Радан
Радан је планина и парк природе[1] на југу Србије, у општинама Лебане, Бојник, Медвеђа, Куршумлија и Прокупље и заузима површину од 466 km2. Налази се између реке Топлице на северу и Јабланице на југу.
| Радан планина | |
|---|---|
 Радан | |
| Географске карактеристике | |
| Највиша тачка | Шопот |
| Ндм. висина | 1409 m |
| Координате | 43°00′12″ СГШ; 21°29′48″ ИГД / 43.003333° СГШ; 21.496667° ИГД Координате: 43°00′12″ СГШ; 21°29′48″ ИГД / 43.003333° СГШ; 21.496667° ИГД |
| Географија | |
  Радан | |
| Државе |  Србија |
Садржај
КарактеристикеУреди
Припада Родопским планинама и део је српско - македонског копна, а налази се управо на месту где се Динариди сучељавају са Родопима. Највиши врх је Шопот на 1409m нмв. На нешто нижем, Петровом врху (Велики Петровац)око 1150 - мнв, налази се на заравни врха, црква Светог Петра.[2][3] Смештена је југозападно од Прокупља односно западно од Лебана и Медвеђе. На обронцима планине налазе се:
- Археолошки локалитет Царичин Град
- Пролом Бања
- Ђавоља варош
- На западним обронцима планине налази се средњевековно утврђење Иванова кула - град Ивана Косанчића
- У близини Пролом Бање, село Рударе, налази се камени зид (природни феномен). Зид је дужине 100м а висине 10м. Заправо ради се о природном феномену, јединственом у Србији, чија се старост процењује на 65 милиона година. Базалтни стубови, који су поређани хоризонтално, дело су некадашње вулканске активности. Мештани су сматрали да је зид остатак Бранкове куле, куле Бранка Младеновића .[4][5][6]
- Беговића гроб — гробница поручнику Димитрију Беговићу, команданту Јабланичког комитског одреда, погинулом у борби са бугарским окупаторима за време Топличко - Јабланичког устанка. Налази се на 1122 мнв, испод виса Соколовац. Најспособнији Пећанчев Војвода поручник Димитрије Беговић , рањен у Раданским врлетима остаје усамљен, прихвата бугарски позив за предају и када су бугарски официри потрчали не би ли на заробљавању Беговића зарадили више чинове, Беговић излази сав опасан активираим бомбама и попут Стевана Синђелића улази у историју дижући у ваздух и себе и бутарске официре.[7][8][9][10]
Геолошку основу планине чине силикатне стене из палеозоика са кристаластим шкриљцима. У југозападном делу Радан планине (Мајдан планина) налази се рудник Леце, у истоименом месту. У састав Радан планине налази се Арбанашке планине, Мајдан планина, Петрова гора-Радан.[11] Окружена је венцем планина који чине: Пасјача, Видојевица, Ргајска планина, Соколовица, које је штите од хладних и влажних струја са северне и западне стране. На истоку и југу се отвара у Пусторечку котлину и са те стране је изложена јаком сунчевом загревању, што за последицу има топлију и блажу климу. То је произвело својеврстан феномен, јер се тзв. храстов вегетациони појас са класичних 700m подигао на 800m - 900m нмв. Захваљујући топлијој клими на Радан планини је опстало неколико ендемских и реликтних биљних врста, међу којима су најзначајнији остаци прашуме из доба терцијара. Испод самог врха Радана, извире Пуста река. На источним обронцима планине у подручју под називом Рипивода налази се истоимени водопад Рипивода, са падом од 40 м.[12][13]
ИсторијаУреди
- 15. септембра 1916. године. Војвода Коста Миловановић - Пећанац, спустио се авионом у село Механе, у окупирану територију са циљем да организује устанак(Јабланичко- Топлички устанак).[14]
- Капетан Јован Илић и наредник Синиша Стефановић -пилот, крајем октобра 1917 се спуштају авионом на простор Пустог Шилова, авион се на слетању запалио, они су били ухваћени од стране Бугара а потом и стрељани.
- 21.фебруара 1917. год одржан је састанак устаника Јабланичко-Топличког устанка, у селу Обилић (Бојник).
- 11.октобра 1943. године у селу Ображда, формирана је Прва јужноморавска бригада, од јединица првог јужноморавског партизанског одреда, са укупно 570 бораца.
- Ноћу 10/11. јула 1944. на импровизовано узлетиште на Радан планини долетео је генерал Коча Поповић, у склопу припрема Топличко-јабланичке операције .
- 20. маја 1944. године на планини Радан, формирана је 21. српска дивизија НОВЈ. Првобитно основана као Прва Српска дивизија, сносила је главни терет у току Топличко-јабланичке операције, којом је отпочела Битка за Србију.
ЗанимљивостиУреди
- Сматра се да су на овој планини до 1960. године постојали примерци старе Српске расе паса - Српски мастиф или „Душанов мастиф“.
- Од строго заштићених дивљих врста, на подручју Радана налази се укупно око 20 врста биљака (укључујући и гљиве, лишајеве и маховине) и око 95 врста животиња, највише птица (око 50 врста), затим сисара (око 20 врста, укључујући слепе мишеве), риба (2 врсте), гмизаваца и водоземаца (8 врста) и инсеката (око 15 врста).
- У атару села Ивање, постоји редак природни феномен. Једна деоница пута назива се "узбрдна низбрдица" јер се угашени и откочени аутомобили крећу "узбрдо", као да је у питању "гравитациона аномалија". Међутим, у питању је оптичка варка.[15][16][17]
Од заштићених дивљих врста, на подручју Плана налази се око 80 заштићених врста биљака и преко 100 заштићених врста животиња, највише птица, инсеката и сисара.[18]
- Планинарски дом Радан- недалеко од села Ивање (Бојник)
- Крајем седамдесетих година прошлог века изграђена је брана на Пустој реци и на тај начин је формирано Брестовачко језеро
- Са јужне стране Радана, у подножију северних обронака Гољака, налази се Сијаринска Бања
Галерија сликаУреди
Горњи Бучумет - поглед на Петров врх, југоисточне падине Радана
Петров врх из Средњег Бучумета
Махала Шишинце- Горњи Бучумет (700 мнв)
Северозападни обронци Радан планине, изнад Ђавоље вароши
Црква Св. Преображења -Пролом Бања
Црква светог Петра на Петровом врху
Брестовачко језеро- Источни обронци Радан планине
Врх Свети Петар
РеференцеУреди
- ^ „Области Златибора и Радана проглашене парковима природе”. srbija.gov.rs. Приступљено 6. 10. 2017.
- ^ СРБИЈА-ЗЕМЉА-И-СТАНОВНИШТВО-Феликс-Каниц, глава XI, стр 337.
- ^ Клуб путника Србије: Планина Радан, Приступљено 30. 1. 2013.
- ^ RADAN PLANINA: Otkriven zid dug 100 metara! | Telegraf – Najnovije vesti
- ^ Iznenađujuće čari Radan planine
- ^ Zid u Kuršumliji star 65 miliona godina | Južna Srbija Info
- ^ Turistički klaster Radanskog područja
- ^ „Panoramio - Photo of Begovića grob[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 08. 04. 2014. Приступљено 07. 04. 2014. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 08. 04. 2014. Приступљено 07. 04. 2014.
- ^ Страдање Лесковчана у Првом светском рату, Милован Цветковић, Семинарски рад 2012- ментор Проф. Др Момчило Павловић
- ^ Planine | Jablanički okrug | Jablanički okrug
- ^ „Vodopad Ripivoda - Blago Srbije[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 08. 04. 2014. Приступљено 29. 03. 2014. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ Vodopadi Srbije - Vodopad Ripivoda
- ^ Лесковачки крај у Првом светском рату, Др Живан Стојковић и Хранислав Ракић, Лесковац 1996, стр41.
- ^ Бубњевић, Слободан. „Тамо где је небо пало доле”. http://www.vreme.com. Приступљено 30. 10. 2016. Спољашња веза у
|work=(помоћ) - ^ „Kuršumlija: Umesto nizbrdo, kola na padini idu uzbrdo”. http://www.vesti-online.com. Приступљено 30. 10. 2016. Спољашња веза у
|work=(помоћ) - ^ „Misterija sa Radana: Voda teče uzbrdo”. http://www.rtv.rs. Приступљено 30. 10. 2016. Спољашња веза у
|work=(помоћ) - ^ „Планина Радан[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 09. 03. 2014. Приступљено 08. 03. 2014. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
ЛитератураУреди
| Радан на Викимедијиној остави. |
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.