Доњи Полој је насељено мјесто града Слуња, на Кордуну, Карловачка жупанија, Република Хрватска.

Доњи Полој
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаКарловачка
ГрадСлуњ
ОбластКордун
Становништво
 — 2011.Пад 11
Географске карактеристике
Координате45°14′23″ СГШ; 15°31′07″ ИГД / 45.239723° СГШ; 15.518747° ИГД / 45.239723; 15.518747Координате: 45°14′23″ СГШ; 15°31′07″ ИГД / 45.239723° СГШ; 15.518747° ИГД / 45.239723; 15.518747
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина218 м
Доњи Полој на мапи Хрватске
Доњи Полој
Доњи Полој
Доњи Полој на мапи Хрватске
Доњи Полој на мапи Карловачке жупаније
Доњи Полој
Доњи Полој
Доњи Полој на мапи Карловачке жупаније
Остали подаци
Поштански број47243 Вељун
Позивни број+385 47

НазивУреди

Назив је од водоплавног земљишта. Славонски Брод има купалиште на Сави под именом Полој, а и Брођанин и први Србин који је опловио свијет Томо Скалица 1853. пише о Њукаслу да је земља сасвим полојита (поплавна).[1] Сличних назива мјеста има још, као Полој и др.

ГеографијаУреди

Доњи Полој се налази око 23 км сјеверозападно од Слуња.

ИсторијаУреди

Србе у овом крају су власти дискриминисале и 1909. године. Тако лист Србобран пише да је тада уобичнајена мјера кажњавања учитеља био њихов премјештај. На тај начин су им пропадали плодови рада у башти, оштећивале се ствари у сеоби и прекидале људске везе. Учитељ Милован Дејановић је из Крњака премјештен у Доњи Будачки, Никола Паић из Доњег Будачког у Дуњак, Милош Здјелар из Дуњака у Полој, а учитељ Рибар из Полоја у Крњак. [2] [3] Доњи Полој се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини.

СтановништвоУреди

Према попису становништва из 2011. године, насеље Доњи Полој је имало 11 становника.[4]

Националност[5] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 31 48 69 82
Југословени 3 6 1
Хрвати 1 1
остали и непознато 1
Укупно 32 52 75 84
Демографија[5]
Година Становника
1961. 84
1971. 75
1981. 52
1991. 32
2001. 17
2011. 11

ИзвориУреди

  1. ^ Скалица, Томо (2007). Галијом око свијета. Славонски Брод: Удруга грађана Баштина. стр. 146. 
  2. ^ Србобран, бр. 233, Прогањање народних учитеља. Загреб. 1909. 
  3. ^ Вишњић, Чедомир (2013). Србобран 1901 - 1914. - Српско коло 1903 - 1914. Загреб, Београд: СКД Просвјета, Службени Гласник. стр. 477. COBISS.SR-ID 201659660. 
  4. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала на датум 15. 11. 2013. Приступљено 2. 5. 2013. 
  5. 5,0 5,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везеУреди