Отворите главни мени

Топлица је река у Србији, највећа лева притока Јужне Мораве.

Топлица
Prokuplje Hisar Toplica.jpg
Топлица у Прокупљу, са брдом Хисар у позадини
Опште информације
Дужина136 km
Басен10.280 km2
Пр. проток102 ​m3s
СливЦрноморски
Пловностније пловна
Водоток
ИзворКопаоник, Панчићев врх
В. извора2.017 m
УшћеЈужна Морава
Географске карактеристике
Држава/е Србија
НасељаПрокупље, Куршумлија, Житорађа
ПритокеКосаница, Луковска река, Бањска река, Растовничка река, Трнавачка река, Бејашничка река, итд.

Садржај

ГеологијаУреди

По повлачењу некадашњег Панонског језера, чији се један залив дубоко завлачио између планина Јастрепца и Пасјаче, остало је између ових планина његово заравњено дно. По таквом земљишту — састављеном од водоравних слојева глине, лапора и жућкасте иловаче — потекла је Топлица преко око 600.000 година. Она се свакако брзо усецала у некадашње језерско дно, док није доспела до тврђих стена, кристаластих шкриљаца Пасјаче, када је усецање знатно успорено. Када је након неколико стотина хиљада година вода спрала и однела највећи део наслага некадашњег језера између Вршника и огранака Пасјаче, Топлица се усекла у више земљиште састављено од чврстих стена, док је према северу остало ниже и мекше земљиште, што је аномалија позната као епигенија.[1]

СливУреди

Извире на источној страни Копаоника испод Панчићева врха, а улива се у Јужну Мораву код Дољевца. Дуга је око 136 km. У горњем току, до изнад Куршумлије, на дужини од око 50 km протиче уском и дубоком долином, па се раније овај крај звао „Топлица Тијесна“. У овом делу Топлица је широка до 15, а дубока до 1 метар. Низводно од Куршумлије протиче кроз узану и до 500 метара дубоку Топличку котлину. Долина јој је широка до 20 метара и плитка, свега 1,5 метара дубока. То је некадашња „Топлица Равна“. Код Прокупља тече кратким сужењем (Хисарски теснац), а затим улази у равницу Добрича и до ушћа има изглед равничарске реке са изразито вијугавим током, где је незнатно дубља, а ширина се повећава на 25—35 метара.[1]

Слив Топице захвата површину од 10.280 km². Просечан проток воде на ушћу је 102 m³/s. Колебање протока у току године је веома велико. Најзначајнија притока је река Косаница. У сливу Косанице, северозападни обронци Радан планине, има око стотину замљаних стубова главутака јединствених микрооблика рељефа у земљи. Тај део се назива Ђавоља варош. Долином Топлице и Косанице води железничка пруга која преко Мердарског превоја повезује Поморавље са Косовом.

Проток водеУреди

Минимална издашност извора реке Топлице износи 1,1 m³/s, а максимална 45 m³/s. Температура воде на извору износи 7 °C. Вода истиче на висини од 2.017 метара надморске висине. Топлица просечно у реку Јужну Мораву донесе 102 m³/s воде. Река Топлица је 1935. година имала проток чак 986 m³/s то је био највећи проток икад забележен на Топлици.

Структура токаУреди

Ток Топлице представља композитну долину. Њу чини наизменично смењивање клисура и котлина.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Дукић, Душан (1952). Наше реке. Београд: Ново поколење. 

ЛитератураУреди

  • Дукић, Душан (1952). Наше реке. Београд: Ново поколење. 
  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. 
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3. 

Спољашње везеУреди