Грза
Грза је река у источној Србији. Дуга је 23 km. Настаје од река Иванштице (Горње Грзе) и Велике Честобродице[1], између туристичког насеља Грза и села Извор. Река Грза је лева притока реке Црнице, која протиче кроз Параћин и западно од града се улива у Велику Мораву. Горња Грза и њене притоке (Врелска Падина, Велика Честобродица, Црвена река, Сува река, Бегровац, Свинарски поток) усекле су краће клисуре у којима је присутна реликтна вегетација. Дужина долине Иванштице је 11 km, а дубина клисуре преко 300 m, док је дужина меандарске клисуре око 2 km, а дубина преко 250 m[1].
| Грза | |
|---|---|
 Грза | |
| Опште информације | |
| Дужина | 23 km |
| Слив | Црноморски |
| Водоток | |
| Ушће | Црница |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Србија |
Дуж Грзе и Честобродице води магистрални пут Параћин - Зајечар који спаја долине Велике Мораве и Тимока. Близу туристичког насеља Грзе налази се село Сисевац и манастир Свете Петке.
Прилази врелима Грзе и туристичком комплексуУреди
На магистралном путу Параћин - Зајечар на осмом километру од центра параћина налази се раскрсница и скретање у лево за : "Туристички комплекс Грза" и изворе реке Грзе. Дуж реке и близу извора налази се већи број: путоказа, надстрешница и клупа за туристе и планинаре.
Путоказ на скретању са магистралног пута
Пут према туристичком комплексу
Надстрешница близу раскрснице
Табла на улазу „Врело Грзе“
Мостић и надстрешница
Врела и извори реке ГрзеУреди
На крају путића налази се неколико врела која чине извор реке Грзе:
Један од извора
Врело испод камена
Врела из близине
Врела из даљине
Недалеко од "Врела Грзе" у јесен
Врело Грзе у августу
Врело Грзе зими
Врело грзе водопад
Река Грза и језерцаУреди
Обала је уређена са језерцима и великим бројем: мостића, надстрешница и клупа, за посетиоце.
Грза близу извора
Грза недалеко од извора
Водопад на Грзи.
Горње језерце 2021. године
Горње језерце
Грза после кише
Грза јануар 2021.
Туристичко насељеУреди
У близини извора налази се такозвано "Туристичко насеље Грза" где се налази : Хотел "Колиба" Грза, "Ресторан Божин дар", планинарки дом и велики број викендица.
Хотел "Колиба"
Ресторан "Грзин дар"
Вила "Интимо спа"
Кафе "Воденица"
Део викенд насеља
Викендице са леве стране реке
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ а б Mišić V. 1981. Šumska vegetacija klisura i kanjona Istočne Srbije. Beograd: Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“.
ЛитератураУреди
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
