Стара чаршија у Књажевцу
Стара чаршија у Књажевцу је најпрепознатљивији део града и општине Књажевац. Представља градско језгро са зградама из касног 19. и раног 20. века.[1] Налази се на обали Сврљишког Тимока, који протиче кроз средиште града. Стара чаршија је, са седам мостова који премошћују Сврљишки Тимок, препознатљиви мотив града, због чега Књажевац познат и као „мала Венеција”.[1]
Стара чаршија | |
|---|---|
 Стара чаршија у Књажевцу | |
| Административни подаци | |
| Град | Књажевац |
| Општина | Општина Књажевац |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 34′ 00″ С; 22° 15′ 17″ И / 43.56658° С; 22.25474° И |
.svg)  Стара чаршија Стара чаршија на карти Србије | |
Историја уреди
Стара чаршија настала је у време турске владавине, а уобличена је почетком двадесетог века. Данашњи изглед добила у првој деценији 21. века када су, после реконструкције, фасаде зграда обојене јарким бојама. Према речима Небојше Иванковића, архитекте у књажевачкој Дирекцији за урбанизам и изградњу „Развој”, боја је ликовни елемент убачен са намером да сваком појединном објекту, свакој згради да њен јединствен карактер и посебност.[1][2]
Стара књажевачка чаршија представља целину коју чине грађевински објекти и природно окружење. Разнобојне фасаде трговачких и занатлијских радњи огледају се у води Сврљишког Тимока, уклопљене у модерне животне токове и заштићене као културно-историјско наслеђе. Комплекс се налази на десној обали реке, а амбијенталну целину употпуњује брдско залеђе и централни градски парк, Спомен парк, који се налази преко пута, на левој обали реке.
Просторно архитектонска целина уреди
Објекти се просторно могу поделити на горњи и доњи низ. Горњи низ је најстарији део чаршије, кога чине приземни објекти, саграђени до 1885. године. Опстали су за време српско-турских ратова од 1885. до 1887. године и великог пожара 1886. године. У том периоду је уништен велики број објеката. У склопу доњег низа су нешто новије зграде, настале почетком 20. века.
У објектима горњег низа некада су се налазиле старе занатске и трговачке радње и представљају наслеђену чаршију, преузету од Турака, који су раздвајали пословни од стамбеног дела вароши. Крајем 19. и почетком 20. века настао је доњи низ спратних објеката Старе чаршије. Од трговачких и занатских локала који су некада постојали као што је продавница мешовите робе, кројачи, ћурчије, сарачи, опанчари, неки постоје и данас, а основани су и новији, као фотографски и угоститељски објекти.[3][4]
Стара чаршија има посебне архитектонске карактеристике. Она је спој балканске архитектуре, типичних занатских радњи и дућана и европске архитектуре која са првим урбанистичким планом почиње да преовлађује у градској архитектури. Чаршија је позната у граду и као Циган-мала, јер су у њој, а нарочито око каменог моста, живели и радили Роми ковачи и казанџије, чувени мајстори Кујићи.
Камени мост уреди
Спомен парк и Стару чаршију повезује Камени мост, изграђен у ствари од бетона још 1913. године, на месту старог дрвеног моста. У време када је подигнут био је то први и највећи мост од армираног бетона у Србији са распоном од 30 метара. Овај мост је у неколико наврата реконструисан, а 1985. године је и проширен.[5]
Занимљивости уреди
Године 1910. године, путујући на исток, Књажевац је посетио чувени француски архитекта и урбаниста Ле Корбизје. Инспирисан сликовитошћу улица и архитектуром града, направио је цртеж Књажевца који се чува у Народном музеју у Београду.
Године 1969. режисер Живојин Павловић је у Књажевцу снимио свој чувени филм „Заседа” у коме су, поред познатих глумаца Милене Дравић, Ивице Видовића и Слободана Алигрудића, учествовали и многи становници Књажевца. Неке од сцена филма снимане су у Старој чаршији.[6]
Галерија уреди
Референце уреди
- ^ а б в „Dobro došli, ovo je Stara čaršija”. knjazevacke.rs. Приступљено 2. 5. 2020.
- ^ „Stara čaršija - biser Knjaževca”. rts.rs. Приступљено 2. 5. 2020.
- ^ „Stara čaršija”. digitalniatlas.ipp.rs. Архивирано из оригинала 04. 11. 2020. г. Приступљено 2. 5. 2020.
- ^ „Turistički potencijali Knjaževca privlače posetioce”. tvistok.com. Приступљено 2. 5. 2020.
- ^ „Упознај Књажевац”. muzejzaponeti.muzejknjazevac.org.rs. Приступљено 2. 5. 2020.
- ^ „Stara čaršija”. toknjazevac.org.rs. Архивирано из оригинала 09. 05. 2020. г. Приступљено 2. 5. 2020.
Спољашње везе уреди
- „Knjaževac - Top 10 u gradovima Srbije”. planplus.rs. Приступљено 2. 5. 2020.
- „Stara carsija”. mapio.net. Приступљено 2. 5. 2020.
- „KNJAŽEVAC”. istnews. Turistička organizacija opštine Knjaževac. Приступљено 2. 5. 2020.
- Tričković, Saša. „Slike Knjaževca”. Приступљено 2. 5. 2020.
