Маљевац
Маљевац је насељено место у општини Цетинград, на Кордуну, Карловачка жупанија, Република Хрватска.
Маљевац | |
|---|---|
 Река Глина у Маљевцу | |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Карловачка |
| Општина | Цетинград |
| Област | Кордун |
| Становништво | |
| — 2011. |  115 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 12′ 04″ С; 15° 47′ 07″ И / 45.20101510459762° С; 15.785225745194303° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 146 m |
  Маљевац Маљевац на карти Хрватске | |
 Маљевац Маљевац на карти Карловачке жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 47222 Цетинград |
| Позивни број | +385 47 |
Географија уреди
Маљевац се налази око 9 км североисточно од Цетинграда.
Историја уреди
Маљевац се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини. До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу бивше велике општине Слуњ.
Други свјетски рат уреди
Овај одељак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
Крајем јуна 1941. године усташе су похапсиле много Срба у селима Маљевцу и Цетинграду, срез Слуњ, у Широкој Рјеци и свим осталим селима општине Крстиње, срез Војнић. Довезли су их камионима у Велику Кладушу и у православној цркви поклали ножевима.[1]
Само из села Маљевца једном су поубијали чекићем у главу око 400 жена и деце.[2]
Становништво уреди
Према попису становништва из 2011. године, насеље Маљевац је имало 115 становника.[3]
Број становника по пописима уреди
| Националност[4] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 149 | 388 | 356 | 195 | 353 | 278 | 220 | 807 | 725 | 778 | 271 | 592 | % | % | % |
- напомене:
Садржи податке за насеље Бухача које је од 1857. до 1900. те у 1948. исказивано као насеље. У 2001. смањено издвајањем насеља Бухача и Маљевачко Селиште. Од 1857. до 1880. подаци садржани у насељу Бухача. Од 1910. до 1931. те у 1981. и 1991. садржи податке за насеље Бухача, а до 1900. те у 1981. и 1991. за насеље Маљевачко Селиште.
Национални састав уреди
Миграциони процеси у селу су се одвијали двосмерно. Срби су се исељавали, а Муслимани (који су почели да се насељавају после Другог светског рата из суседне аграрно пренасељене Цазинске крајине у Босни) досељавали.
| Националност[4] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Хрвати | 65 (43,62%) | 35 (9,02%) | 36 (10,11%) | 32 (8,60%) | 31 (5,68%) |
| Срби | 30 (20,13%) | 226 (58,24%) | 217 (60,95%) | 333 (89,51%) | 514 (94,31%) |
| Југословени | 0 | 7 (1,80%) | 34 (9,55%) | 2 (0,53%) | 0 |
| остали и непознато | 54 (36,24%) | 120 (30,92%) | 69 (19,38%) | 5 (1,34%) | 0 |
| Укупно | 149 | 388 | 356 | 372 | 545 |
- У табели: Национални састав, за пописне године од 1961. до 1991. садржани су подаци за новоформирана насеља: Бухача и Маљевачко Селиште.
Попис 1991. уреди
На попису становништва 1991. године, насељено место Маљевац је имало 388 становника, следећег националног састава:
Референце уреди
- ^ Дупан Вергаш, из Широке Ријеке, срез Војнић, Београд 22.1.1942. год.
- ^ Милан Бошњак, обућар из Маљевца, срез Слуњ, Београд 16.9.1941. год.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 3. 5. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Извори уреди
- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
