Савка Дабчевић-Кучар
Савка Дабчевић-Кучар (Корчула, 6. децембар 1923 — Загреб, 6. август 2009), учесница Народноослободилачке борбе и друштвено-политичка радница СР Хрватске. У периоду од 1969. до 1971. године се налазила на функцији председнице ЦК СК Хрватске.[1] Године 1971, уз Мику Трипала била је једна од вођа „Хрватског прољећа”, након чега је смењена са свих функција. Након 1990. године поново је била активна у политичком животу Хрватске.
| савка дабчевић кучар | |
|---|---|
 Савка Дабчевић-Кучар | |
| Датум рођења | 6. децембар 1923. |
| Место рођења | Корчула Краљевина СХС |
| Датум смрти | 6. август 2009. (85 год.) |
| Место смрти | Загреб Хрватска |
| Професија | економист |
| Чланица КПЈ од | 1943. |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
| председник ЦК СК Хрватске | |
| Период | 1969 — 1971. |
| Претходник | Владимир Бакарић |
| Наследник | Милка Планинц |
БиографијаУреди
Рођена је 6. децембра 1923. године на Корчули. Њен отац Антун Дабчевић, био је правник, пореклом из Доброте у Боки которској. Године 1941. године завршила је Женску реалну гимназију у Сплиту. У периоду од 1941. до 1945. године није наставила школовање. Када су јој брата ухапсили Италијани, због врло лоших материјалних услова у породици, бавила се подучавањем ђака. Септембра 1943. године отишла је у партизане.
Након завршетка рата уписала је тадашњу Вишу економску школу, а током 1946. године одлази на студије у Совјетски Савез, где у Лењинграду похађа Финансијско-економски факултет. Тамо је завршила две године студија, али је због резолуције Информбироа, морала прекинути студије и вратити се у Загреб, јуна 1948. године. Студије потом наставља на Факултету економских наука у Загребу, где је децембра 1949. године дипломирала.
Јануара 1950. године изабрана је за асистента на Факултету економских наука, за предмет политичка економија. Једна од првих жена доктора економије у Хрватској.[2] За доцента на истом факултету изабрана је 1954, за ванредног професора 1957. и редовног професора 1960. године.
Као професор добила је 1960. године Фордову стипендију за једногодишњи боравак у иностранству. Десет месеци провела је у САД-у и два месеца у Француској. На том судијском боравку проучавала је модерне методе праћења и прогнозирања регионалног развоја.
Добитница је две највише републичке награда за научни рад "Божидар Аџија" 1964. и 1967. године.
Преминула је 6. августа 2009. године у Загребу.[3]
Политичка делатностУреди
Као уверени антифашиста од 1941. године помагала је Народноослободилачки покрет, али није приступила организацији. У партизане је отишла у току масовног устанка у Далмацији септембра 1943. године. Од партијског вођства распоређена је као политички радник на ослобођеној територији Брача и Шолте. Тамо је децембра 1943. године постала члан Комунистичке партије Хрватске.
Децембра 1943. године одлуком Обласног комитета КПХ за Далмацију упућена је као један од руководилаца збега у Ел Шату, у Египту. Обављала је дужност члана Одбора ЈНОФ-а за збег и члана руководства УСАОЈ-а и СКОЈ-а, а каније и КПХ-а. У земљу се вратила након завршетка рата с последњим групама из Ел Шата.
Од 1945. године обављала је разне политичке функције и била члан многих политичких и партијских руководстава. Била је посланик Градске скупштине Загреба, а два пута је бирана за посланика Савезне скупштине. Била је члан Интерпарламентарне уније СФРЈ и учествовала је на међународним заседањима ИПУ-а, на којима је иступала с рефератима. Члан југословенске делегације у ОУН-у, била је од септембра до децембра 1966. године и представник СФРЈ у Социјално-економском већу ОУН-а.
За време председниковања Већеслава Хољевца учествовала је у раду Градске скупштине Загреба као председник Савета за друштвени план и финансије. Шездесетих година била је један од учесника у разради Привредне реформе (у изради тзв. „Бијеле књиге").
У Савезу комуниста Југославије обављала је многе дужности, била је члан Универзитетског комитета, члан Централног комитета СК Хрватске и Централног комитета СК Југославије. Од 1964. до 1965. била је секретар за идеолошка, а од 1966. до 1967. за економска питања ЦК СК Хрватске. Године 1967. постала је председник Извршног већа Сабора СР Хрватске и тиме прва жена председник Владе (не само у Хрватској, већ и у Југославији).[4]
А 1969. године постала је председник Централног комитета Савеза комуниста Хрватске и члан Председништва ЦК СКЈ.[2]
Хрватско пролећеУреди
Једна је од водећих личности Хрватског прољећа 1971. године.[2] Заједно са Миком Трипалом, политички је осуђена и смењена са свих дужности на седници у Карађорђеву 1. децембра 1971. године. Из СК Хрватске искључена је 12. марта 1972. године. Септембра 1972. године је искључена са факултета и запослена је у Секретаријату за финансије СР Хрватске, 1975. је пензионисана.
Политички се поново јавља, јануара 1990. године, серијом чланака у Слободној Далмацији. На позив представника ХСЛС-а придужује се, као ванстраначка особа, заједно са још неколицином истакнутих појединаца, Коалицији народног споразума.[4] У октобру 1990. године заједно са истомишљеницима формира Хрватску народну странку (ХНС).[2] За првог председника ХНС-а, изабрана је јануара 1991. године, а својом одлуком повлачи се с те функције у новембру 1994. године. Бирана у водећа страначка тела и за почасну председницу ХНС-а.
Била је један од кандидат на изборима за председника Републике Хрватске, 2. августа 1992, када је освојила око 6% гласова и посланик у Хрватском сабору од 7. септембра 1992. до 28. новембра 1995. године.[1] Као члан одбора за спољну политику Хрватског сабора и Извршног одбора Интерпарламентарне уније, учествовала је на конференцијама ИПУ-а у Паризу, Мадриду, Копенхагену и Букурешту. Била је члан хрватске државне делегације и на Међународном конгресу жена у Пекингу, септембра 1995. године.
Године 1997. написала је књигу "71. Хрватски снови и стварност".[4]
РеференцеУреди
- ^ а б Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Преминула Савка Дабчевић-Кучар”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 2021-02-04.
- ^ а б в г Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Умрла Савка Дабчевић Кучар”. www.rts.rs. Приступљено 2021-02-04.
- ^ Umrla Savka Dabčević-Kučar - tportal.hr /vijesti/, Приступљено 5. 4. 2013.
- ^ а б в „Dabčević-Kučar, Savka | Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Приступљено 2021-02-04.
