Отворите главни мени

ГеографијаУреди

Вељун се налази око 19 км сјеверно од Слуња. Западно од Вељуна протиче ријека Корана.

ИсторијаУреди

Вељун се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини.

Други свјетски ратУреди

У мају 1941. године, усташе су извршиле покољ над 520 српских становника Вељуна. Убијени су после рата сахрањени у заједничку гробницу.

У Вељуну су 6. маја 1941. године у школској и жандармеријској згради усташе извршиле масакр над српским цивилима.[1] Дана 3. августа 1941. у српској православној цркви у Вељуну, усташе су мучиле и поклале 200 мушкараца, жена и дјеце српске националности из Вељуна, Српског Благаја и Љесковца.[1]

Тако су усташе из Загреба и Слуња, 7. маја 1941. дошле у Вељун, срез Слуњ и похватале око 600 Срба , 500 су исте вечери одвели у Хрватски Благај и тамо убили.[2]

На Ђурђевдан 6. маја 1941. усташа Иван Шајфер, учитељ из Вељуна, са својом групом усташа и усташама из Слуња почео је да хапси Србе из Вељуна, Цвијановића Брда и Полоја. Том приликом ухапшено је око 500 Срба, а међу њима и прота Бранко Добросављевић пароха из Вељуна и бивши народни посланик и његов син Небојша. Похапшени су прво доведени у жандармеријску станицу у Вељуну , а после неколико дана сви су одведени и поубијани код хрватског Благаја, у шуми званој Кестеновац. Том приликом усташе су на грозан начин убиле и проту Бранка и његовог сина Небојшу. Прво су пред очевим очима сина злостављали и мучили пуна три сата; копали му очи, секли нос и уши и боли га ножевима, па га тек онда убили. Отац је морао са почупаном брадом , док су га усташе стално тукле , сину над раком читати опело , падајући два пута у несвест. После тога су га натерали да ископа сам себи раку, злостављали га на исти начин као и сина, па га онда убили.[3]

У селу Вељуну, срез Слуњ, „усташе су малодобне девојке силовали у цркви“.[4][непоуздан извор?]

КултураУреди

У Вељуну је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Вељун припада Архијерејском намјесништву карловачком у саставу Епархије Горњокарловачке.[5] У Вељуну је постојао храм Српске православне цркве Васкрсења Господњег, изграђен 1824. године, а срушен 1942. године. Парохију сачињавају: Вељун, Точак, Вељунски Понорац, Вељунска Глина, Гробник, Лаповац, Шљивњак, Загорије, Двориште и Чатрња.[5]

СтановништвоУреди

Према попису становништва из 2011. године, насеље Вељун је имало 112 становника.[6]

Националност[7] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 429 486 670 744
Југословени 12 47
Хрвати 14 5 7 4
Црногорци 2 2
остали и непознато 8 13
Укупно 463 540 692 748
Демографија[7]
Година Становника
1961. 748
1971. 692
1981. 540
1991. 463
2001. 114
2011. 112

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Вељун је имало 463 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
429 92,65 %
Хрвати
  
14 3,02 %
Југословени
  
12 2,59 %
Словенци
  
1 0,21 %
Црногорци
  
1 0,21 %
неопредељени
  
4 0,86 %
непознато
  
2 0,43 %
укупно: 463

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Затезало, Ђуро. „Масовне гробнице као сурова губилишта српског народа на подручју Кордуна, Баније и Лике 1941-1945.”. Радио сам свој сељачки и ковачки посао. Приступљено 2. 6. 2012. 
  2. ^ Страњаковић 1991, стр. 253.
  3. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 155
  4. ^ Михајло Новаковић, земљорадник из Вељунске Глине
  5. 5,0 5,1 „Архијерејско намјесништво карловачко: Парохија Вељун”. Српска православна црква: Епархија горњокарловачка. Приступљено 6. 6. 2012. 
  6. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 2. 5. 2013. 
  7. 7,0 7,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди