Градска општина Звездара

Градска општина Звездара
Градска општина Звездара;
	Зграда скупштине општине Звездара
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Град Београд
Град	Београд
Становништво
— 2022.	172.625
Географске карактеристике
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина	32 km2
Остали подаци
Председник општине	Владан Јеремић (СНС)
Веб-сајт	zvezdara.org.rs

Општина Звездара је градска општина Града Београда. Налази се у југоисточном делу града Београда. Општина заузима површину од 3.165 ha, на којој према попису из 2011. живи 151.808 становника. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 172.625 становника^[1] Слава општине Звездара је Сретење Господње, 15. фебруар.

Историја

На врху брда раније познатог као Велики Врачар подигнута је 1887. астрономска опсерваторија по којој су овај крај, а касније и општина добили назив. Укидањем Петог рејона 1952. подручје данашње општине Звездара је подељено на Стари Ђерам и Звездару. Седишта Народних одбора ових општина је било у Крфској 7 одн. Господара Вучића 345 (или 245). Граница је ишла од Војислава Илића Брегалничком до Булевара Револуције, Булеваром до Тршћанске, Тршћанском до Димитрија Туцовића, Д. Туцовића до Чегарске, Чегарском до Панчине, Панчином до Вељка Дугошевића, В. Дугошевића до Лаудоновог Шанца, Шанцем до пута за Миријево.^[2] Ове две општине су 1960. спојене у садашњу општину.

Демографија

Према попису из 2002. године општина Звездара има 132.621 становника у 51.626 домаћинстава. Број становника износи 8% укупног становништва Београда.

Установе

У општини Звездара налази се неколико вртића и основних школа; неколико средњих школа, укључујући Медицинску школу, VI Београдску гимназију, као и VII Београдску гимназију; Библиотека "Вук Караџић" са седам огранака широм Општине; Дом здравља "Звездара" са огранком у Миријеву и Градска болница; Установа културе „Вук Стефановић Караџић" и позоришта УК „Вук Стефановић Караџић" и „Звездара театар”.

Кретање броја становника

1971: 112.938
1981: 127.753
1991: 140.483
2002: 132.621

Етничка структура

Срби - 119.570
Црногорци - 1.715
Југословени - 1.609
Хрвати - 636
Македонци - 360
остали

Види још

Meсне заједнице

Булбулдер
Велики Мокри Луг
Војвода Мишић
Војвода Путник
Врачарско поље
Вуков споменик
Звездара
Зелено брдо
Липов лад
Мали Мокри Луг
Миријево
Ново Миријево
Северни булевар
Славујев поток
Смедеревски ђерам
Стеван Синђелић
Ћирило и Методије

Референце

^ ^а ^б „Коначни резултати пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 21. 12. 2022.
^ "Борба", 3. јун 1952, стр. 9 - Обавештења

Спољашње везе

[Попис2022-1] а ^б „Коначни резултати пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 21. 12. 2022.

[2] "Борба", 3. јун 1952, стр. 9 - Обавештења

[1]

[2]