Serološka dijagnostika virusnih infekcija

Serološka dijagnostika virusnih infekcija je serološka tehnika koja se zasniva na dokazivanju virusspecifičnih antitela u serumu inficirane osobe.[1]

Serološka dijagnostika virusnih infekcija
Microtiter plate.JPG
Jedan od najčešćih seroloških testova je ELISA
MeSHD004797

SerologijaУреди

Termin serologija je složenica nastala od latinske reči sero, što znači serum i grčke reči logia, što znači nauka. Reč je o medicinskom pojmu koji se koristi da označi nauku o krvnom serumu i njegovoj upotrebi.

U praksi pojam serologija se obično odnosi na medicinsku dijagnostiku antitela u serumu, odnosno otkrivanje antitela koja se formiraju kao odgovor na infekciju protiv nekog stranog proteina ili mikroorganizma.

PrimenaУреди

Serološki testovi se najčešće primenjuju u dijagnostici akutnih infekcija ili za utvrđivanje imunskog statusa osobe prema određenom virusu.

Serološka dijagnostika je značajna za viruse koji se teško kultivišu ili je metoda izolacije dugotrajna i komplikovana.

Serološka istraživanja često koriste i epidemiolozi za utvrđivanje prevalencije bolesti u populaciji. Takva istraživanja se ponekad obavljaju slučajno, uz testove anonimno uzetih uzoraka za neke druge medicinske testove.

TehnikaУреди

Serološka dijagnostika se bazira na praćenju titra specifičnih antitela koja se javljaju u odgovoru na virusnu infekciju. Prva antitela koja se pojavljuju u serumu inficirane osobe su IgM klase i mogu se detektovati već nekoliko dana od početka infekcije. Neki od klonova aktiviranih B limfocita potom počinju da produkuju IgG antitela koja se pojavljuju u serumu 7-15 dana posle početka infekcije. Količina obe klase antitela se povećava u odgovoru na infekciju i dostiže maksimalni nivo oko 6. nedelje od početka infekcije. Virus specifična IgM antitela nakon toga počinju da opadaju i ne mogu se detektovati posle 3 meseca. Za razliku od njih IgG antitela perzistiraju čitavog života i odgovorna su za doživotni imunitet prema određenom virusu.[2]

UzorakУреди

Uzorak za serološku dijagnostiku dobije se uzimanjem približno 5 ml venske krvi. Pema preporukama krv je najbolje uzeti natašte.

  • Uzorkovana krv drži se na sobnoj temperaturi do formiranja koaguluma.
  • Nakon formiranja koaguluma, uzorak se centrifugira, a zlatno žuti supernatant (serum) odvaja se u sterilnu epruvetu.
  • Odvojeni serum stavlja se u hladnjak na 2-8ºC do testiranja (nekoliko dana). Za duže čuvanje treba serum zamrznuti.

Dijagnostika kod pacijenata sa aktivnom virusnom infekcijomУреди

Virusna infekcija se dijagnostikuje na osnovu:

  • prisustva virus specifičnih IgM antitela (IgG može, ali ne mora biti prisutan);
  • porasta titra antitela u parnim uzorcima seruma u periodu između akutne faze bolesti i faze oporavka, ili - visokog titra antitela u rekonvalescentnoj fazi bolesti.

Dijagnostika kod pacijenata sa preležanom infekvcijomУреди

Preležana infekcija, odnosno specifičan imunitet, dijagnostikuje se na osnovu detekcije samo virus-specifičnih IgG antitela.

Dijagnostika kod pacijenata sa reinfekcijomУреди

Serološka dijagnostika kod pacijenata sa reinfekcijom ili reaktivacijom stare infekcije je komplikovanija u odnosu na dijagnozu inicijalne infekcije. U oba slučaja infekcija se javlja kod osoba koje već imaju pozitivan nalaz specifičnih IgG antitela, s tim što u reinfekciji dolazi do porasta samo titra specifičnih IgG antitela u odsustvu IgM antitela, dok u toku reaktivacije latentne infekcije, kao u slučaju herpesvirusa, dolazi do porasta nivoa specifičnih IgM i IgG antitela.

Dijagnostika kod pacijenata sa hroničnom virusnom infekcijomУреди

U hroničnim virusnim infekcijama, kao što su infekcije izazvane HIV i HTLV I i HTLV II, i hepatitis C virusom (HCV) pozitivan nalaz antitela, bez obzira na njihovu klasu, uvek ukazuje na aktivnu virusnu infekciju.[3]

Dijagnostička primena seroloških testovaУреди

Dijagnostička primena seroloških tehnika
Test Pimeri primene testa
Fiksacija komplementa
  • Detekcija antitela specifičnih za respiratorne viruse
ELISA
  • IgG/IgM antitela - rubela, morbili, mumps, HIV, hepatitis A
  • Antigeni - HBs u serumu, norovirusa i rotavirusa u stoliici
Imunofluorescencija
  • IgG/IgM antitela - EBV,VZV
  • Antigen – RSV, influenca i drugi respiratorni virusi u respiratornim sekretima
Aglutinacija
  • Antitela - rubela, toksoplazma
  • Antigen - rotavirus, norovirus
Vestern blot i
rekombinantni imunovezujući eseji
  • Potvrdni za HIV i HCV

IzvoriУреди

  1. ^ Kudesia G, Wreghitt. Clinical and Diagnostic Virology. Cambridge University Press, 2009.
  2. ^ Winn W, Allen S, Janda W, Koneman E, Procop G, Schreckenberger P, Woods G. Koneman's Color Atlas and Textbook of Diagnostic Microbiology. 6th ed. Lippincott Williams & Wilkins, 2006.
  3. ^ Storch GA. Diagnostic Virology. In: Knipe DM, Howley PM. Fields Virology. 4th ed. Lippincott Williams & Wilkins, 2001: 493-531

Spoljašnje vezeУреди

 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).