Гољак (планина)

За друге употребе, погледајте Гољак (вишезначна одредница).

Брдско-планински масив Гољака припада Родопском планинском систему, који је један од најстаријих у Европи. Представља систем планинских врхова који са запада, од превоја Лисице (1 186 m), завија и спушта се на југоисток ка Врању, до Веље главе (1 181 m) и Копиљака (1 126 m). Ти врхови чине границу јабланичког краја према Косовском Поморављу (развође Јабланице према Кривој реци). Планина се на истоку протеже својим обронцима тј брдо Хисар изнад Лесковца , до реке Ветернице, које је одваја од Кукавице. Западно је косовска планина Пруговац, северно Јабланичка котлина која је одваја од планине Радан. Јужно је Косовско поморавље.

Гољак заузима југозападне, јужне и југоисточне пределе јабланичког краја.[1]

Геолошки састав је разноврстан, преовлађују гранити и гнајсеви. Испресецан је потоцима и вододеринама насталих тектонским и другим ерозионим процесима.[2]

Највиши врх Гољака је Веља глава (1.181 м.) и налази се на самој граници општина Медвеђа и Лебане, која се у само пар километара граничи са општином Косовска Каменица. Кањон реке Шуманке, десне притоке Јабланице, у дужини од једног километра , чија висина са десне стране код Урманског виса износи 607 метара, а са леве стране од тока код Влајкове утрине од 639 метара. Огранци Гољака прате речни ток Шуманке све до њеног спајања са реком Јабланицом код Лебана.[3] У подножију планине, недалеко од Медвеђе налази се Сијаринска бања[4]

РеференцеУреди

  1. ^ Јовић, Др Горан С. (2005). Туристички потенцијали насеља Јабланице. Ниш: Природно-математички факултет у Нишу. стр. 31. ISBN 86-83481-30-1. 
  2. ^ Planine: Goljak
  3. ^ „Планина Гољак[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 23. 04. 2014. Приступљено 07. 04. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  4. ^ „Sijarinska Banja[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 18. 12. 2013. Приступљено 07. 04. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)

ЛитератураУреди