Банатски Брестовац

насеље у граду Панчеву (Србија)

Банатски Брестовац (мађ. Beresztóc (до 1898. Bresztóvácz) или Temes-Aga; нем. Banat Brestowatz или Rustendorf) је сеоско насеље које се налази на територији града Панчева, у Јужнобанатском округу Аутономне Покрајине Војводине, у Републици Србији. Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. године, у Банатском Брестовцу живи 3251 становник.[1]

Банатски Брестовац
Православна црква у селу
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобанатски
ГрадПанчево
Становништво
 — 2011.Пад 3.251
 — густина56/km2
Географске карактеристике
Координате44° 43′ 39″ С; 20° 48′ 27″ И / 44.727591° С; 20.807517° И / 44.727591; 20.807517
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина61 m
Површина57,3 km2
Банатски Брестовац на карти Србије
Банатски Брестовац
Банатски Брестовац
Банатски Брестовац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број26234
Позивни број013
Регистарска ознакаPA

Географија уреди

Банатски Брестовац је лоциран у близини реке Дунав, и то на 44° 43' 44.3" северне географске ширине и 20° 48' 46.52" источне географске дужине.

У близини Банатског Брестовца, поред Дунава, налази се камп и насеље Јабуков цвет. Основано је на месту које се користило као стационар за раднике током бетонирања дунавског насипа. У почетку је настао само камп, а касније настаје и зидано насеље. Камп је је посећен од стране домаћих и иностраних туриста. Насеље је снабдевено струјом.

Порекло имена, прошлост уреди

Брестовац је своје српско име добио по брестовој шуми, која је окруживала село у време насељавања. Друга верзија је да су први досељеници, Срби, дошли из села Брестовик па су у име сећања на стари крај ново село назвали Брестовац.

Банатски Брестовац се први пут помиње 1717. године под именом Praestowatz. Тада је у насељу живело 12 породица. 1763. године досељено је 130 немачких фамилија. Тада је у селу било и 104 српских домаћинстава. Брестовац је 1764. године православна парохија у Панчевачком протопрезвитерату.[2] Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Престовац" припада Панчевачком дистрикту. Село има милитарски статус а становништво је било српско.[3] Када је 1797. године пописан православни клир Темишварске епархије у месту су записана два свештеника. Пароси, поп Живан Поштић (рукоп. 1787) и поп Григорије Стеговић (1782). Поп Григорије је рукоположен у Босни, у Новој Дубици и населио се ту (у војној граници) са својим народом августа 1796. године.[4]

Демографија уреди

Према попису из 2002. било је 3517 становника (према попису из 1991. било је 3715 становника).

У насељу Банатски Брестовац живи 2795 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,5 година (38,0 код мушкараца и 40,9 код жена). У насељу има 1067 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,30.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 4.068
1953. 4.289
1961. 4.322
1971. 3.809
1981. 3.865
1991. 3.715 3.661
2002. 3.517 3.618
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
3.029 86,12%
Муслимани
  
179 5,08%
Роми
  
97 2,75%
Југословени
  
42 1,19%
Бошњаци
  
18 0,51%
Црногорци
  
13 0,36%
Македонци
  
12 0,34%
Мађари
  
8 0,22%
Хрвати
  
6 0,17%
Бугари
  
6 0,17%
Словаци
  
4 0,11%
Руси
  
3 0,08%
Румуни
  
3 0,08%
Чеси
  
1 0,02%
Немци
  
1 0,02%
непознато
  
60 1,70%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Становништво уреди

1910 3,752 Немци 63.4% Срби 34.8%
1921 3,805 Немци 69.5% Срби 29.5%
1935 N/A Немци 2,478 Срби N/A
1991 3,715 Срби 87.07% Муслимани 7.51% Југословени 1.91% Роми 1.31% Црногорци 0.64% Хрвати 0.45%
2002 3,517 Срби 86.12% Муслимани 5.08% Роми 2.75% Југословени 1.19% Црногорци 0.36% Хрвати 0.17%

Галерија уреди

Познате личности уреди

  • Игор Кокошков, српски кошаркашки тренер
  • Слађана Стаменковић, атлетичарка- маратонка[8]

Референце уреди

  1. ^ Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011 – Старост и пол — Републички завод за статистику. . Београд. 2012. ISBN 978-86-6161-028-8. 
  2. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
  3. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  4. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  8. ^ „Mi smo pretrčali polumaraton, a vi? | www.subotica.info - Dešavanja, najave, intervju, sve o Subotici”. www.subotica.info. Приступљено 2021-09-17. 

Спољашње везе уреди