Бојник
Бојник је градско насеље и седиште истоимене општине у Јабланичком округу у Србији. Према попису из 2022. у овом насељу је живело 3.087 становника.[1]
Бојник | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Јабланички |
Општина | Бојник |
Становништво | |
— 2022. | 3.087 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 00′ 33″ С; 21° 43′ 23″ И / 43.009166° С; 21.723° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 242 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 16205 |
Позивни број | 016 |
Регистарска ознака | LE |
Историја
уредиДалеко у историјску прошлост, сеже градитељско, споменичко и духовно наслеђе на просторима општине Бојник. На то указују бројни материјални остаци из преисторије (фрагменти керамике), античког и рановизантијског периода (градови - утврђења и водовод) и средњовековног периода (цркве и црквишта).[2]
Из праисторијског периода постоји насеље откривено у Лапотинцу на локалитету Селиште (фрагменти керамике из Старчевачке групе)
Из античког периода (Грчка и Римска цивилизација) потиче недовољно истражено и запуштено археолошко налазиште у Горњем Бријању, познато као Горњебријанско кале, која представља римску тврђаву подигнуту највероватније у 3. веку.
Из рановизантијског периода потиче римско насеље код Бојника регистровано на обали Пусте реке, између Доњег Коњувца и Бојника (град Костура). У њему је између осталог пронађена мермерна глава римског грађанина (изложена у народном музеју у Лесковцу), док су камен, цигла, керамика и други трагови насеља из рановизантијске епохе, откривени и у селу Ображда. Из периода средњег века датирају материјални остаци неколико цркава и црквишта.
Бојничка здравствена задруга је 1938. запослила доктора Лиђија, емигранта пореклом из Спољне Монголије - био је једини лекар за 30.000 становника Пусте реке.[3]
Након српско-турских ратова Бојник је припао Кнежевини Србији. Тај крај је делимично запустео јер су се Арнаути махом иселили у Турску царевину. Седиште Бојничке општине 1882. године било је у Бојнику. Ту је било 15 кућа са 389 кућа, углавном досељеника. Насељеници су донели покретни иметак и населили се у плодној Пусторечкој долини.[4]
Током Другог светског рата бугарски окупатори су 17. фебруара 1942. године спалили куће и побили готово све житеље Бојника и суседног села Драговца, а међу стрељанима било је много жена, стараца и деце. Био је то, у односу на број становника овога краја Србије, најмасовнији масакр над Србима у Другом светском рату (што је чинило преко 90% тадашњег становништва).[5]
Демографија
уредиИз пописа становништва 2011. у Бојнику је живело 2321 пунолетни становник, а просечна старост становништва износила је 34,9 година (34,7 код мушкараца и 35,0 код жена). Насеље је имало 912 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,46.[6]
Ово насеље је углавном насељено Србима, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
Географија
уредиКроз Бојник протиче притока Јужне Мораве, Пуста река.
Њен извор налази се испод Шопота, највишег врха планине Радан.
Настаје спајањем Куртишке, Статовачке и Драгоделске реке у засеоку Крушкар. Дужина Пусте реке износи 71 km, а површина слива 569 km2. Припада Црноморском сливу.
Највећи део слива Пусте реке припада општинама Бојник и Дољевац. Она се улива у Јужну Мораву код Дољевца, у близини ушћа Топлице.
Пуста река је 60-их година преграђена у свом горњем току, и створена је вештачка акумулација, Брестовачко језеро. Раније се Пуста река називала Подгора. На простору око 330 km2 око речног тока простире се истоимена област.
Култура
уредиОвде се налази Народна библиотека Вук Караџић, Бојник.
Народна библиотека Вук Караџић је општинска библиотека.
Основана је 1948. године и ова библиотека прикупља, обрађује, чува, и даје на коришћење књиге и осталу библиотечку грађу корисницима услуга.
Осим библиотечке делатности Библиотека организује културно-уметничка дешавања.
У вишенаменској сали капацитета 250 места, приказују се филмови, организују позоришне представе, трибине, предавања, књижевни сусрети и друге активности.
У овој библиотеци услуге користи 708 чланова.
Располаже фондом од 29576 књига.[8]
Спорт
уредиОвде наступа фудбалски клуб Пуста Река, која се тренутно такмичи у Зони Југ, четвртом такмичарском нивоу српског фудбала.[9] У Бојнику се налази и Спортска хала.
Спортска хала се налази на самој обали Пусте реке, удаљен 300 метара од самог центра Бојника. Ова установа основана је 2017. године.
Ова хала се користи за такмичења у кошарци, одбојци, каратеу, малом фудбалу, стоном тенису. Трибине су капацитета 824. седишта.
Поред терена, хала садржи и теретану, боксерску салу, модерне свлачионице и кафић.[10]
Галерија
уреди-
Центар Бојника
-
Црква Светог Николе
-
Улица Зеле Вељковића
-
Основна школа "Станимир Вељковић Зеле"
-
Споменик у центру
-
Спомен бораца у Другом светском рату.
-
Спомен жртава Другог светског рата.
-
Средишњи трг у Бојнику са спомеником
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Početna | O POPISU STANOVNIŠTVA”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 2024-01-29.
- ^ „Историјски подаци, У: Општина Бојник”. Општина бојник. Приступљено 16. 7. 2018.
- ^ „Политика”, 11. јун 1939
- ^ "Тежак", Београд 1882. године
- ^ У Бојнику бугарски фашисти у једном дану стрељали 500 родољуба | Јужна Србија Инфо вести јужне Србије туризам забава огласи
- ^ „Popis 2011 | Republički zavod za statistiku Srbije”. www.stat.gov.rs. Приступљено 2024-01-31.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Narodna biblioteka „Vuk Karadžić” Bojnik”.
- ^ „Zona”. srbijasport.net (на језику: српски). Приступљено 2024-01-31.
- ^ „Установа спортска хала „Бојник“”.