Ханој

Ханој (виј. Thành Phố Hà Nội, кин. 河内) је главни град Вијетнама. По подацима из 2008. имао је 6,23 милиона становника, nна површини од 33.586 km2 (12.967,6 sq mi).[5][6][4]

Ханој
Thành Phố Hà Nội
Град мира (Thành phố vì hòa bình)[1]
Престоница миленијума цивилизације (Thủ đô nghìn năm văn hiến)[2]
Париз истока[3]
Центар Ханоја
Административни подаци
Држава Вијетнам
ПокрајинаГрад Ханој
Становништво
Становништво‍
 — 2008.6.232.940
 — густина1.863,7 (2.008) ст./km2
Географске карактеристике
Координате21°02′00″ СГШ; 105°51′00″ ИГД / 21.033333° СГШ; 105.85° ИГД / 21.033333; 105.85Координате: 21°02′00″ СГШ; 105°51′00″ ИГД / 21.033333° СГШ; 105.85° ИГД / 21.033333; 105.85
Површина3.344,7[4] km2
Ханој на мапи Вијетнама
Ханој
Ханој
Ханој на мапи Вијетнама
Остали подаци
ГрадоначелникNguyễn Đức Chung
Поштански број100000
Позивни број242, 243, 244, 245, 246, 247, 248
Веб-сајт
www.hanoi.gov.vn

Град се налази у плодној делти Црвене реке, на око 100 km од њеног ушћа у Тонкиншки залив. Клима у Ханоју је суптропско-монсунска са влажним и врућим летима и топлим и сувим зимама. Осам месеци годишње је кишовито, а четири месеца су сушна.

Један је од најстаријих градова југоисточне Азије, основан 1010. под именом Танг Лонг (Thăng Long - змај који се уздиже). Године 1802. престоница Вијетнама је пребачена у град Хуе, али је Ханој остао доминантан центар севера земље. Од 1831. носи данашње име у значењу град између река, мада је и старо у незваничној употреби. Ханој је од 1883. до 1945. био је управљачки центар француске колоније Француска Индокина. Главни је град уједињеног Вијетнама од 1976. Пре тога је био престоница Северног Вијетнама (од 1954).

Кроз дугу историју Ханој је увек био културни центар Вијетнама. Током Вијетнамског рата Американци су 1972. бомбардовали Ханој и уништили 25% града. У граду данас постоји више од 600 пагода и храмова.

ГеографијаУреди

КлимаУреди

ИсторијаУреди

СтановништвоУреди

Демографија

ПривредаУреди

СаобраћајУреди

Партнерски градовиУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Hà Nội - thành phố không ngừng vươn lên - Hànộimới
  2. ^ „Từ Thủ đô nghìn năm văn hiến đến thành phố vì hòa bình”. 20. 7. 2019. 
  3. ^ „Hanoi”. 
  4. ^ а б Phê duyệt và công bố kết quả thống kê diện tích đất đai của cả nước năm 2018, новембар 13, 2019. (in Vietnamese) - the data in the report are in ares, rounded to integers
  5. ^ „Hanoi Statistical Yearbook 2017”. 31. 12. 2017. Приступљено 20. 7. 2018. 
  6. ^ „Statistical Yearbook of Viet Nam” (PDF). General Statistics Office of Vietnam. 30. 6. 2020. Приступљено 18. 12. 2020. 
  7. ^ а б „Vietnam Building Code Natural Physical & Climatic Data for Construction” (PDF) (на језику: вијетнамски). Vietnam Institute for Building Science and Technology. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 22. 7. 2018. Приступљено 23. 7. 2018. 
  8. ^ „ПОГОДА в Ханое” [Weather in Hanoi] (на језику: руски). Weather and Climate (Погода и климат). Архивирано из оригинала на датум 6. 3. 2016. Приступљено 17. 10. 2015. 
  9. ^ „KHÁI QUÁT VỀ HÀ NỘI” (на језику: вијетнамски). Hanoi.gov.vn. Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2009. Приступљено 17. 10. 2015. 
  10. ^ „Hà Nội nóng kỷ lục 41,5 độ” (на језику: вијетнамски). danviet.vn. Архивирано из оригинала на датум 3. 6. 2017. Приступљено 4. 6. 2017. 
  11. ^ „Climate Ha Noi March - 1988” (на језику: енглески). tutiempo.net. Архивирано из оригинала на датум 15. 7. 2017. Приступљено 15. 7. 2017. 
  12. ^ „Climate Ha Noi April - 1982” (на језику: енглески). tutiempo.net. Архивирано из оригинала на датум 15. 7. 2017. Приступљено 15. 7. 2017. 
  13. ^ „THỜI TIẾT HÀ NỘI” (на језику: вијетнамски). nchmf.gov.vn. Архивирано из оригинала на датум 29. 09. 2018. Приступљено 30. 9. 2018. 

ЛитератураУреди

  • Boudarel, Georges (2002). Hanoi: City Of The Rising Dragon . Rowman & Littlefield Publishers, Inc. ISBN 978-0-7425-1655-7. 
  • Bielestein, Hans (1986), „Wang Mang, the restoration of the Han dynasty, and Later Han”, Ур.: Twitchett, Denis C.; Fairbank, John King, The Cambridge History of China: Volume 1, The Ch'in and Han Empires, 221 BC-AD 220, Cambridge: Cambridge University Press, стр. 223—290 
  • Jamieson, Neil L (1995). Understanding Vietnam. University of California Press. ISBN 9780520201576. 
  • Buttinger, Joseph (1958). The Smaller Dragon: A Political History of Vietnam. Praeger Publishers. 
  • Brindley, Erica (2015). Ancient China and the Yue: Perceptions and Identities on the Southern Frontier, C.400 BCE-50 CE. Cambridge University Press. ISBN 978-1107084780. 
  • Nam C. Kim (2015). The Origins of Ancient Vietnam. Oxford University Press. ISBN 9780199980895. 
  • Taylor, Keith Weller (2013). A History of the Vietnamese. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-87586-8. 
  • Miksic, John Norman; Yian, Go Geok (2016). Ancient Southeast Asia. Taylor & Francis. ISBN 978-1-317-27903-7. 
  • Kiernan, Ben (2019). Việt Nam: a history from earliest time to the present. Oxford University Press. ISBN 9780190053796. 
  • Purton, Peter Fraser (2009). A History of the Late Medieval Siege, 450-1220. Boydell & Brewer. ISBN 9781843834489. 
  • Park, Hyunhee (2012). Mapping the Chinese and Islamic Worlds: Cross-Cultural Exchange in Pre-Modern Asia. Cambridge University Press. ISBN 9781107018686. 
  • Boudarel, Georges; Nguyen, Van Ky; Nguyễn, Văn Ký (2002). Duiker, Claire, ур. Hanoi: City of the Rising Dragon. New York: Rowman & Littlefield Publishers. ISBN 9780742516557. 
  • Loewe, Michael (2004), „Guangzhou: the Evidence of the Standard Histories from the Shi ji to the Chen shu, a Preliminary Survey”, Guangdong: Archaeology and Early Texts (Zhou–Tang), Harrassowitz Verlag, стр. 51—80, ISBN 3-447-05060-8 .
  • Tran Quoc Vuong & al.; et al. (1977), Hanoi: From the Origins to the 19th Century, Vietnamese Studies (48), Hanoi: Xunhasaba .
  • Phan, Huy Lê; Nguyễn, Quang Ngọc; Nguyễn, Đình Lễ (1997). The Country Life in the Red River Delta. 
  • Đào Duy Anh (2016). Đất nước Việt Nam qua các đời: nghiên cứu địa lý học lịch sử Việt Nam. Nha Nam. ISBN 978-604-94-8700-2. 
  • Forbes, Andrew, and Henley, David: Vietnam Past and Present: The North (History and culture of Hanoi and Tonkin). Chiang Mai. Cognoscenti Books, 2012. ASIN: B006DCCM9Q.
  • Yü, Ying-shih (1986), „Han foreign relations”, Ур.: Twitchett, Denis C.; Fairbank, John King, The Cambridge History of China: Volume 1, The Ch'in and Han Empires, 221 BC-AD 220, Cambridge: Cambridge University Press, стр. 377—463 
  • Logan, William S. (2001). Hanoi: Biography of a City. University of Washington Press. ISBN 978-0-295-98014-0. 
  • Vann, Michael G. (2018). The Great Hanoi Rat Hunt: Empire, Disease, and Modernity in French Colonial Vietnam. New York: Oxford University Press. 
  • Vann, Michael G. (2018). The Great Hanoi Rat Hunt: Empire, Disease, and Modernity in French Colonial Vietnam. New York: Oxford University Press. 
  • „Hanoi”. The Chronicle & Directory for China, Corea, Japan, the Philippines, Indo-China, Straits Settlements, Siam, Borneo, Malay States, &c. Hong Kong: Daily Press. 1892. 
  • Henri d'Orléans (1894), „(Hanoi)”, Around Tonkin and Siam, London: Chapman & Hall, OCLC 9889459 
  • Schafer, Edward Hetzel (1967), The Vermilion Bird: T'ang Images of the South, Berkeley: University of California Press, ISBN 9780520054639 .
  • William S. Turley (1975). „Urbanization in War: Hanoi, 1946-1973”. Pacific Affairs. 48. 
  • William S. Logan (1995). „Russians on the Red River: The Soviet Impact on Hanoi's Townscape, 1955-90”. Europe-Asia Studies. 47. 
  • Anh Thư Hà & al.; et al. (2000), A Brief Chronology of Vietnam's History, Hanoi: Thế Giới Publishers .
  • William Stewart Logan (2000), Hanoi, Biography of a City, Seattle, WA: University of Washington Press, ISBN 0295980141 
  • Loewe, Michael (2004), „Guangzhou: the Evidence of the Standard Histories from the Shi ji to the Chen shu, a Preliminary Survey”, Guangdong: Archaeology and Early Texts (Zhou–Tang), Harrassowitz Verlag, стр. 51—80, ISBN 3-447-05060-8 .
  • William S. Logan (2005). „The Cultural Role of Capital Cities: Hanoi and Hue, Vietnam”. Pacific Affairs. 78. 
  • Nora Annesley Taylor (2009), Painters in Hanoi: an Ethnography of Vietnamese Art, National University of Singapore Press, ISBN 9789971694531 
  • Sandra Kurfürst (2012). Redefining Public Space in Hanoi: Places, Practices and Meaning. Münster: Lit Verlag. 
  • Lisa Drummond (2013). „Colonial Hanoi: Urban Space in Public Discourse”. Harbin to Hanoi: Colonial Built Environment in Asia, 1840 to 1940. Hong Kong University Press. 

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ханој&oldid=23728126”