Радан

Радан је планина и парк природе[1] на југу Србије, у општинама Лебане, Бојник, Медвеђа, Куршумлија и Прокупље и заузима површину од 466 km2. Налази се између реке Топлице на северу и Јабланице на југу.

Радан планина
Радан планина I0199.JPG
Радан
Географске карактеристике
Највиша тачкаШопот
Ндм. висина1409 m
Координате43° 00′ 12″ СГШ; 21° 29′ 48″ ИГД / 43.003333° СГШ; 21.496667° ИГД / 43.003333; 21.496667
Географија
Радан на мапи Србије
Радан
Радан
Државе Србија

КарактеристикеУреди

Припада Родопским планинама и део је српско - македонског копна, а налази се управо на месту где се Динариди сучељавају са Родопима. Највиши врх је Шопот на 1409m нмв. На нешто нижем, Петровом врху (Велики Петровац)око 1150 - мнв, налази се на заравни врха, црква Светог Петра.[2][3] Смештена је југозападно од Прокупља односно западно од Лебана и Медвеђе. На обронцима планине налазе се:

  • Беговића гроб — гробница поручнику Димитрију Беговићу, команданту Јабланичког комитског одреда, погинулом у борби са бугарским окупаторима за време Топличко - Јабланичког устанка. Налази се на 1122 мнв, испод виса Соколовац. Најспособнији Пећанчев Војвода поручник Димитрије Беговић , рањен у Раданским врлетима остаје усамљен, прихвата бугарски позив за предају и када су бугарски официри потрчали не би ли на заробљавању Беговића зарадили више чинове, Беговић излази сав опасан активираим бомбама и попут Стевана Синђелића улази у историју дижући у ваздух и себе и бутарске официре.[7][8][9][10]

Геолошку основу планине чине силикатне стене из палеозоика са кристаластим шкриљцима. У југозападном делу Радан планине (Мајдан планина) налази се рудник Леце, у истоименом месту. У састав Радан планине налази се Арбанашке планине, Мајдан планина, Петрова гора-Радан.[11] Окружена је венцем планина који чине: Пасјача, Видојевица, Ргајска планина, Соколовица, које је штите од хладних и влажних струја са северне и западне стране. На истоку и југу се отвара у Пусторечку котлину и са те стране је изложена јаком сунчевом загревању, што за последицу има топлију и блажу климу. То је произвело својеврстан феномен, јер се тзв. храстов вегетациони појас са класичних 700m подигао на 800m - 900m нмв. Захваљујући топлијој клими на Радан планини је опстало неколико ендемских и реликтних биљних врста, међу којима су најзначајнији остаци прашуме из доба терцијара. Испод самог врха Радана, извире Пуста река. На источним обронцима планине у подручју под називом Рипивода налази се истоимени водопад Рипивода, са падом од 40 м.[12][13]

ИсторијаУреди

ЗанимљивостиУреди

  • Сматра се да су на овој планини до 1960. године постојали примерци старе Српске расе паса - Српски мастиф или „Душанов мастиф“.
  • Од строго заштићених дивљих врста, на подручју Радана налази се укупно око 20 врста биљака (укључујући и гљиве, лишајеве и маховине) и око 95 врста животиња, највише птица (око 50 врста), затим сисара (око 20 врста, укључујући слепе мишеве), риба (2 врсте), гмизаваца и водоземаца (8 врста) и инсеката (око 15 врста).
  • У атару села Ивање, постоји редак природни феномен. Једна деоница пута назива се "узбрдна низбрдица" јер се угашени и откочени аутомобили крећу "узбрдо", као да је у питању "гравитациона аномалија". Међутим, у питању је оптичка варка.[15][16][17]

Од заштићених дивљих врста, на подручју Плана налази се око 80 заштићених врста биљака и преко 100 заштићених врста животиња, највише птица, инсеката и сисара.[18]

Проломска планинаУреди

Планински масив који сеже од Пролом бање и села Пролом, па према Соколовом вису на супротној страни и Радану, до Горњег Гајтана и Гајтанских врата, назива се Проломска планина. Соколов вис (1 370 m), за који се у ширем смислу узима да је врх Радана, је највиши врх овог масива. Северна граница Проломске планине је долина Проломске реке, притоке Косанице која протиче кроз истоимену бању. Ова долина одваја Проломску планину од Соколовице и Арбанашке планине. Превој Гајтанска врата одваја масиве Проломске планине и Радана. Зато се Проломска планина може третирати и као посебна планина.[19]

Галерија сликаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Области Златибора и Радана проглашене парковима природе”. srbija.gov.rs. Приступљено 6. 10. 2017. 
  2. ^ СРБИЈА-ЗЕМЉА-И-СТАНОВНИШТВО-Феликс-Каниц, глава XI, стр 337.
  3. ^ Клуб путника Србије: Планина Радан, Приступљено 30. 1. 2013.
  4. ^ RADAN PLANINA: Otkriven zid dug 100 metara! | Telegraf – Najnovije vesti
  5. ^ Iznenađujuće čari Radan planine
  6. ^ Zid u Kuršumliji star 65 miliona godina | Južna Srbija Info
  7. ^ Turistički klaster Radanskog područja
  8. ^ „Panoramio - Photo of Begovića grob[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 08. 04. 2014. Приступљено 07. 04. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  9. ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 08. 04. 2014. Приступљено 07. 04. 2014. 
  10. ^ Страдање Лесковчана у Првом светском рату, Милован Цветковић, Семинарски рад 2012- ментор Проф. Др Момчило Павловић
  11. ^ Planine | Jablanički okrug | Jablanički okrug
  12. ^ „Vodopad Ripivoda - Blago Srbije[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 08. 04. 2014. Приступљено 29. 03. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  13. ^ Vodopadi Srbije - Vodopad Ripivoda
  14. ^ Лесковачки крај у Првом светском рату, Др Живан Стојковић и Хранислав Ракић, Лесковац 1996, стр41.
  15. ^ Бубњевић, Слободан. „Тамо где је небо пало доле”. http://www.vreme.com. Приступљено 30. 10. 2016.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  16. ^ „Kuršumlija: Umesto nizbrdo, kola na padini idu uzbrdo”. http://www.vesti-online.com. Приступљено 30. 10. 2016.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  17. ^ „Misterija sa Radana: Voda teče uzbrdo”. http://www.rtv.rs. Приступљено 30. 10. 2016.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  18. ^ „Планина Радан[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 09. 03. 2014. Приступљено 08. 03. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  19. ^ Делибашић, Томица (2019). Планине и врхови Балкана. ЈП Службени гласник, Планинарски савез Србије. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Радан&oldid=23513584”