашке секције, женске вокалне групе «Коледарице» и глумачке групе.

Традиционалне «Дугоселске јесени» одржавају се уочи 11. новембра – на Мартиње кад се обележава и Дан града Дугог Села.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.”. Државни завод за статистику Републике Хрватске. Архивирано из оригинала 01. 06. 2012. г. Приступљено 28. 8. 2012. 
  2. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература

уреди
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 
  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спољашње везе

уреди