Иван Клајн (Београд, 31. јануар 1937) бивши је југословенски и садашњи српски филолог, доктор наука, историчар језика, професор на Филолошком факултету Универзитета у Београду и редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ).

Иван Клајн
IvanKlajn.jpg
Клајн
Датум рођења(1937-01-31)31. јануар 1937.(83 год.)
Место рођењаБеоград
Краљевина Југославија
Пољелингвистика
ИнституцијаУниверзитет у Београду

БиографијаУреди

Рођен је 31. јануара 1937. године у Београду, као син Хуга и Стане. По оцу је хрватско-јеврејског етничког порекла.[1] Завршио је студије италијанског језика и књижевности на Филолошком факултету у Универзитета у Београду (1961. године). Као редовни професор на овом факултету предавао је италијански језик и упоредну граматику романских језика. Осим романистике, подручје Клајновог рада је и нормативна граматика и стандардизација савременог српског језика. Клајнова најзначајнија дела су: Утицаји енглеског језика у италијанском (Београд, 1971; италијанско издање: Influssi inglesi nella lingua italiana — Фиренца, 1972), Творба речи у савременом српском језику (I—II; Београд, 20022003), Италијанско-српски речник (прво издање: Београд, 1996; пето издање: Београд, 2011). Речник језичких недоумица најчешће је штампана књига коју потписује Клајн (прво издање: Како се каже: речник језичких недоумица — Београд, 1981). За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1997, а за редовног 2003. године.

Ожењен је Александром, која је професорка италијанског језика; имају сина.

Књиге и чланциУреди

Од 1974. године пише двонедељне рубрике о проблемима савременог ’српско(хрватског)’ језика, најпре у Борби, затим у Политици и у Илустрованој Политици, а последњих десетак година у НИН-у.

Од првог броја је главни уредник лингвистичког часописа Језик данас, који издаје Матица српска. Објавио је већи број радова у лингвистичким часописима, те 18 књига (испод су дате неке):

  • Утицаји енглеског језика у италијанском (Београд, 1971)
  • Историјска граматика шпанског језика (Београд, 1977)
  • Разговори о језику (Београд, 1978)
  • Језик око нас (Београд, 1980)
  • Речник језичких недоумица (прво издање: Како се каже: речник језичких недоумица; Београд, 1981)
  • О функцији и природи заменица (Београд, 1985)
  • Писци и писмењаци (Нови Сад, 1994)
  • Испеци па реци (Нови Сад, 1998)
  • Италијанско-српски речник (досад пет издања; последње: Београд, 2011)
  • Речник нових речи (Нови Сад, 1992)
  • Лингвистичке студије (Београд, 2000)
  • Странпутице смисла (Београд, 2000)
  • Творба речи у савременом српском језику — први део (Београд, 2002)
  • Творба речи у савременом српском језику – други део (Београд, 2003)

Са Павлом Ивићем, Митром Пешиканом и Браниславом Брборићем написао је Језички приручник у издању Радио-телевизије Београд (1991. године). У зборнику Српски језик на крају века (1996) написао је одељак о лексици. Његов Речник језичких недоумица има шест издања до дан-данас. За Италијанско-српски речник (друго издање; 2000) добио је награду Владе Републике Италије.

ПреводилаштвоУреди

Превео је више књига са италијанског и енглеског језика на српски. Његов превод комедије Ђордана Бруна Свећар изводио се у Атељеу 212 у Београду. Један је од приређивача српског издања Кембричке енциклопедије језика (Београд, 1995) Дејвида Кристала и један од преводилаца (уз Бориса Хлебеца) српског издања Енциклопедијског речника модерне лингвистике (Београд, 1988) истог аутора.

ЧланстваУреди

Члан је Савета Вукове задужбине. Члан је Одбора за стандардизацију српског језика и председник Комисије за односе са јавношћу и решавање неодложних питања. Сарадник је Матице српске.

ЕнигматикаУреди

У загребачком Вјесниковом квизу (и његовим посебним издањима) објавио је неколико чланака енигматске тематике, као и неколико загонетки (нпр. палиндромне реченице) и језичких задатака. Део његових енигматских доприноса поменут је у књизи Комбинаторика у играма речи Алојза Буљана (Матица хрватска — огранак Новска; Новска, 2003).

РеференцеУреди

  1. ^ Nikolić, Aleksandar (18. 7. 2011). „Ivan Klajn: Krleža me je učio tajnama fine književnosti”. www.blic.rs. Приступљено 12. 8. 2020. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди