Манама
Манама (арап. المنامة, Ел Манама) је главни град Бахреина. Град се налази у Персијском заливу у североисточном делу острва Бахреин. То је највећи град Бахреина, у ком живи 157.474 људи, што је четвртина становништва земље. У кругу од 15 km око града налази се више насеља, која сва заједно са Манамом имају 329.510 становника.
| Манама арап. المنامة | |
|---|---|
 Острво Мухарак и Манама | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Бахреин |
| Гувернија | Престоничка гувернија |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 329.510 [1][2] |
| — густина | 10.983,67 ст./km2 |
| Агломерација | 329.510 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 26°14′10″ СГШ; 50°34′59″ ИГД / 26.236111° СГШ; 50.583056° ИГДКоординате: 26°14′10″ СГШ; 50°34′59″ ИГД / 26.236111° СГШ; 50.583056° ИГД |
| Апс. висина | 1 m |
| Површина | 30 km2 |
  Манама Манама на мапи Бахреина | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Хумод ибн Абдулах ибн Хамад ел Халифа |
| Веб-сајт | |
| capital.gov.bh | |
ГеографијаУреди
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
КлимаУреди
| Клима Манама (Бахраински међународни аеродром) 1961–1990, екстреми 1902–садашњост | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 29,7 (85,5) |
34,7 (94,5) |
38,1 (100,6) |
41,3 (106,3) |
46,7 (116,1) |
47,3 (117,1) |
47,5 (117,5) |
45,6 (114,1) |
45,5 (113,9) |
42,8 (109) |
37,2 (99) |
30,6 (87,1) |
47,5 (117,5) |
| Максимум, °C (°F) | 20,0 (68) |
21,2 (70,2) |
24,7 (76,5) |
29,2 (84,6) |
34,1 (93,4) |
36,4 (97,5) |
37,9 (100,2) |
38,0 (100,4) |
36,5 (97,7) |
33,1 (91,6) |
27,8 (82) |
22,3 (72,1) |
30,1 (86,2) |
| Просек, °C (°F) | 17,2 (63) |
18,0 (64,4) |
21,2 (70,2) |
25,3 (77,5) |
30,0 (86) |
32,6 (90,7) |
34,1 (93,4) |
34,2 (93,6) |
32,5 (90,5) |
29,3 (84,7) |
24,5 (76,1) |
19,3 (66,7) |
26,5 (79,7) |
| Минимум, °C (°F) | 14,1 (57,4) |
14,9 (58,8) |
17,8 (64) |
21,5 (70,7) |
26,0 (78,8) |
28,8 (83,8) |
30,4 (86,7) |
30,5 (86,9) |
28,6 (83,5) |
25,5 (77,9) |
21,2 (70,2) |
16,2 (61,2) |
23,0 (73,4) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 2,7 (36,9) |
7,9 (46,2) |
10,9 (51,6) |
10,8 (51,4) |
18,7 (65,7) |
18,4 (65,1) |
25,3 (77,5) |
21,8 (71,2) |
18,9 (66) |
18,8 (65,8) |
11,7 (53,1) |
6,4 (43,5) |
2,7 (36,9) |
| Количина падавина, mm (in) | 14,6 (0,575) |
16,0 (0,63) |
13,9 (0,547) |
10,0 (0,394) |
1,1 (0,043) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
0,5 (0,02) |
3,8 (0,15) |
10,9 (0,429) |
70,8 (2,787) |
| Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) | 2,0 | 1,9 | 1,9 | 1,4 | 0,2 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0,1 | 0,7 | 1,7 | 9,9 |
| Сунчани сати — месечни просек | 226,3 | 221,2 | 238,7 | 255,0 | 306,9 | 339,0 | 331,7 | 331,7 | 312,0 | 303,8 | 261,0 | 226,3 | 3.353,6 |
| Извор #1: NOAA,[3] Meteo Climat (record highs and lows)[4] | |||||||||||||
| Извор #2: Ministry of Transportation (Bahrain) [5] | |||||||||||||
ИсторијаУреди
Назив града се први пут јавља у исламским списима из 1345. године. Португалци га освајају 1521, а Персијанци преузимају власт 1602. године. До 1783, са мањим прекидима, градом влада династија Ел Халифа. Године 1958, постаје слободна лука, а 1971. главни град независног Бахреина.
СтановништвоУреди
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
| 1941. | 1950. | 1959. | 1965. | 1971. | 1981. | 2010. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 27.835 | 39.648 | 61.726 | 79.098 | 88.785 | 121.986 | 329.510[1] |
ПривредаУреди
Економија се, као и у случају саме државе, заснива на нафти, рафинеријама, бродоградњи, рибарењу и вађењу бисера.
СаобраћајУреди
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Манаму опслужује „Међународни аеродром — Бахреин“ који се налази на острву Ел Мухарак. У граду се такође налази и универзитет основан 1986.
Партнерски градовиУреди
РеференцеУреди
- ^ а б „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала на датум 20. 3. 2012. Приступљено 5. 5. 2018.
- ^ Annual Population of Urban Agglomerations with 300,000 Inhabitants or More in 2014, by Country, 1950-2030 (thousands), World Urbanization Prospects, the 2014 revision Архивирано 2015-02-18 на сајту Wayback Machine, Population Division of the United Nations Department of Economic and Social Affairs. Note: List based on estimates for 2015, from 2014. Retrieved 11 February 2017.
- ^ „Bahrain International Airport Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 5. 4. 2016.
- ^ „Station Bahrain” (на језику: French). Meteo Climat. Приступљено 14. 10. 2016.
- ^ „World Weather Information Service – Bahrain/Manama”. World Meteorological Organization. Приступљено 18. 9. 2012.
ЛитератураУреди
- Palgrave, W.G, Personal Narrative of a Year's Journey through Central and Eastern Arabia (1862–1863), vol. II, Macmillan & Co., London, 1866.
- Room, Adrian (1997). Placenames of the world : origins and meanings of the names for over 5000 natural features, countries, capitals, territories, cities and historic sights. Jefferson, North Carolina: McFarland. ISBN 9780786418145.
- Fuccaro, Nelida (2005). Mapping the transnational community: Persians and the space of the city in Bahrain, c. 1869–1937. Routledge. ISBN 9780415331357.
- Ben Hamouche, Mustapha (2008). Manama: The Metamorphosis of an Arab Gulf City. Routledge. ISBN 9781134128211.
- Al-Nabi, Mohammed Noor (2012). The History of Land Use and Development in Bahrain (PDF). Information Affairs Authority. ISBN 9789995801298. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 01. 10. 2018. Приступљено 17. 06. 2019.
- Dumper, Michael; Stanley, Bruce E. (2007). Cities of the Middle East and North Africa: A Historical Encyclopedia. ABC-CLIO. ISBN 9781576079195.
- Rice, Michael (2005). Traces of Paradise: The Archaeology of Bahrain, 2500 BC to 300 AD. .B.Tauris. ISBN 9781860647420.
- Larsen, Curtis E. (1983). Life and Land Use on the Bahrain Islands: The Geoarchaeology of an Ancient Society. University of Chicago Press. ISBN 9780226469065.
- Fuccaro, Nelida (2009). Histories of City and State in the Persian Gulf: Manama Since 1800. Cambridge University Press. ISBN 9780521514354.
- Shirawi, May Al-Arrayed (1987). Education in Bahrain - 1919-1986, An Analytical Study of Problems and Progress (PDF). Durham University.
Спољашње везеУреди
Више информација о чланкуМанамапронађите на Википедијиним сестринским пројектима:
| Манама на Википутовању. |