Газиместан је меморијални комплекс и узвишење на североистоку Приштине (626 m), пет километара од града, с десне стране магистрале за Косовску Митровицу. На њему је вођена Косовска битка на Видовдан 1389. године.

Меморијални комплекс Газиместан
Споменик косовским јунацима
Опште информације
МестоКосово Поље
ОпштинаПриштина
Држава Србија
Врста споменикаМеморијални комплекс
Време настанка1389/1953.
Тип културног добраСпоменик културе и просторно културно историјска целина од изузетног значаја
Надлежна установа за заштитуЦентар за очување културне баштине на Косову и Метохији Лепосавић
Од 1999. Газиместан обезбеђују међународне снаге

Као историјски простор односно централно место судара српске и турске војске, представља јединствену целину у којој се налазе: споменик косовским јунацима, у облику средњовековне куле, подигнут 1953. године по пројекту Александра Дерока, Муратово турбе и Газиместан турбе (Барјактарево турбе). На узвисини је Споменик косовским јунацима, док је километар према селу Лазареву Муратово турбе, а на југу, на 500 м, Барјактарево турбе.

Простор комплекса Газиместан уреди

Подручје споменичког комплекса Газиместана, Пландишта, Трешевине и Лазарева, граничи се на северној страни са простором Бакшија; на североисточној страни са Брњичком реком; на источној страни границу чине насеље Доња Брњица и простор Равниште; на јужној страни је простор и насеље Орловић; на западној страни су простори Широко поље и Мазгит са насељем Горњи Мазгит. Пут за Приштину на западној страни делимично граничи, а делимично пролази кроз ову целину. Централно место чини кула висине 25 m, у чијој су унутрашњости исписани стихови епских песама косовског циклуса. На врху куле је платформа са које се сагледава простор Косовске битке.

Прослава 600. годишњице битке уреди

Поводом обележавања шест векова од Косовске битке, на Видовдан 1989. године у непосредном простору око Куле урађене су ликовне апликације у ливеној бронзи, које симболишу године јубилеја. У непосредној близини споменика постављен је бели монолитни стуб од мермера са текстом деспота Стефана Лазаревића. Године 1999, по уласку НАТО трупа и успостављању власти УНМИК-a, простор је девастиран, а у меморијалној кули начињена су оштећења на информативним апликацијама.

 
Газиместан на Видовдан 2009. године

На прослави, по проценама, се скупило око милион људи. Појединци историчари и бивши југословенски политичари сматрају да је тада Слободан Милошевић у свом говору најавио распад СФР Југославије.[1]

Разарање 1999. године уреди

Спомен-обележје је оскрнављено и оштећено минирањем у присуству британских снага КФОРавгуста 1999. године.

Комплекс данас уреди

Комплекс Газиместана са споменицима и божурима је био под заштитом државе до 1999. године. Иако га од тада чувају међународне снаге, неки Албанци на њему подижу грађевинске објекте. У близини споменика је приватна ергела коња и коњички клуб који терене Газиместана користи као хиподром.

Срби се сваке године о Видовдану окупљају код Споменика косовским јунацима на Газиместану, а Српска православна црква одржи помен.

На Видовдан 28. јуна 2012. код споменика се окупило 10.000 Срба а беседу је држао Патријарх српски Иринеј.[2] На свечаности 2012. десио се инцидент када је Косовска полиција наредила посетиоцима да скину мајице исписане ћирилицом или било чим што подсећа на Србију.[3]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Na grdnom sudilištu”. danas.rs. 29. 6. 2014. 
  2. ^ „Печат (политички магазин, од 23,28 до 30,10 мин)”. Радио-телевизија Републике Српске. 28. 6. 2012. Приступљено 30. 6. 2012. 
  3. ^ „Новинари РТРС-а и Гласа Српске нападнути на Косову”. Радио-телевизија Републике Српске. 28. 6. 2012. Приступљено 30. 6. 2012. 

Спољашње везе уреди