Божур
Божур (лат. Paeonia) је род вишегодишњих биљака из истоимене породице (Paeoniaceae). То је зељаста или полудрвенаста биљка са подземиним кртоласто задебљалим стаблом, са двојно, тројно или вишеструко дељеним, наизменично распоређеним листовима. Цвет је крупан, појединачан, полусиметричан, црвено-розе боје. Плод је у облику мешка са већим бројем крупних семенки. Цвета на пролеће од марта до маја. Разне врсте божура расту дивље и гаје се као наше омиљено народно цвеће. Некад у школској, а данас само у народној медицини употребљава се цвет, ређе кртола и семе (Paeoniae flos, tuber et semen), за лечење падавице, великог кашља, за умиривање узбуђеног нервног система, за лечење хемороида и др. Биљка је отровна и није довољно испитана ни хемијски ни клинички. У народу се још понегде употребљава божур као лек. Нису ретки случајеви тровања, јер нестручњаци не знају ни дозу ни начин употребе божура. У корену има танина, етарског уља, масти, шећера, неких алкалоида и других непознатих састојака. Хомеопатска медицина употребљава свеж корен.
| Божур | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Eudicotidae |
| Ред: | Saxifragales |
| Породица: | Paeoniaceae |
| Род: | Paeonia L. |
| Врсте | |
|
| |
У цвету има танина и пеонидина (једна гликозидна антоцијанска боја). Он се употребљавао некад против епилепсије, а данас још понегде против грчевитог кашља и као састојак чаја за димљење и кађење астматичара.
У семену има масног уља, шећера, танина, смоле и боје. И оно се некад употребљавало против епилепсије. Изазива повраћање. Код нас га употребљавају жене за уређивање менструације, и тако најлакше долази до тровања.[1]
Не препоручује се употреба божура за лечење.
У Србији постоји пет врста заштићеног дивљег божура:[2]
- обични (лат. Paeonia officinalis) на Тари, Голини (код Зајечара) и на Косову
- банатски (лат. Paeonia banatica) са стаништем у Делиблатској пешчари
- степски, усколисни или танколисни божур (лат. Paeonia tenuifolia)
- мушки божур (лат. Paeonia corallina)
- косовски божур (лат. Paeonia peregrina) најраспрострањенији, са стаништем у источној Србији и на Косову
Народна именаУреди
Народна имена за Paeonia officinalis: арапче, божурак, божурић, брозгва, деветак, духовска ружа, женски божур, краљев цвијет, курјак, мачур, прстеник, тројачке роже, тројашка рожица, туркарица.
За Paeonia corallina: божур, мосур, мушки божур, планински божур, трава од три рожчића, црљени божур.
За Paeonia peregrina: бажур, божур, брозгва, косовски божур.
ВрстеУреди
- Зељасте врсте (око 30 врста):[3]
- Paeonia abchasica
- Paeonia anomala
- Paeonia bakeri
- Paeonia broteri
- Paeonia brownii
- Paeonia californica
- Paeonia cambessedesii
- Paeonia caucasica
- Paeonia clusii
- Paeonia coriacea
- Paeonia daurica
- Paeonia emodi
- Paeonia hirsuta
- Paeonia intermedia
- Paeonia japonica
- Paeonia kesrouanensis
- Paeonia lactiflora
- Paeonia macrophylla
- Paeonia mairei
- Paeonia mascula (синоним Paeonia corallina)
- Paeonia obovata
- Paeonia officinalis
- Paeonia parnassica
- Paeonia peregrina
- Paeonia rhodia
- Paeonia sinjiangensis
- Paeonia sterniana
- Paeonia steveniana
- Paeonia tenuifolia
- Paeonia tomentosa
- Paeonia veitchii
- Paeonia wittmanniana
- Дрвенасте врсте (око 8 врста)
Види јошУреди
ЛитератураУреди
- Јован Туцаков: Лечење биљем.
- Драгослав Животић и Драгана Животић: Лековито биље у народној медицини.
РеференцеУреди
- ^ Чајкановић, Веселин (1994). Речник српских народних веровања о биљкама. Београд: Српска књижевна задруга.
- ^ Завод за заштиту природе Србије: „Сачувајмо дивље божуре у Србији“[мртва веза], приступ 17.5.2013
- ^ „Catalogue of Life”. Приступљено 15. 1. 2020.
Спољашње везеУреди
| Божур на Викимедијиној остави. |