Отворите главни мени

Слуњ је град у Хрватској, у Карловачкој жупанији. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 5.076 становника, а у самом насељу је живело 1.674 становника.[1]

Слуњ
Slunj, in front of Buk warehouse.JPG
Центар Слуња
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаКарловачка
Становништво
Становништво
 — 2011.1.674
 — густина4,26 ст./km2
Агломерација (2011.)5.076
Географске карактеристике
Координате45°06′55″ СГШ; 15°35′06″ ИГД / 45.11515° СГШ; 15.58495° ИГД / 45.11515; 15.58495Координате: 45°06′55″ СГШ; 15°35′06″ ИГД / 45.11515° СГШ; 15.58495° ИГД / 45.11515; 15.58495
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина392,54 км2
Слуњ на мапи Хрватске
Слуњ
Слуњ
Остали подаци
ГрадоначелникЈуре Катић (ХДЗ)
Поштански број47240
Позивни број047

Слуњ се налази на Кордуну, на обалама ријека Слуњчице и Коране. Кроз њега пролази главни магистрални пут која води према Плитвичким језерима и средњем и јужном Јадрану.

Садржај

ИсторијаУреди

 
Стара тврђава Франкопана

Слуњ се први пута спомиње у 12. стољећу, а о бурним прошлим временима свједоче и данас зидине Старог франкопанског града саграђеног на каменој узвисини изнад ријеке Слуњчице. Стари град историјско је средиште феудалног властелинства кнезова Крчких-Франкопана, а први пут се спомиње у 15. стољећу. Под његовом заштитом развија се насеље и оснује фрањевачки самостан на другој обали Слуњчице. Током 16. стољећа насеље пропада у турским ратовима, а феудални град се претвара у граничну одбрамбену тврђаву. Овде је била Битка код Слуња (1584). Поткрај 17. стољећа насеље се обнавља и развија у данашњи град Слуњ.

Занимљиво је раздобље Слуња за вријеме краткотрајне француске владавине од 1809. до 1813. године који је тада био најисточнији гранични дио Наполеоновог царства. Иако су Наполеонови походи имали освајачки карактер они су уједно доприносили ширењу нових напреднијих идеја које су утицале на привредни и друштвени развој овог подручја. У то вријеме градили су се путеви, мостови преко ријека те житни магазини потребни за војне сврхе. Као свједок тог времена и данас стрше зидине Наполеоновог магазина.

Срби у СлуњуУреди

Градња православне капеле у Слуњу кренула је марта 1896. године позивом да се дају прилози који су послали председник црквене општине Петар Грба и перовођа Б. Добросављевић. Апел је имао успеха па се нижу бројни приложници. Године 1901. завршена је градња српске православне цркве у Слуњу; предстојала је опскрба ентеријера. Срби православци са свих страна слали су новчане прилоге или сами даровали црквене утвари и сасуди.[2] Храм је освећен на Св. Илију 1904. године, од стране владике Михајла. Жандармерија у саставу од 14 наоружаних људи је током свечаности злостављала поједине виђеније Србе, попут породице Николе Кукића.[3]

Између два рата у Слуњу је основна школа била осморазредна 1928. године. Радила је и мешовита осморазредна Грађанска школа још од 1876. године.[4]

Током Другог светског рата хиљаде Срба је убијено у општини Слуњ и тиме је промењена демографска структура. Већински српска општина постала је већински хрватска. У слуњском срезу порушену су цркве у Вељуну и Примишљу.

У Слуњу је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Слуњ припада Архијерејском намјесништву карловачком у саставу Епархије Горњокарловачке.[5] У Слуњу се налази храм Српске православне цркве Светог Архангела Михаила, непозната година изградње, срушен у Другом свјетском рату, а обновљен 1967. године. Парохију сачињавају: Слуњ, Зечев Варош, Миљевац, Татар Варош, Кремен и Табориште.[5]

Слуњ се од јесени 1991. до августа 1995. налазио у Републици Српској Крајини.

СтановништвоУреди

Попис 2011.Уреди

Попис 2001.Уреди

Попис 1991.Уреди

  • општина Слуњ

укупно: 18.962

Слуњ (насељено место), попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Слуњ је имало 2.026 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
1.149 56,71 %
Срби
  
582 28,72 %
Југословени
  
105 5,18 %
Муслимани
  
15 0,74 %
Црногорци
  
7 0,34 %
Албанци
  
3 0,14 %
Мађари
  
2 0,09 %
Бугари
  
1 0,04 %
Македонци
  
1 0,04 %
Словенци
  
1 0,04 %
Чеси
  
1 0,04 %
остали
  
4 0,19 %
неопредељени
  
119 5,87 %
регион. опр.
  
1 0,04 %
непознато
  
35 1,72 %
укупно: 2.026

Попис — Слуњски дистрикт 1910.Уреди

укупно: 46.360

  • Срби — 24.652 (53,2%)
  • Хрвати — 21.655 (46,7%)

Насељена места општине Слуњ, попис 1991.Уреди

Општина Слуњ

  • површина: 802 km²
  • бр. становника: 18.962
  • бр. насељених места: 54

Батнога (481), Боговоља (372), Броћанац (175), Буковац Перјасички (26), Вељун (463), Глиница (123), Гнојнице (239), Гојковац (184), Горња Височка (28), Горња Мочила (39), Горње Примишље (418), Горњи Кремен (800), Горњи Лађевац (561), Горњи Поповац (453), Грабовац Дрежнички (209), Доња Височка (29), Доње Примишље (183), Доњи Лађевац (445), Доњи Никшић (920), Доњи Полој (32), Доњи Фурјан (470), Дрежник Град (830), Ђурин Поток (174), Загорје (72), Збјег Мочилски (0), Језеро II (део) (0), Кланац Перјасички (50), Комесарац (308), Кордунски Љесковац (316), Корита Раковичка (87), Крушковача (419), Кузма Перјасичка (42), Липовача Дрежничка (267), Маљевац (388), Машвина (191), Нова Кршља (251), Подмелница (1.128), Понор (159), Раковица (1.012), Рушевица (298), Садиловац (82), Селиште Дрежничко (649), Слуњ (2.026), Татар Варош (262), Тоболић (0), Точак (147), Тржић Примишљански (69), Хрватски Благај (128), Цвијановић Брдо (311), Цвитовић (929), Цетин Град (910), Цетински Варош (441), Црно Врело (137) и Шљивњак (229).

Насељена мјестаУреди

Насељена мјеста која припадају граду Слуњу:

Знамените личностиУреди

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 02. 05. 2013. 
  2. ^ "Српски сион", Карловци 1901.
  3. ^ "Српско коло", Загреб 1904.
  4. ^ "Школски лист", Сомбор 1880.
  5. 5,0 5,1 „Архијерејско намјесништво карловачко: Слуњ”. Српска православна црква: Епархија горњокарловачка. Приступљено 23. 06. 2012. 

ИзвориУреди

ЛитератураУреди

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везеУреди