Тимочка Крајина

Тимочка Крајина (на влашком, који је један од локалних језика, Тимок или Ћимок) је географска област у источној Србији око долине реке Тимок. Према попису из 2011. године у Тимочкој Крајини живело је 244.959 становника.

Тимочка Крајина
Bor District and Zaječar District (Timočka Krajina).jpg
Мапа Тимочке Крајине.
Највећи градовиЗајечар
Бор
ДржаваСрбија
РегионЈужна и источна Србија
Административна јединицаБорски округ, Зајечарски округ
Становништво244.959 (2011)

ИсторијаУреди

На територији Тимочке Крајине, недалеко од Доњег Милановца, никло је најстарије урбано насеље у Европи, Лепенски Вир, по коме је цела праисторијска култура добила назив, док се у атару села Рудна Глава налазило једно од најстаријих рударства бакра. У античко доба овај простор насељавају трачка племена која носе име Мези, а део Трачана око Тимока по овој реци добија име Тимахи. До 50. године ова област потпада под власт Рима и траје до 395. када је Римско царство подељено. Тада овом облашћу влада Источно римско царство, касније названо Византија. Данас се код Зајечара врши ископавање и делимична реконструкција позно-античког локалитета Феликс Ромулијана (лат. Felix Romuliana) познатијег под именом Гамзиград, док се недалеко од Кладова налазе остаци некада највећег моста на свету, Трајановог моста, и тврђава Диана. Поред споменутог, на територији општине Неготин налазе се остаци римске царске палате, а на 8 km од Књажевца остаци најстаријег војног утврђења у Тимочкој Крајини - Timacum Minus.

У средњем веку ову област контролишу Византија, Бугарска, Угарска и коначно Османско царство. Србија Стефана Немање у једном кратком периоду контролише ову област или је област под влашћу Видинског кнеза који је вазал Србије. После Маричке битке 1371. и Косовског боја 1389. у овој области учврстило се Османско царство, све до Аустријско-турског рата завршеног 1718. године, када северни део ове области постаје део Тамишког Баната. Након Београдског мира Тимочка Крајина поново постаје део Османског царства. Током Првог српског устанка цео овај крај ће бити ослобођен, али ће са крахом устанка он поново пасти у руке Османлија. Са Другим српским устанком северозападни делови Тимочке Крајине, као што је Пореч, биће од 1815. део Кнежевине Србије, док ће остали делови бити припојени аутономној Србији 1833. године. Словенско становништво које се настанило у раном средњем веку готово је ишчезло до 15. века. Тада три српске и једна влашка струја насељавају област.

Између 1918. и 1922., постоје две области у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца - срезови Крајина и Тимок, а од 1922. једна област са седиштем у Зајечару. 1929. област улази у састав Моравске бановине са седиштем у Нишу.

ГеографијаУреди

РекеУреди

Најзначајнија река свакако јесте Тимок, по којој је и цела област добила име. Река Велики Тимок настаје уливањем Белог у Црни Тимок, док Бели Тимок настаје спајањем Трговишког и Сврљишког Тимока.

Други значајнији водени токови јесту Брестовачка река, Борска река, Злотска река, Вратна и Мали Пек.

ЈезераУреди

Тимочка Крајина богата је језерима, а најзначајнија међу њима јесу Борско, Грлишко и Рготско језеро.

ПланинеУреди

Најзначајније планине Тимочке Крајине су Хомољске планине, Кучајске планине, Ртањ, Мироч, Стол, Дели Јован, Велики Крш, Мали Крш, Старица, Озрен и Тресибаба.

ОсталоУреди

Остали значајни геоморфолошки локалитети на подручју Тимочке Крајине су:

- клисуре и кањони: Ђердапска клисура, кањон реке Вратне, Лазарев кањон;

- пећине: Рајкова пећина, Лазарева пећина, Боговинска пећина;

- прерасти: Ваља прераст, Вратњанске капије

Административна поделаУреди

Административно, област Тимочке Крајине подељена је на два округа - Зајечарски и Борски. У ова два округа налази се два града и шест општина:

ДемографијаУреди

Према попису из 2011. године, на подручју Тимочке Крајине живело је 244.959 становника.

Када је реч о етничкој структури становништва, већину чине Срби, док су најбројније мањине Власи и Роми:

2002.

2011.

 
Етничка мапа Источне Србије и Поморавља према попису из 2011.

Највећа насељаУреди

У Тимочкој Крајини, насељена места са преко 2.000 становника су:

Насеље Број становника (2002) Општина/град
Зајечар* 39.491 Зајечар
Бор* 34.160 Бор
Књажевац* 19.351 Књажевац
Неготин* 17.758 Неготин
Мајданпек* 10.071 Мајданпек
Кладово* 9.142 Кладово
Сокобања* 8.407 Сокобања
Бољевац* 3.784 Бољевац
Злот 3.757 Бор
Доњи Милановац* 3.132 Мајданпек
Брестовац 2.950 Бор
Грљан 2.839 Зајечар
Велики Извор 2.684 Зајечар
Рудна Глава 2.309 Мајданпек
Подгорац 2.218 Бољевац

*градско насеље

ЈезициУреди

Од дијалеката српског језика у северном делу говори се косовско-ресавски дијалект, а на југу призренско-тимочки дијалект познат и под називом торлачки. Влашки се говори највише у северном и централном делу области.

РелигијаУреди

Становништво је скоро искључиво хришћанско (огромном већином православно, са малобројним римокатолицима који имају цркву у Зајечару и Бору и још малобројнијим адвентистима, са црквама у Кладову, Неготину и Зајечару).

Религија утиче на националну свест становништва тако да су појмови религије и националности у великој мери изједначени. Државе на националној основи јављају се тек у 20. веку, тако да се добар део Влаха који живе неколико векова заједно са Србима изјашњава као Срби. На ово утиче и језик који, иако спада у романску групу језика, има многе словенске карактеристике - нарочито кад су у питању позајмљенице.

ЕкономијаУреди

Област је богата бакром и златом, посебно у Борском округу. На Дунаву су изграђена два велика хидроенергетска система, Ђердап I и Ђердап II.

Види јошУреди

Спољашње везеУреди