Отворите главни мени

Ђурђевац је град у Хрватској у Копривничко-крижевачкој жупанији. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 8.264 становника, а у самом насељу је живело 6.349 становника.[1]

Ђурђевац
Đurđevac center.jpg
Центар Ђурђевца
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаКопривничко-крижевачка
Становништво
Становништво
 — 2011.6.349
Агломерација (2011.)8.264
Географске карактеристике
Координате46°02′24″ СГШ; 17°04′17″ ИГД / 46.039875788958525° СГШ; 17.071450316976765° ИГД / 46.039875788958525; 17.071450316976765Координате: 46°02′24″ СГШ; 17°04′17″ ИГД / 46.039875788958525° СГШ; 17.071450316976765° ИГД / 46.039875788958525; 17.071450316976765
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ђурђевац на мапи Хрватске
Ђурђевац
Ђурђевац
Ђурђевац на мапи Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникСлавко Грачан
Поштански број48350

ГеографијаУреди

Сам град Ђурђевац је смјештен у подравској низини, између двије природно-географске цјелине; између сјеверних обронака Билогоре и ријеке Драве. У подравској низини разликујемо три основна рељефна елемента: плодне терасе, Ђурђевечке песке и наплавни низински простор. На додиру тих рељефних цјелина настао је град Ђурђевац. Његов настанак условљен је прије свега повољним топографским положајем за одбрану у несигурним средњовјековним временима. Данашњи Стари Град настао је усред мочваре на узвишеном пјешчаном хумку. Најстарији дијелови данашњег Ђурђевца настали су такође на узвишеним пјешчаним хумцима окруженим влажним беречним ливадама.

ИсторијаУреди

Ђурђевац се спомиње од 1267. године. У 15. веку се развило у градско насеље — трговиште. У 16. веку је седиште Ђурђевачке капетаније. Године 1532. султан Сулејман Величанствени се враћа у Цариград, после неуспјеха код Кисега. Пролази Подравином и пљачка ђурђевачки простор.

Војна крајина која је на овим просторима постојала због одбране од Турака је укинута 1871. године. Године 1875. у општини Ђурђевац је било 5626 становника.[2]

Ђурђевац је, највише захваљујући налазиштима гаса у околини, доживио значајну модернизацију у 20. веку.

Мађари су прозвали (мађаризовали назив) град почетком 20. века (1910) "Сентђерђвар".

СтановништвоУреди

По попису из 2001. године у граду је живело 8.862 становника.

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Ђурђевац је имало 6.845 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
6.498 94,93 %
Југословени
  
69 1,00 %
Срби
  
55 0,80 %
Албанци
  
16 0,23 %
Мађари
  
7 0,10 %
Словенци
  
4 0,05 %
Македонци
  
3 0,04 %
Црногорци
  
3 0,04 %
Муслимани
  
1 0,01 %
Пољаци
  
1 0,01 %
Украјинци
  
1 0,01 %
Чеси
  
1 0,01 %
неопредељени
  
72 1,05 %
непознато
  
114 1,66 %
укупно: 6.845

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 8. 5. 2017. 
  2. ^ "Глас народа", Нови Сад 1875.

ЛитератураУреди

  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везеУреди