Отворите главни мени

Масив планине Таре налази се у западној Србији, у северозападном делу оивичен дубоким кањоном реке Дрине, док му се огранци спуштају ка креманској долини и долини реке Ђетиње, где се ослања на огранке Златибора. Подручје планине Таре сачињава најзападнију скупину из групе Старовлашко-рашких планина и, у ширем смислу, састоји се од три подеоне целине, донекле издвојене речним долинама, превојима или седлима.

Тара
Tara jezero Djurici.jpg
Тара поглед са бране Ђурићи
Географске карактеристике
Највиша тачкаЗбориште
Ндм. висина1.544 m
Координате43°54′24″ СГШ; 19°18′18″ ИГД / 43.906667° СГШ; 19.305° ИГД / 43.906667; 19.305 Координате: 43°54′24″ СГШ; 19°18′18″ ИГД / 43.906667° СГШ; 19.305° ИГД / 43.906667; 19.305
Географија
Тара на мапи Србије
Тара
Тара
Државе Србија
МасивДинарске планине
ГрупаСтаровлашко-рашке планине

Са овим деловима јединствено физичко-географско подручје сачињава и Велики Столац (1.673 м) који је у Босни и истовремено највиши врх читавог подручја.

На основу дугогодишњих проучавања и истраживања овог подручја, а ради заштите изузетних природних вредности које оно поседује Скупштина Србије је 1981. посебним Законом подручје Таре прогласила за Национални парк.

Планина Тара је познато и традиционално летње и зимско рекреативно подручје. Повољни климатски услови, велики број сунчаних дана, средња висина око 1000 метра надморске висине. Испод северних падина Таре лежи варошица Бајина Башта.

Планину Тару су проучавали многи научници. Први је био Јосиф Панчић, који је на овој планини 1875. открио ендемску врсту четинара, названу Панчићева оморика. Познати планинар Др Куно Видрић, који је препешачио скоро све важније планине Европе, највише je времена провео на Тари обележавајући планинарске стазе и прикупљајући грађу за више књига о овој прелепој планини.

ГалеријаУреди

Види јошУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди

Спољашње везеУреди