Ђурђевац (Хрватска)

Ђурђевац је град у Хрватској у Копривничко-крижевачкој жупанији. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 8.264 становника, а у самом насељу је живело 6.349 становника.[1]

Ђурђевац
Центар Ђурђевца
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаКопривничко-крижевачка
Становништво
Становништво
 — 2011.6.349
Агломерација (2011.)8.264
Географске карактеристике
Координате46° 02′ 24″ С; 17° 04′ 17″ И / 46.039875788958525° С; 17.071450316976765° И / 46.039875788958525; 17.071450316976765
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ђурђевац на карти Хрватске
Ђурђевац
Ђурђевац
Ђурђевац на карти Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникСлавко Грачан
Поштански број48350
Регистарска ознакаKC

Географија

уреди

Град носи назив по Светом Ђорђу (Ђурађ), а након периода покатоличавања и хрватизације Срба, име града је остало, док је у центру града католичка црква и парк Светог Јурја (истог свеца, само са хрватским називом). Сам град Ђурђевац је смјештен у подравској низини, између двије природно-географске цјелине; између сјеверних обронака Билогоре и ријеке Драве. У подравској низини разликујемо три основна рељефна елемента: плодне терасе, Ђурђевечке песке и наплавни низински простор. На додиру тих рељефних цјелина настао је град Ђурђевац. Његов настанак условљен је прије свега повољним топографским положајем за одбрану у несигурним средњовјековним временима. Данашњи Стари Град настао је усред мочваре на узвишеном пјешчаном хумку. Најстарији дијелови данашњег Ђурђевца настали су такође на узвишеним пјешчаним хумцима окруженим влажним беречним ливадама.

Историја

уреди

Ђурђевац се спомиње од 1267. године. У 15. веку се развило у градско насеље — трговиште. У 16. веку је седиште Ђурђевачке капетаније. Године 1532. султан Сулејман Величанствени се враћа у Цариград, после неуспјеха код Кисега. Пролази Подравином и пљачка ђурђевачки простор.

Војна крајина која је на овим просторима постојала због одбране од Турака је укинута 1871. године. Године 1875. у општини Ђурђевац је било 5626 становника.[2]

Ђурђевац је, највише захваљујући налазиштима гаса у околини, доживио значајну модернизацију у 20. веку.

Мађари су прозвали (мађаризовали назив) град почетком 20. века (1910) "Сентђерђвар".

Становништво

уреди

По попису из 2001. године у граду је живело 8.862 становника.

Попис 1991.

уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Ђурђевац је имало 6.845 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
6.498 94,93%
Југословени
  
69 1,00%
Срби
  
55 0,80%
Албанци
  
16 0,23%
Мађари
  
7 0,10%
Словенци
  
4 0,05%
Македонци
  
3 0,04%
Црногорци
  
3 0,04%
Муслимани
  
1 0,01%
Пољаци
  
1 0,01%
Украјинци
  
1 0,01%
Чеси
  
1 0,01%
неопредељени
  
72 1,05%
непознато
  
114 1,66%
укупно: 6.845

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 8. 5. 2017. 
  2. ^ "Глас народа", Нови Сад 1875.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди