Отворите главни мени

ГеографијаУреди

Садиловац се налази око 10 км југоисточно од Раковице. Јужно од Садиловца протиче река Корана, а источно је босанскохерцеговачка граница.

ИсторијаУреди

Према неким подацима село Садиловац настало је 1790. године доласком првог православног свештеника Гаје Гргића који је са собом довео и населио српски народ. Мало по његовом доласку направљен је и православни храм посвећен Рођењу Пресвете Богородице, у целости саграђен 1826. године. Парохију Садиловац чине: Садиловац, Ваганац, Липовача, Смољанац, Ириновац, Грабовац, Дрежник и Корана.

Садиловац се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини. До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу бивше велике општине Слуњ.

Други светски ратУреди

Дана 31. јула 1942. године усташе су у православном храму побиле и запалиле 463 мушкараца, жена и деце, од којих 149-оро млађих од 13 година, из Садиловца, Бугара, Липоваче и околних села.[1]

СтановништвоУреди

Према попису становништва из 2011. године, насеље Садиловац није имало становника.[2]

Број становника по пописимаУреди

Националност[3] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 0 82 114 145 183 191 169 636 560 602 770 746 822 946 744
  • напомене:

У 2001. без становника.

Национални саставУреди

Националност[3] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 0 67 (81,70%) 97 (85,08%) 122 (84,13%) 164 (89,61%)
Хрвати 0 9 (10,97%) 4 (3,50%) 18 (12,41%) 17 (9,28%)
Југословени 0 3 (3,65%) 13 (11,40%) 4 (2,75%) 0
остали и непознато 0 3 (3,65%) 0 1 (0,68%) 2 (1,09%)
Укупно 0 82 114 145 183

Знамените личностиУреди

  • Чедо Рајачић (16. април 1904 — 1. фебруар 1985) - правник и универзитетски професор на Правном факултету Универзитета у Загребу[4]
  • Никола Радмановић, протојереј Српске православне цркве

РеференцеУреди

  1. ^ Филип Шкиљан, "Културно-хисторијски споменици Кордуна с приказом повијести Кордуна од праповијести до 1881.", Српско народно вијеће, стр. 30 и 31. Загреб: 2007. ISBN 978-953-7442-01-9.
  2. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 01. 5. 2013. 
  3. 3,0 3,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  4. ^ „Prilozi za biografiju Dr Čede Rajačića: Od logora do oslobođenja” (на језику: хрватски). 18. 12. 2018. Приступљено 24. 12. 2018. 

ИзвориУреди

  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спољашње везеУреди