Отворите главни мени

Анкара (тур. Ankara) је главни град Турске и истоименог вилајета. Према процени из 2009. у граду је живело 3.945.627 становника.

Анкара
тур. Ankara
Ankara collage3.jpg
Колажни приказ градских знаменитости
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Турска
ПокрајинаАнкара
Становништво
Становништво
 — 2013.4.868.000 [1]
 — густина198,52 ст./km2
Агломерација5.045.083
Географске карактеристике
Координате39°55′00″ СГШ; 32°51′00″ ИГД / 39.916667° СГШ; 32.85° ИГД / 39.916667; 32.85Координате: 39°55′00″ СГШ; 32°51′00″ ИГД / 39.916667° СГШ; 32.85° ИГД / 39.916667; 32.85
Временска зонаUTC+3
Ндм. висина938 [2] м
Површина24.521 км2
Анкара на мапи Турске
Анкара
Анкара
Остали подаци
ГрадоначелникМелих Гекчек
Позивни број312
Веб-сајт
ankara.bel.tr

У византијском периоду је била позната као Анкира (грч. Ἄγκυρα [Ánkyra], „сидро“). Име Ангора је коришћено до 1930. године. Након проглашења Републике Турске 1923. Анкара постаје главни град уместо Истанбула. Од 1919. године Ангора је сједиште народне владе Мустафе Кемал-паше Ататурка који је повео рат за ослобађање турских територија. 1923. године Кемал паша је прогласио Ангору за главни град Турске. 1930. године Ангора је промијенила име у Анкару.

Град се састоји од старог, сјеверног дијела, који је сачувао средњовјековно-источњачки изглед и од модерног јужног дијела који је подигнут углавном након 1923. године.

Садржај

ЕтимологијаУреди

Као и многи други антички градови и Анкара је више пута у својој историји мењала своје име. Испрва се звала Анкуваш кад је била хетитски култни центар.[3][4] У доба Старе Грчке звала се Анкира (грчки: Ἄγκυρα [Ánkyra], „сидро”). Од османских времена након 1073. постала је знана као Ангора. Име је променила 1930. кад је одлуком турске државне поште постала - Анкара.[5]

 
Комуникацијски торањ Ата (125 m)

ГеографијаУреди

Анкара лежи на северозападу Турске, 200 km од црноморске обале[6] и 450 km југоисточно од Истанбула.

Историјски центар Анкаре сместио се на стеновитом брду високом 150 m, на левој обали ријеке Анкара, притоке Сакарје.

КлимаУреди

Анкара има чисту Континенталну климу, са хладним снежним зимама и топлим сувим летима. Кише падају у прољеће и јесен, али у малом обиму јер на Анкару падне просечно на годину само око 415 mm оборина, тако да по Кепеновог класификацији климе готово да има Полупустињску климу BSh, BSk

Клима Анкаре (1927–2017)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 16,6
(61,9)
21,3
(70,3)
27,8
(82)
31,6
(88,9)
34,4
(93,9)
37,0
(98,6)
41,0
(105,8)
40,4
(104,7)
37,7
(99,9)
33,3
(91,9)
24,7
(76,5)
20,4
(68,7)
41,0
(105,8)
Максимум, °C (°F) 4,1
(39,4)
6,3
(43,3)
11,4
(52,5)
17,3
(63,1)
22,3
(72,1)
26,6
(79,9)
30,2
(86,4)
30,3
(86,5)
25,9
(78,6)
19,8
(67,6)
12,9
(55,2)
6,4
(43,5)
17,8
(64)
Просек, °C (°F) 0,2
(32,4)
1,6
(34,9)
5,7
(42,3)
11,3
(52,3)
16,1
(61)
20,1
(68,2)
23,5
(74,3)
23,4
(74,1)
18,8
(65,8)
12,9
(55,2)
7,1
(44,8)
2,4
(36,3)
11,9
(53,4)
Минимум, °C (°F) −3,3
(26,1)
−2,4
(27,7)
0,5
(32,9)
5,2
(41,4)
9,6
(49,3)
12,8
(55)
15,7
(60,3)
15,9
(60,6)
11,7
(53,1)
7,0
(44,6)
2,4
(36,3)
−0,8
(30,6)
6,2
(43,2)
Апсолутни минимум, °C (°F) −24,9
(−12,8)
−24,2
(−11,6)
−19,2
(−2,6)
−7,2
(19)
−1,6
(29,1)
3,8
(38,8)
4,5
(40,1)
5,5
(41,9)
−1,5
(29,3)
−9,8
(14,4)
−17,5
(0,5)
−24,2
(−11,6)
−24,9
(−12,8)
Количина падавина, mm (in) 39,5
(1,555)
35,0
(1,378)
38,6
(1,52)
42,3
(1,665)
51,2
(2,016)
34,2
(1,346)
13,7
(0,539)
11,5
(0,453)
17,8
(0,701)
27,6
(1,087)
31,7
(1,248)
43,9
(1,728)
387,0
(15,236)
Дани са падавинама 12,1 11,1 10,7 11,0 12,1 8,4 3,4 2,6 4,0 6,8 8,0 11,6 101,8
Релативна влажност, % 79 75 65 58 57 51 43 41 46 56 70 78 60
Сунчани сати — месечни просек 83,7 110,2 161,2 195,0 263,5 303,0 353,4 334,8 276,0 207,7 138,0 77,5 2,504
Сунчани сати — дневни просек 2,7 3,9 5,2 6,5 8,5 10,1 11,4 10,8 9,2 6,7 4,6 2,5 6,84
Извор #1: Турски државни метеоролошки сервис[7]
Извор #2: Немачки временски сервис (влажност 1931–1960)[8]

ИсторијаУреди

Прецизан датум основивања Анкаре је даље неизвесан, археолошки налази указују да настањена још од каменог доба, као и то да се на простору града налазио просперитетни фригијски град од краја 2. миленијума п. н. е..

Александар Велики освојио је Анкару - 333. п. н. е., у 3. веку п. н. е. град је био престолница Тектосага једног галатског племена. Од 25. п. н. е. за време владавине цара Августа Анкара је постала део Римског царства.[6]

За време византијске владавине, Анкара је била мета напада Персијанаца и Арапа. Око 1073. Анкара је пала у руке Селџука, али ју је крсташ Рејмонд Тулушки - 1101. преотео.[6] Византија ипак није могла дуго да одржи своју власт, тако да је Анкара је постала камен спотицања између Селџука и њихових ривала међу турским граничним клановима, а након 1143. између самих селџучких принчева. Након оснивања Османског царства Анкара је почела да стагнира као перифеферни град царства.[6]

Монголски владар Тимур заузео је Анкару 1354, али ју је већ 1403. преотео Орхан други султан Османске династије. Након тог је остала у османским рукама, у каснијим вековима, град је поновно постао важан, као трговачки центар на караванском путу за исток.[6]

Након Првог светског рата - лидер младотурака Мустафа Кемал Ататурк, одабрао је Анкару за седиште свог штаба 1919. из ког је организирао борбу како против грчких интервенистичких снага, тако и против султана и његове владе у Истанбулу. Након оснивања Републике Турске - 1923. Анкара је проглашена главним градом нове државе.[6]

СтановништвоУреди

Према процени, у граду је 2009. живело 3.945.627 становника.

Демографија
1990.2000.
2.583.9633.203.362

ПривредаУреди

 
Поглед на стихијску изградњу нове Анкаре

Држава је највећи послодавац у Анкари, пошто највећи број људи ради у државној администрацији. Али Анкара је други по величини индустријски центар у земљи, одмах након Истанбула. Анкара има бројне винарије, велику пивару, бројне фабрике прехрамбене индустрије, грађевинског материјала, фабрику трактора и цементару.[6]

СаобраћајУреди

Анкара је важно прометно чвориште Турске, ту се укрштају магистрални аутопеви и жељезничке пруге Анадолије.[6]

Североисточно од центра града 28 km налази се велики Међународни аеродром Есенбога (IATA: ESB, ICAO: LTAC) изграђен 1955.

ЗнаменитостиУреди

 
Анкарски Кале изнад града

Архитектура Анкаре је огледало њене дуге прошлости. Из времена римске владавине остали су остатци терми, Јулианов стуб и Августов храм подигнут 25. п. н. е. - 20. п. н. е.. Из византијских времена остали су делови каштела на брду изнад града и гробље. Најстарија џамија у граду је Alâeddin, из доба Селџука (12. век) с једним минаретом, која се налази на обронцима брда на ком доминира каштел (кале).

Грађевине из османског периода су бројне, од њих вреди споменути џамију Haci Bayram (1427–1428), као и Безистан Махмуд Паше и Куршумли хан, две грађевине из 15. века које су данас преуређене у Музеј анадолијских цивилизација.[6] У њему се чува светски позната Хетитска колекција. Вредан је и Етнографски музеј са својом збирком уметности и фолклора турског народа. Етнографски музеј се налази преко пута зграде опере у дистрикту Улус, код се Музеј анадолијских цивилизација налази на улазу у дворац Анкаре и у ствари је стари безистан. Музеј ликовних и вајарских уметности — налази се близу етнографског музеја и има богату колекцију турске уметности од 19. века до данашњих дана.

Аниткабир — маузолеј Ататурка, оца модерне турске државе. Налази се на узвишењу изнад града. У склопу маузолеја, изграђеног 1953. налази се и музеј са воштаном фигуром Кемала Ататурка, његовим списима, писмима, личним стварима и фотографијама које прате његов живот.[6]

Панорама Анкаре

Партнерски градовиУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „turkstat.gov.tr”. Turkish Statistical Institute. Приступљено 4. 5. 2014. 
  2. ^ Ankara, Turkey: Latitude, Longitude and Altitude, Приступљено 5. 5. 2013.
  3. ^ „Judy Turman: Early Christianity in Turkey”. Socialscience.tjc.edu. Архивирано из оригинала на датум 15. 11. 2002. Приступљено 29. 6. 2010. 
  4. ^ „Saffet Emre Tonguç: Ankara (Hürriyet Seyahat)”. Hurriyet.com.tr. Приступљено 29. 6. 2010. 
  5. ^ Kjeilen, Tore (3. 9. 2004). „Ankara”. I-cias.com. Приступљено 31. 5. 2012. 
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 6,5 6,6 6,7 6,8 6,9 Ankara (на језику: engleski). Encyclopædia Britannica Online. Приступљено 30. 5. 2012. 
  7. ^ „Resmi İstatistikler: İllerimize Ait Genel İstatistik Verileri” (на језику: Turkish). Turkish State Meteorological Service. Архивирано из оригинала на датум 12. 1. 2019. Приступљено 10. 1. 2019. 
  8. ^ „Klimatafel von Ankara (Central) / Türkei” (PDF). Baseline climate means (1961–1990) from stations all over the world (на језику: German). Deutscher Wetterdienst. Приступљено 12. 1. 2019. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди