Антиген
Антиген је супстанца способна да реагује са антителима, мада не мора да изазива стварање антитела. Антигени који изазивају стварање антитела у организму називају се још и имуногени.[1]
То су протеини (липопротеини, гликопротеини, нуклеопротеини) или полисахариди велике молекулске масе (изнад 8000). Имуногеност зависи од великог броја фактора: од правилног понављања структурних група (епитопа) на површини великих молекула; од структуре (састава) антигена; од физичког стања (најјачи имуногени су антигени у облику честица); метаболизма антигена итд.
Антигени су основа стеченог имунитета, јер се он развија тек након иницијалног уласка разних микроорганизама, токсина и других страних тела у организам.[2] Механизам помоћу којег тело препознаје ову иницијалну инвазију заснива се управо на присуству и препознавању антигена на тим молекулима. Као резултат јавља се имуни одговор.
Постоје и антигени мале молекулске масе (испод 8000) и називају се хаптени (непотпуни антигени). Они морају створити комплекс са ткивним беланчевинама (носачима), да би изазвали стварање антитела у организму. Међутим, касније и сами могу реаговати са антителима и изазвати имуни одговор. Обично су то лекови мале молекулске масе, хемијски састојци прашине, разне индустријске хемикалије, токсини отровног бршљана и сл.
Референце
уреди- ^ Thomas J. Kindt; Richard A. Goldsby; Barbara Anne Osborne; Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 изд.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114.
- ^ Mandel GL, Bannett JE, Dolin R, ур. (2000). Principles and Practise of Infectious Diseases (5 изд.). Philadelphia, PA: Churchill Livingstone. doi:10.1016/S1473-3099(10)70089-X. ISBN 044307593X.