Маљевац је насељено место у општини Цетинград, на Кордуну, Карловачка жупанија, Република Хрватска.

Маљевац
Glina River Maljevac.jpg
Река Глина у Маљевцу
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаКарловачка
ОпштинаЦетинград
ОбластКордун
Становништво
 — 2011.Пад 115
Географске карактеристике
Координате45° 12′ 04″ СГШ; 15° 47′ 07″ ИГД / 45.20101510459762° СГШ; 15.785225745194303° ИГД / 45.20101510459762; 15.785225745194303
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина146 м
Маљевац на мапи Хрватске
Маљевац
Маљевац
Маљевац на мапи Хрватске
Маљевац на мапи Карловачке жупаније
Маљевац
Маљевац
Маљевац на мапи Карловачке жупаније
Остали подаци
Поштански број47222 Цетинград
Позивни број+385 47

ГеографијаУреди

Маљевац се налази око 9 км североисточно од Цетинграда.

ИсторијаУреди

Маљевац се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини. До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу бивше велике општине Слуњ.

Други свјетски ратУреди

Крајем јуна 1941. године усташе су похапсиле много Срба у селима Маљевцу и Цетинграду, срез Слуњ, у Широкој Рјеци и свим осталим селима општине Крстиње, срез Војнић. Довезли су их камионима у Велику Кладушу и у православној цркви поклали ножевима.[1]

Само из села Маљевца једном су поубијали чекићем у главу око 400 жена и деце.[2]

СтановништвоУреди

Према попису становништва из 2011. године, насеље Маљевац је имало 115 становника.[3]

Број становника по пописимаУреди

Националност[4] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 149 388 356 195 353 278 220 807 725 778 271 592 % % %
  • напомене:

Садржи податке за насеље Бухача које је од 1857. до 1900. те у 1948. исказивано као насеље. У 2001. смањено издвајањем насеља Бухача и Маљевачко Селиште. Од 1857. до 1880. подаци садржани у насељу Бухача. Од 1910. до 1931. те у 1981. и 1991. садржи податке за насеље Бухача, а до 1900. те у 1981. и 1991. за насеље Маљевачко Селиште.

Национални саставУреди

Миграциони процеси у селу су се одвијали двосмерно. Срби су се исељавали, а Муслимани (који су почели да се насељавају после Другог светског рата из суседне аграрно пренасељене Цазинске крајине у Босни) досељавали.

Националност[4] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961.
Хрвати 65 (43,62%) 35 (9,02%) 36 (10,11%) 32 (8,60%) 31 (5,68%)
Срби 30 (20,13%) 226 (58,24%) 217 (60,95%) 333 (89,51%) 514 (94,31%)
Југословени 0 7 (1,80%) 34 (9,55%) 2 (0,53%) 0
остали и непознато 54 (36,24%) 120 (30,92%) 69 (19,38%) 5 (1,34%) 0
Укупно 149 388 356 372 545
  • У табели: Национални састав, за пописне године од 1961. до 1991. садржани су подаци за новоформирана насеља: Бухача и Маљевачко Селиште.

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Маљевац је имало 388 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
226 58,24%
Муслимани
  
112 28,86%
Хрвати
  
35 9,02%
Југословени
  
7 1,80%
неопредељени
  
7 1,80%
непознато
  
1 0,25%
укупно: 388

РеференцеУреди

  1. ^ Дупан Вергаш, из Широке Ријеке, срез Војнић, Београд 22.1.1942. год.
  2. ^ Милан Бошњак, обућар из Маљевца, срез Слуњ, Београд 16.9.1941. год.
  3. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 3. 5. 2013. 
  4. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

ИзвориУреди

  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спољашње везеУреди