Национална држава

Национална држава је врста државе која сједињује политичку срж државе с културном сржи нације, с циљем да из њих изведе свој политички легитимитет да влада и потенцијално свој статус суверене државе.[1][2] Држава је посебан политички и геополитички ентитет, док је нација и културна и етничка. Термин „национална држава” подразумијева да се то двоје поклапају у држави која је одлучила да прихвати и подржи одређену културну групу која је повезана са њом.

Концепт националне државе може се упоредити с концептима мултинационалне (вишенационалне) државе, градом-државом,[3][4][5] царством, конфедерацијом и другим државним облицима са којима се може преклапати, и супротстављати се њима. Кључна разлика је у идентификацији људи с политиком у „националној држави”.

РеференцеУреди

  1. ^ Tishkov, Valery A. (јануар 2000). „Forget the `nation`: post-nationalist understanding of nationalism”. Ethnic and Racial Studies. 23 (4): 625–650 [стр. 627]. doi:10.1080/01419870050033658. 
  2. ^ Connor, Walker (октобар 1978). „A nation is a nation, is a state, is an ethnic group is a … .”. Ethnic and Racial Studies. 1 (4): 377—400. doi:10.1080/01419870.1978.9993240. 
  3. ^ Radan, Peter (2001). The break-up of Yugoslavia and international law (1. publ. изд.). New York: Routledge. стр. 14. ISBN 978-0-415-25352-9. 
  4. ^ Keith, Alfred M. Boll ; foreword by Kenneth (2007). Multiple nationality and international law. Leiden: M. Nijhoff. стр. 67. ISBN 978-90-04-14838-3. 
  5. ^ Elazar, Daniel J. (1998). Covenant and civil society : the constitutional matrix of modern democracy. New Brunswick, N.J.: Transaction. стр. 129. ISBN 978-1-56000-311-3.