Уницеф

(преусмерено са УНИЦЕФ)

Дечји фонд Уједињених нација (енгл. United Nations Children’s Fund), верб. скр. Уницеф (од енгл. UNICEFакр. скр. УНИЦЕФ), је међународни фонд за децу и омладину, који се брине о квалитету њиховог животног стандарда.[2][3] Финансира се у целости добровољним прилозима влада и фондација, као и фирми и грађана. Агенција је међу најраспрострањенијим и најпрепознатљивијим организацијама социјалне заштите у свету, са присуством у 192 земље и територије.[4] Активности УНИЦЕФ-а укључују пружање имунизације и превенцију болести, спровођење лечења деце и мајки са ХИВ-ом, побољшање исхране деце и мајки, побољшање санитарних услова, промовисање образовања и пружање хитне помоћи као одговор на катастрофе.[5]

Дечји фонд Уједињених нација
United Nations Children's Fund
Emblem of the United Nations.svg
UNICEF Logo.svg
Лого УНИЦЕФ-а
СкраћеницаУНИЦЕФ (UNICEF)
ОснивачУједињене нације
Датум оснивања11. децембар 1946.
(као United Nations International Children's Emergency Fund)
• 1953.
(име промењено у United Nations Children's Fund)
Типспецијализована агенција УН
СедиштеСједињене Америчке ДржавеЊујорк
Швајцарска Женева
Главни извршни директорХенријета Фор
 САД
Матична организацијаГенерална скупштина Уједињених нација
Економски и социјални савет Организације уједињених нација
Буџет$5,009,557,471[1]
Веб-сајтwww.unicef.org

Уницеф је основан 11. децембра 1946. године на Оснивачкој скупштини Уједињених народа. Исте године, Генерална скупштина Уједињених нација основала је УНИЦЕФ да даље институционализује послератну помоћ.[6] Године 1950, његов мандат је проширен како би се бавио дугорочним потребама деце и жена, посебно у земљама у развоју. Иако је 1953. године име промењено у „Фонд уједињених народа за децу“ (United Nations Children's Fund), задржан је познати акроним.[7] Првобитна идеја за оснивање фонда била је помоћ деци Европе након завршеног Другог светског рата. Уницефови задаци су се са временом мењали. Након Европе, Уницеф је усмерио помоћ на друге делове света, како би помогао деци у Африци, Азији и Јужној Америци. Уницефова помоћ је поновно усмерена на Европу и то на њен источни део након пада социјализма у том делу Европе.

УНИЦЕФ се у потпуности ослања на добровољне прилоге влада и приватних донатора. Његов укупан приход из 2020. био је 7,2 милијарде долара; од чега су партнери из јавног сектора допринели са 5,45 милијарди долара.[8] Њиме управља 36-члани извршни одбор који утврђује политике, одобрава програме и надгледа административне и финансијске планове. Одбор се састоји од представника владе које бира Економски и социјални савет Уједињених нација, обично на трогодишњи мандат.

Уницефови програми наглашавају развој услуга на нивоу заједнице за промовисање здравља и добробити деце. Највећи део њеног рада је на терену, са мрежом која укључује 150 канцеларија у земљама, централама и другим објекатима, и 34 „национална комитета“ који спроводе своју мисију кроз програме развијене са владама домаћинима. Седам регионалних канцеларија пружа техничку помоћ канцеларијама у земљама по потреби, док његово одељење за снабдевање — са седиштем у Копенхагену и Њујорку — помаже да се обезбеди преко 3 милијарде долара критичне помоћи и услуга.[9]

Застава Уницефа

У 2018. години, УНИЦЕФ је помогао у рођењу 27 милиона беба, дао петовалентне вакцине за око 65,5 милиона деце, обезбедио образовање за 12 милиона деце, лечио четири милиона деце са тешком акутном неухрањеношћу и одговорио на 285 хуманитарних хитних случајева у 90 земаља.[10] УНИЦЕФ је добио признање за свој рад, укључујући Нобелову награду за мир 1965. године, Награду Индира Ганди 1989. и Награду принцезе од Астурије 2006. године. Током пандемије Ковида-19 2020. године УНИЦЕФ, заједно са Светском здравственом организацијом и другим агенцијама, објављено упутство о здравом родитељству.[11]

ИсторијаУреди

СтварањеУреди

Већ у септембру 1943. пољски здравствени специјалиста Лудвик Рајхман је сугерисао у чланку објављеном у Слободном свету под насловом „Здравствена служба Уједињених нација — Зашто не?“ да здравствену службу треба уградити у будућу међународну организацију. Такође је предложио „порез на здравље“ који плаћају државе чланице.[12]

На крају UNRRA, Рајцхман је предложио да се њена преостала средства искористе за програм исхране деце који су већ финансиле САД.[13] Организација је основана резолуцијом 57(I) Генералне скупштине Уједињених нација 11. децембра 1946. и названа је Међународним дечијим фондом Уједињених нација (UNICEF). За њеног првог председавајућег, Рајхман је изабрао Мориса Патеа из Комисије за помоћ у Белгији да управља агенцијом и „да размишља о организовању акције, фонда за добробит деце, пре свега жртава рата“.[13] Рајхман, као шеф специјалног подкомитета УН и уз подршку Ла Гвардија, Херберта Хувера и Мориса Патеа, представио је резолуцију Генералној скупштини. [12] Од привремене агенције за хитну помоћ 1946. која је пружала храну и одећу деци и мајкама расељеним у Другом светском рату, агенција је 1953. године постала стална Организација УН,[13] и проширила своје напоре ка општим програмима заштите деце.

УправљањеУреди

 
UNICEF-care tent in Sudan

UNICEF relies on country offices to help carry out its work through a unique program of cooperation developed with the host government. The programs seeks to develop practical strategies for fulfilling and protecting the rights of children and women. Regional offices guide this work and provide technical assistance to country offices as needed. Overall management and administration of the organization take place at its headquarters in New York City.

The office of the secretary of the executive board helps maintain an effective relationship between the executive board and the UNICEF secretariat, and organizes field visits by board members.[14][15][16]

 
UNICEF School in a box contains basic educational items for one teacher and 40 students

Национални комитети УницефаУреди

У 34 земље постоје национални комитети, од којих је сваки основан као независна локална невладина организација. Њихова примарна функција је прикупљање средстава из приватног сектора, јер УНИЦЕФ у потпуности зависи од добровољних прилога.[17] Национални комитети заједно чине око једну трећину годишњег прихода агенције, укључујући од корпорација, организација цивилног друштва, око шест милиона појединачних донатора широм света.

Промоција и прикупљање средставаУреди

У Сједињеним Државама, Непалу и неким другим земљама, УНИЦЕФ је познат по свом програму „Трик-или-посластица за УНИЦЕФ“ у којем деца прикупљају новац за УНИЦЕФ из кућа у којима у Ноћи вештица коринђају, понекад уместо слаткиша. Програм је прекинут у Канади 2006. године.[18]

УНИЦЕФ је присутан у 191 земљи и територији широм света, али није укључен у девет других (Бахами, Брунеј, Кипар, Летонија, Лихтенштајн, Малта, Маурицијус, Монако, Сингапур и Тајван).[19]

Многи људи у развијеним земљама први пут чују за рад УНИЦЕФ-а кроз активности једног од 36 националних комитета УНИЦЕФ-а. Ове невладине организације (НВО) су првенствено одговорне за прикупљање средстава, продају УНИЦЕФ-ових честитки и производа, стварање приватних и јавних партнерстава, залагање за права детета и пружање друге подршке. САД фонд за УНИЦЕФ је најстарији национални комитет, основан 1947. године.[20]

Велика војвоткиња Марија Тереза ​​од Луксембурга је 19. априла 2007. именована за еминентног адвоката УНИЦЕФ-а за децу,[21] у којој је улози посетила Бразил (2007),[22] Кину (2008),[23] и Бурунди (2009).[24]

Британски малопродајни ланац Теско је 2009. године користио слоган „Ситнина за Бога” као рекламу, који је заштићен од стране УНИЦЕФ-а за добротворне сврхе, али не и за комерцијалну или малопродајну употребу. Ово је навело агенцију да изјави: „први пут у историји Уницефа да је неко комерцијално лице намерно кренуло да капитализује једну од наших кампања и након тога оштети ток прихода од којег зависи неколико наших програма за децу“. Затим су позвали јавност „којој је добробит деце на срцу, да пажљиво размотре кога подржавају када врше потрошачке изборе“.[25][26] Тај слоган такође подржава аустралијска авио-компанија Кантас, ослањајући се на путнике да прикупљају средства преко дате коверте од 1991. године, и прикупила је преко 36 милиона долара, са преко 19.500 kg новчића сваке године.[27] Људи који често лете такође могу да користе своје миље за донације.[28] Норман Гилеспи, извршни директор УНИЦЕФ-а у Аустралији, рекао је „Ако би нам сваки путник Кантаса који путује у земљи дао само неколико својих заборављених новчића сваки пут када путују, то би мало променило њихов дан, али би учинило огромну разлику у спасавању живота деце“.[29]

НаградеУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ UNICEF Annual Report 2015 Архивирано на сајту Wayback Machine (11. октобар 2017). unicef.org
  2. ^ „United Nations Children's Fund | United Nations System Chief Executives Board for Coordination”. www.unsystem.org. Приступљено 2019-11-10. 
  3. ^ „UNICEF | Definition, History, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2020-02-12. 
  4. ^ „Where we work”. www.unicef.org (на језику: енглески). Приступљено 2020-02-12. 
  5. ^ Luk Van Wassenhove; Joachim Mikalsen; Charles Delagarde (27. 4. 2017). „Agility Under Pressure”. Insead. 
  6. ^ „Learning from experience: 1946–1979”. www.unicef.org (на језику: енглески). Приступљено 2020-02-12. 
  7. ^ „About UNICEF - FAQ”. UNICEF. What does the acronym UNICEF stand for?. Приступљено 4. 4. 2017. 
  8. ^ „UNICEF Integrated Budget 2018-2021” (PDF). 23. 6. 2017. 
  9. ^ „Supplies and Logistics”. UNICEF. Приступљено 28. 1. 2020. 
  10. ^ „UNICEF annual report 2018”. www.unicef.org (на језику: енглески). Приступљено 2020-02-12. 
  11. ^ „Interim Guidance for COVID-19 Prevention and Control in Schools”. unicef.org (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-20. 
  12. ^ а б Balinska, Marta Alexandra. "Ludwik Rajchman: international health leader." World health forum 1991; 12 (4): 456-465. 1991.
  13. ^ а б в Morris, Jennifer M. The Origins of UNICEF, 1946–1953. Lexington Books, 2015. p.35
  14. ^ „How UNICEF works”. UNICEF (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 31. 1. 2017. Приступљено 2017-06-06. 
  15. ^ „Home”. UNICEF (на језику: енглески). Приступљено 2017-06-06. 
  16. ^ „Bureau”. UNICEF (на језику: енглески). Приступљено 2017-06-06. 
  17. ^ Presentation – UNICEF’s Resource Development Architecture Key Trends and Challenges Архивирано 11 јул 2015 на сајту Wayback Machine. UNICEF. Retrieved on 2014-10-21.
  18. ^ „UNICEF ends Halloween program in Canada”. CBC News. 30. 5. 2006. Приступљено 10. 10. 2020. 
  19. ^ „Information by country”. UNICEF. 2014-03-17. Архивирано из оригинала на датум 5. 12. 2013. Приступљено 2014-08-03. 
  20. ^ US Fund for UNICEF, unicefusa.org Архивирано октобар 24, 2007 на сајту Wayback Machine
  21. ^ Press center – HRH Grand Duchess of Luxembourg becomes Eminent Advocate for Children. UNICEF. Retrieved on 2012-03-26.
  22. ^ Brazil – UNICEF Eminent Advocate for Children visits AIDS projects in São Paulo. UNICEF. Retrieved on 2012-03-26.
  23. ^ China – Summer camp aims to help children in China affected by AIDS. UNICEF. Retrieved on 2012-03-26.
  24. ^ Burundi – Grand Duchess Maria Teresa of Luxembourg visits Burundi Архивирано 4 март 2016 на сајту Wayback Machine. UNICEF. Retrieved on 2012-03-26.
  25. ^ "Unicef accuses Tesco of misusing charity slogan". The Irish Times, July 25, 2009 (2009-07-07). Retrieved on 2012-03-26.
  26. ^ Tesco in clash with UNICEF – Irish, Business. Independent. ie. July 26, 2009. Retrieved on 2012-03-26.
  27. ^ „Community partnerships | Qantas AU”. www.qantas.com. Приступљено 2020-09-10. 
  28. ^ „| oneworld”. www.oneworld.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-15. 
  29. ^ „Unicef & Qantas Launch New Campaign – Save A Child With The Power Of Five”. ttwasia.com (на језику: енглески). 2014-05-19. Приступљено 2020-09-10. 

Спољашње везеУреди