Отворите главни мени

Двор (раније Двор на Уни и Подови) је градић и средиште истоимене општине у Банији, Сисачко-мославачка жупанија, Република Хрватска. У односу на положај и већинско српско становништво, у току последњег рата, општина Двор се налазила у саставу Републике Српске Крајине. Завршетком рата, становништво готово у целини напушта тај простор. Данас се један део, углавном старијег становништва, вратио у своје домове. Градић Двор налази се на реци Уни.

Двор
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Хрватска
ОбластБанија
ЖупанијаСисачко-мославачка
ОпштинаОпштина Двор
Становништво
 — (2011)Раст 1.406
Географске карактеристике
Координате45°04′11″ СГШ; 16°22′39″ ИГД / 45.06982° СГШ; 16.37754° ИГД / 45.06982; 16.37754Координате: 45°04′11″ СГШ; 16°22′39″ ИГД / 45.06982° СГШ; 16.37754° ИГД / 45.06982; 16.37754
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Двор на мапи Хрватске
Двор
Двор
Двор на мапи Хрватске
Двор на мапи Сисачко-мославачке жупаније
Двор
Двор
Двор на мапи Сисачко-мославачке жупаније
Остали подаци
Поштански број44440 Двор
Позивни број+385 044
Регистарска ознакаSK

ИсторијаУреди

Након повлачења Турака 1718. године започиње утврђивање границе на обали реке Уне и изградња насеља које се налазило на тераси (подови) па је зато добило име Подови. Подови постају саставни дио Војне крајине; након што је 1775. године цар Јосип II посјетио границу и преспавао у Подовима, Подови мијењају име у Двор. За време Краљевине Југославије мјесто добија име Двор на Уни, а после Другог светског рата углавном се назива Двор.

Други свјетски ратУреди

Усташе се нису задовољавале само тиме што би Српкиње једноставно убијали, већ су их као и њихове очеве, синове, браћу и мужеве пре убиства страшно злостављали. У срезу Двор на Уни „женама су секли ноге до колена и стављали их тако на коње да јашу. Неке, пак, жене децембра месеца 1941. године натерали су да читаву ноћ ходају по студеном потоку Зрињски, све док нису од студени умрле“.[1]

Раду Вуњца, служитеља суда из Двора на Уни, усташе су живог ексерима кроз ноге приковале за патос, а руке му разапели и прикуцали за зид. У том ставу умирао је шест сати у страшним мукама.[2][3][непоуздан извор?]

Распад СФРЈУреди

Двор се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини. Током агресије на РСК, 7. августа 1995. године хрватска војска заузела је Двор протеравајући већинско српско становништво у граду и околини.

ПривредаУреди

Становништво се, највећим делом, бави сточарством, а присутна је и прерађивачка индустрија.

ОбразовањеУреди

  • Основна школа Двор
  • Дечји вртић „Сунце“
  • Библиотека и читаоница Двор

УдружењаУреди

  • Српско културно друштво „Просвјета“, Двор
  • Пчеларско удружење „Кестен“, Двор
  • КУД Поуњски плетер

СтановништвоУреди

Националност[4] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 1.993 1.452 1.329 831
Југословени 149 417 38 6
Хрвати 135 138 200 233
остали и непознато 74 58 62 18
Укупно 2.351 2.065 1.629 1.088
Демографија[4]
Година Становника
1961. 1.088
1971. 1.629
1981. 2.065
1991. 2.351
2001. 1.313
2011. 1.406

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Двор је имало 2.351 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
1.993 84,77 %
Југословени
  
149 6,33 %
Хрвати
  
135 5,74 %
Муслимани
  
20 0,85 %
Црногорци
  
7 0,29 %
Македонци
  
3 0,12 %
Мађари
  
1 0,04 %
Чеси
  
1 0,04 %
неопредељени
  
24 1,02 %
непознато
  
18 0,76 %
укупно: 2.351

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Страњаковић 1991.
  2. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 213
  3. ^ Тодор Љубичић, пензионер из Сиска, Младеновац 13.5.1942. год. (П)
  4. 4,0 4,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди

ЛитератураУреди

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.