Википедија

Хомеопатија

Хомеопатија је псеудонаучни[1] правац у алтернативној медицини чије темеље је поставио Самјуел Ханеман (1755—1843) 1796. године на основу своје доктрине да се „слично лечи сличним“, односно да ће супстанца која изазива одређене симптоме болести код здравих људи излечити сличне симптоме код болесника.[2]

Хомеопатски лек

Ефикасност хомеопатских производа није већа од плацебо ефекта, што се показало у научним и клиничким студијама.[3][4][5] Док су неке студије имале позитивне резултате, систематска евалуација објављених резултата хомеопатског лечења није доказала њихову ефикасност.[6][7][8][9][10]

Присталице хомеопатије називају официјелну (школску) медицину алопатијом јер сматрају да се она служи грубим поступцима у лечењу пошто користи високе концентрације лекова који у организму изазивају промене супротне онима које изазива болест.[11]

Историја уреди

 
Слика приказује историјске фигуре и персонификацију хомеопатије како посматра бруталност медицине 19. века

Хомеопате тврде да се хомеопатијом први бавио Хипократ око 400. године пре нове ере, прописивањем мале дозе корена мандрагоре за лечење лудила, иако је знао да он у много већим дозама изазива лудило.[12] У 16. веку Парацелзус, зачетник фармакологије објавио је да човека лечи оно што га чини болесним.[13] Самјуел Ханеман је ту доктрину назвао хомеопатијом и она је била посебно популарна крајем 18. века. Некадашња ефикасност хомеопатских препарата објашњива је чињеницом да су хомеопатске болнице биле стерилније од осталих, а за разлику од типичних доктора тог времена који су углавном чинили штету, у хомеопатским болницама нису чинили ништа (хомеопатија је вода). Одатле привид ефикасности, у поређењу са активно штетним методама. У то време није било модерне медицине нити икакве научне утемељености за терапију, док данас постоје објективна мерила ефикасности лекова.[14][15]

На пример, за време епидемије колере у деветнаестом веку, смртност у Лондонској хомеопатској болници била је само трећину од оне у болници Мидлсекс. Док је страшна медицинска пракса попут пуштања крви или клистирања нестерилисаним инструментима била неупитно штетна, хомеопатски поступци бар нису деловали ни на штету ни на корист.[16] Ханеман је одбацио ове, вековима величане праксе[17] као ирационалне и ненаучне;[18] уместо њих се залагао за употребу ниских доза основних лекова, промовишући нематеријални, виталистички поглед на функционисање живих организама, верујући да болести имају како физичке, тако и психичке узроке.[19] Почео је да тестира ефекте које изазивају разне супстанце на људима процедуром која је касније названа хомеопатско потврђивање. Тестови су подразумевали да пацијенти тестирају ефекте супстанци записивањем свих њихових симптома као и стања при којима су се појавили.[20] 1805 godine је објавио прву колекцију хомеопатских потврђивања, а 1810. године другу колекцију са 65 хомеопатских производа у књизи Materia Medica Pura.[21] На основу ње је његов студент, Клеменс Мариа Франц фон Бонингхаусен објавио Терапеутски приручник (Therapeutic Pocket Book).[22]

Легализација хомеопатије уреди

Јавно здравствено осигурање у већини земаља Европе (нпр. у Немачкој и Швајцарској) не обухвата хомеопатску терапију, али је могуће обухватити је приватним односно допунским осигурањем. Неки хомеопатски третмани су ипак обухваћени здравственим осигурањем у Француској, Данској и Луксембургу.[23]

У Уједињеном Краљевству здравствено осигурање преко Националног здравственог сервиса (НХС) покрива део хомеопатских производа, без обзира на критике Британске медицинске асоцијације (БМА).[24] Асоцијација је предлагала да хомеопатски производи морају на амбалажи да носе ознаку плацебо.[25] О финансирању хомеопатије локално одлучује 211 независних клиничких група, од којих у 2015. години 174 (82%) не финансира хомеопатију. Број прописаних хомеопатских производа је у константном опадању, са преко 160.000 рецепата у 1996 години на око 10.000 рецепата у 2014. години.[26]

У Европској унији хомеопатија је регулисана директивом 2001/83/EC.[27] Од чланица Европске уније се тражи да хомеопатски производи (за оралну или екстерну употребу) могу да буду регистровани без доказа терапеутске ефикасности, уколико је разређење довољно да се њим може гарантовати безбедност производа; конкретно, не сме да садржи више од 1% минималне дозе која се користи у лековима. Другим речима, разређење мора да буде бар 2Ц, а у специјалним случајевима и веће. Хомеопатски производи регистровани без доказа о ефикасности морају да садрже следећа упозорења: хомеопатски производ без проверених терапеутских индикација и упозорење којим се пацијент саветује да се консултује са доктором у случају да се симптоми не повуку током употребе хомеопатског производа.[27]

У САД је хомеопатија почела да се примењује 1825 године под утицајем Ханс Бирха Грама[28] и брзо је постала популарна.[29] 1890 године постојало је 93 школа медицине, са 14 потпуно хомеопатских и 8 еклектичких. 1900 године постојала је 121 школа са 121 укључујући 22 хомеопатске и 10 еклектичких.[30] Број хомеопатских школа брзо је опадао током двадесетог века. Последња чисто хомеопатска школа затворена је 1920 године, иако су хомеопатски курсеви наставили да се нуде у Ханемановој медицинској школи у Филаделфији све до 1940. године.[15]

Управа за храну и лекове (ФДА) је 1938. године одобрила употребу хомеопатских производа у САД, али уз значајне изузетке у поређењу са стандардним лековима. Ово су најочигледнији:[31]

  1. Није потребно да се пријављују Управи за храну и лекове.
  2. Изузети су од стандарда добрих пракси производње који се односе на контролу трајности производа.
  3. Изузети су од тестирања ефикасности готовог производа као и испитивања корисног дејства.
  4. Могу да садрже „много веће садржаје" алкохола од осталих лекова, који "не смеју да садрже више од 10 процената, а још мање у случају лекова за децу“

Хомеопатија је веома раширена у Индији због сличности са традиционалном фитотерапијом.

У Русији је хомеопатија званично призната дисциплина од 1995. године. Почетком 2017. године Руска академија наука (РАН) је прогласила хомеопатију лажном науком. У њеном меморандуму се наводи да принципи хомеопатије и теоретска објашњења механизама претпостављених дејстава "противрече познатим хемијским, физичким и биолошким законима, а убедљиве експерименталне потврде не постоје". Академија је препоручила Министарству здравља да хомеопатске препарате повуче из употребе у државним установама и да паковања са хомеопатским препаратима буду означена не само речју "хомеопатски" већ и натписом да немају доказану клиничку ефикасност ни намену.[32]

У Србији је хомеопатија легализована Правилником о ближим условима, начину и поступку обављања метода и поступака традиционалне медицине 2007 године.[33] За легализацију су се залагали тадашњи министар здравља Томица Милосављевић, Винка Којадиновић, самостални саветник при Министарству здравља, помоћница министра Снежана Симић, председница Удружења за јавно здравље Србије и Вук Стамболовић, координатор активности Секције за традиционалну медицину при овом Удружењу.[34][35] Основа за доношење правилника био је прелиминарни каталог алтернативних пракси који је Радна група Секције за традиционалну медицину направила на основу магистарског рада Марије Кованџић.[36]

Готово све методе из правилника, прелиминарног каталога и магистарског рада спадају у псеудонауку. Ментор магистарског рада је био Вук Стамболовић, а два (од три) члана испитне комисије (Снежана Симић и Слађана Јовић) су, уз ментора активно промовисала псеудонауку.[37][38][39][40] Од шест чланова радне групе Секције за традиционалну медицину, која је учествовала у изради правилника, само координатор је имао здравствено образовање, а од осталих пет чланова један поседује диплому спортског тренера. Сви чланови су активно промовисали здравствене ефекте неделотворних или делимично делотворних начина лечења, дијагнозе или превенције болести.[41]

Агенција за лекове и медицинска средства Србије не проверава лековито дејство хомеопатских производа, битно је само да не праве додатну штету у организму.[42] У поређењу са конвенционалним лековима хомеопатски производи на етикети не смеју да имају наведене конкретне терапијске индикације, морају да имају довољан степен разблажења лека који гарантује терапијску безбедност, и не могу да садрже више од једног дела матичне тинктуре на десет хиљада делова или више од 1/100 дела најмање дозе која се користи у алопатској (конвенционалној) медицини, када су у питању активне супстанце чије присуство у алопатском леку иначе намеће обавезу издавања уз лекарски рецепт.[43]

Ханеманови принципи уреди

 
Самјуел Ханеман

Ханеманови принципи су следећи:[44]

  • лечење се једино може обављати у складу са законима који владају у природи,
  • није могуће лечење ван ових закона,
  • болест као изоловани ентитет не постоји, постоје само људи који су болесни,
  • да би лек био делотворан мора бити динамичан јер је и болест по својој природи динамична,
  • у свим фазама болести пацијенту је потребан само један лек и све док се тај лек не пронађе болест неће бити излечена.

Општи хомеопатски принципи уреди

  • сличност (simillimum) - болест се третира леком који изазива исте симптоме као и сама болест, нпр. уколико обољење изазива повишену температуру преписаће се препарат који подиже температуру, што је супротно од принципа званичне медицине.
  • динамизација (разређивање) - отопина се разређује дестилованом водом или алкохолом, односно ако је у питању чврста супстанца разређује се лактозом у процесу познатом као тритурација.
  • сукусија (мешање) - разређене отопине се мешају великом брзином.
  • холизам (целовитост) - хомеопати посматрају човека као целину и болест схватају као стање неравнотеже. Лековима настоје поново успоставити енергетску равнотежу - хомеостазу.

У хомеопатији важи правило слично се сличним лечи. На пример, ако су симптоми прехладе код пацијента слични знаковима тровања беладоном, употребиће се хомеопатски препарат направљен од беладоне. Лекови се узимају у екстремно разређеном облику. Уобичајено је да се ради о растворима где је један део лека растворен у 1.000.000.000.000 делова воде или другог растварача. Без обзира колико симптома пацијент имао, у једном моменту се узима само један лек који ће наводно бити довољан за све присутне симптоме.

Цветне капи уреди

Цветне капи се добијају стављањем цветова у посуду са водом и њиховим излагањем сунчевом светлошћу. Најпознатије су Бахове цветне капи, које је развио хомеопата Едвард Бах. Иако промотери ових производа са хомеопатама деле виталистички поглед на свет па за своје производе тврде да делују преко исте хипотетичке „животне силе", метода производње Бахових цветних капи је другачија. Они се производе на "нежније“ начине, попут стављања цветова у осунчану воду.[45] Не постоје убедљиви научни или клинички докази који би показивали да су цветне капи ефективне.[46]

Хомеопатија животиња уреди

Хомеопате често тврде како је хомеопатија ефикасна обзиром да се користи при лечењу животиња јеr код њих плацебо ефекат није могућ, међутим скинерова[47] и павлољева[48] истраживања показала су да су животиње склоне плацебу и сујеверју.[49]

Хомепатски препарати су постигли значајно лошије резултате у поређењу са антимикробицима при третману крава од маститиса у Новом Зеланду. Краве које су биле заражене најчешћим патогенима (највише стрептококама) имале су 63% опоравка при хомеопатским третманом (72 излечених од 114 крава) и 95% под антимикробицима (107 од 113 крава). Од крава које су биле заражене бактеријама, успешност хомеопатије била је 37% (39 од 107 крава) а антимикробика 74% (75 од 102 краве).[50]

У сличном истраживању поређење хомеопатских препарата и плацеба над здравим кравама није показало статистички значајну разлику у броју соматских ћелија у млеку.[51]

Бројлери који су са 8 дана старости заражени ешерихија коли бактеријом третирани су плацебом и са више врста хомеопатских препарата. Између група није било статистички значајнијих разлика.[52]

При третману 18 паса плацебоm и хомеопатским препаратима против атопијског дерматитиса један пас се опоравио након третмана хомеопатијом и један након плацеба.[53]

Систематски преглед 120 преклиничких истраживања (на животињама) није успео пронаћи независну потврду позитивних резултата хомеопатије. У неколико случајева када су истраживачки тимови поновили истраживања, резултати су били негативни или је методологија тестирања била упитна.[54]

Децембра 2010 је у Уједињеном краљевству Директорат ветерине (ВМД) при Одсеку за храну (ДЕФРА) које одобрава лекове за животиње навео да хомеопатски препарати могу да буду класификовани као медицински, и стога препоручивани од стране ветеринара, тек уколико су у стању да демонстрирају своју ефикасност.[55]

Критике уреди

Најчешће критике су да је хомеопатија псеудонаука потекла од витализма и алхемије, а да пацијенти потпадају под плацебо ефекат.[56] Хомеопатија је и са научне стране нелогична јер екстремно мале дозе које користи ни на који начин не могу деловати.

Сама идеја да се смањењем концентрације лека повећава његово корисно дејство потпуно је супротна са односом дозе лека и његових ефеката код конвенционалних лекова, код којих су лековити ефекти зависни од концентрације активног састојка у телу,[57] док плацебо ефекат није специфичан и није у вези са фармацеутском активношћу.[58]

Хомеопате ове нелогичности често објашњавају тврдњама да вода има меморију или вибрацију, међутим такво објашњење је у супротности са законима хемије и физике, као и законом о одржању масе.[59] Максимална граница до које је могуће разредити активну материју тако да и даље буде присутна у растварачу је одређена Авогадровим бројем, и одговара 12Ц хомеопатском разређењу. Обзиром да је апсолутно најмања могућа количина супстанце која задржава њена хемијски састав и својства један молекул или атом, вероватност присутности молекула оригиналне супстанце већ у 15Ц разређењу је врло мала. За боље представљање ових бројева, у олимпијском базену има око 1032 молекула воде; уколико бисмо желели бити сигурни да ћемо добити један молекул активне супстанце из 15Ц разређене супстанце, требало би да попијемо 1% запремине базена (око 25 м³, односно 25 тона воде). На 30Ц разређењу више не постоји ни теоретска шанса да у раствору има било чега. То би значило да је један молекул или атом успешно подељен још осамнаест пута. Да би се поделио атом само једном, потребан је нуклеарни реактор. Пресипањем из чаше у чашу није могуће то урадити.[60]

ИСО 3696: 1987 дефинише стандард за контролу воде коришћене у лабораторијским анализама; по њему је дозвољена контаминација воде десет делова на милион, што одговара односу нечистоћа од 4Ц по хомеопатским принципима. Таква вода се не сме чувати у чашама јер ће се загадити нечистоћама из ваздуха.[61] Арсеник у пијаћој води градског водовода безопасан је ако му је разређење веће од 4Ц.

Ханеман је препоручивао разређење од 30Ц за већину примена, тј. разређење од 10030 = 1060. Да би се у уобичајеном разређењу од 30Ц нашао један молекул активне супстанце, било би потребно најмање 1.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000 [1060] молекула воде, односно био би потребан резервоар 30.000.000.000 пута већи од планете Земље.[62]

Ако је најмања активна доза бенседина два милиграма, хомеопатска доза би, како би могла да буде регистрована у Агенцији за лекове и медицинска средства морала да износи највише двадесет микрограма активне компоненте, што не би омамило ни миша.[42]

Популарни хомеопатски третман за грозницу је пачја јетра разређена до 200Ц, која се продаје под називом осцилококинум.[63] Обзиром да у целом видљивом свемиру има само око 1080 атома, разређење при којем би било вероватно да се у целом видљивом свемиру нађе иједан молекул би било око 40Ц. Осцилококинум би стога захтевао још 10320 универзума како би било вероватно да се један једини молекул пачје јетре нађе у крајњем хомеопатском производу.[64] Магазин U.S. News & World Report је у издању од 17. фебруара објавио да је довољна једна патка за годишњу производњу осцилококинума, и да би њена вредност у 1996 години била двадесет милиона долара. Магазин је назвао несрећну птицу патка од двадесет милиона долара.

Процедуром хомеопатског потврђивања, основом свих хомеопатских производа није елиминисана статистичка грешка нерепрезентативног (премалог) узорка, не врши се насумични распоред пацијената у три или више тестних група (рандомизација), а резултати се не могу поредити са резултатима постојећих третмана нити резултатима плацебо групе, обзиром да, за разлику од савремених испитивања поред хомеопатске не постоји група под клиничком терапијом, нити група која прима лажни лек - плацебо. Процена успешности терапије хомеопатским потврђивањем је подложна субјективној процени испитивача, док је код савремених клиничких тестирања субјективност елиминисана дупло слепом процедуром, при чему ни пацијенти ни лекари нису упознати у којој групи је пацијент пре процене ефикасности терапија у свим групама. Хомеопате истраживачи који испоштују наведене процедуре подложне су грешци пристрасности у објављивању научних истраживања, обзиром да могу да игноришу резултате који не показују да је хомеопатски третман значајнији од плацеба, односно да објаве само резултате позитивних истраживања.

Етика и безбедност уреди

По запажању Националног савета за борбу против превара у здравству (NCAHF, National Council Against Health Fraud), хомеопатија се потпуно уклапа у дефиницију култа (једно од објашњења у Вебстеровом речнику гласи систем лечења болести која се заснива на догми лансираној од стране аутора) али исто тако и у дефиницију секте (група која следи карактеристичну доктрину или вођу). Исцелитељски култови и секте не могу да напредују ако у исто време задржавају свој идентитет, па је тако хомеопатија већ два века остала само оно чиме је Ханеман прогласио. Да би напредовала у научном смислу речи, она би морала да прихвати принципе фармакологије и патологије, који немају ничег заједничког са законима сличности и инфинитезимала (теоријом по којој се разблаживањем повећава снага лека) и идејама псоре и витализма. Али, ако би тако нешто учинила, онда то више не би била хомеопатија, него биомедицина.[65]

Већина хомеопата се противи вакцинацији или уместо вакцинације препоручује хомеопатске алтернативе. Едзард Ернст и Каћа Шмит са Ексетер Универзитета спровели су 2002. године истраживање међу хомеопатама Енглеске. Прикупили су е-маил адресе 168 хомеопата, и упутили су им е-маил којим су, представљајући се као мајка, тражили савет да ли да вакцинишу једногодишње дете од богиња и рубеоле. Од 77 хомеопата који су одговорили, само два су препоручила вакцинацију[66].

У сличном истраживању Симона Синга и Алисе Турф, хомеопатама је наглашено да би Алиса требало да десет недеља борави у Западној Африци, у области познатој по маларији, болести од које би могла да умре за само три дана. Алиса је поменула да је претходно узимала класичне лекове, али да је имала одређене нежељене ефекте, па је стога интересује да ли постоји хомеопатска алтернатива. Пре хомеопата, Алиса је посетила обичне докторе, са истом причом. Скренута јој је пажња да су споредни ефекти чести код лекова за маларију, међутим постоји више врсти лекова, па може изабрати онај код којих су ефекти мањи, или не постоје. Истовремено су се доктори распитивали за њено здравствено стање и нудили јој савете о избегавању уједа инсеката. Онда је Алиса посетила десет хомеопата, у околини Лондона. Седам од десет хомеопата није се интересовало за њену историју болести, и није дало икакав савет у вези превенције болести. Све хомеопате су јој предлагале да уместо конвенционалних метода користи хомеопатске препарате, што би могло угрозити њен живот[67].

Агенција за заштиту здравља (ХПА) из Уједињеног Краљевства је 2011 године издала упозорење о неделотворности хомеопатских производа за превенцију и лечење маларије након што је више лица озбиљно оболело по повратку из тропских области у Уједињено Краљевство. У упозорењу се наводи да је избегавање правог лека, у правој дози, довољно дуго времена главни разлог за појаву маларије.[68]

Аустралијско Краљевско удружење здравствених радника (РАЦПГ) препоручило је апотекама да испразне са полица хомеопатске производе и упозорило докторе да престану да их преписују, обзиром да они не делују. Ова одлука уследила је након закључка Националног савета здравствених и медицинских истраживачка (НХМРЦ) да хомеопатија не производи здравствене ефекте значајније од плацеба.[69]

Мали број хомеопатских производа садржи отрове попут арсеника или отровног бршљана који су високо растворени у хомеопатском производу. У ретким случајевима њихови трагови се могу наћи у готовом производу, најчешће услед неисправне припреме или намерно ниског разређења. Регистровани су озбиљни нежељени ефекти попут коме и смрти.[70][71] 2010 године Управа за храну и лекове је препоручила престанак употребе хомеопатских препарата за олакшање раста зуба код деце, услед регистрованих случајева тровања састојцима биљке велебиље.[72]

Постоје случајеви тровања арсеником код особа које су узимале хомеопатске производе који садрже арсеник.[73] Хомеопатски производ који садржи цинк глукомат у 1Ц разређењу изазвао је губитак чула мириса код малог броја корисника;[74] а 340 случаја су се завршила судским поравнањем у 2006 години за 12 милиона долара.[75] 2009 године Управа за храну и лекове препоручила је купцима да престану са куповином три таква хомеопатска производа, обзиром да могу да изазову трајан губитак чула мириса.[76]

До сада је у свету регистровано минимум 437 особа које су оштећене употребом хомеопатије, често са смртним исходом[77], међутим најчешће је штета настала одлагањем одласка код конвенционалних лекара односно прекидом прописане терапије на препоруку хомеопате. У Србији је због бављења хомеопатијом у нерегистрованој ординацији кривично процесуирана Елмира Грубић, регистрована као члан Секције за хомеопатију Српског лекарског друштва.[78]

Опозиција јавности уреди

Џејмс Ренди, познат по разоткривању многих превара, јавно је понудио милион долара фармацеутским компанијама - произвођачима хомеопатских производа, уколико докажу да је њихова делотворност већа од делотворности обичне чаше воде или коцке шећера, односно да се не своди искључиво на плацебо ефекат.[79] Нарочито је истакао како би награду могао освојити свако ко недвосмислено издвоји хомеопатски препарат од нехомеопатског применом методе по жељи.[80] 2002. godine овај изазов прихватила је ББЦ емисија Хоризонт, без резултата[81]. Сличан временски ограничен изазов (од 8.4.2009 до 8.4.2010), са наградом од 10.000 долара понудили су аутори књиге Напитак за бољитак: шта знамо о алтернативној медицини[82]. Рендијева милионска награда је и даље активна.

Друштво скептика Мерсејсајд је 2010. године основало 10:23 кампању, охрабрујући групе да јавно узимају прекомерне дозе хомеопатских производа. Кампања 10:23 се 2011. године проширила и у њој је учествовало 69 група од којих су 54 снимиле и послале видео записе.[83] Априла 2012, на Берклеј скупу скептика преко сто људи је учествовало у масовном предозирању узимајући coffea cruda хомеопатски производ за који се тврди да лечи несаницу.[84] Ниједан од хиљада демонстраната у Енглеској, Аустралији, Новом Зеланду, Канади и САД није повређен и „нико није излечен ни од чега“.[85]

Хемичарка и блогерка Yvette d'Entremont, познатија као "SciBabe" попила је крајем 2014. године читаву бочицу, 50 таблета хомеопатских пилула за спавање. Остала је будна и навела је да су слатке.[86]

У Хрватској је 2013 године у организацији Друштва за промоцију знаности и критичког мишљења шест добровољаца на почетку јавне трибине попило 80 хомеопатских пилула против несанице, односно 26 пута већу дозу од максимално дозвољене три пилуле. При крају трибине, три сата након испијања таблета, добровољци су и даље били будни.[тражи се извор]

Референце уреди

  1. ^ Tuomela, R (1987). „Chapter 4: Science, Protoscience, and Pseudoscience”. Ур.: Pitt JC, Marcello P. Rational Changes in Science: Essays on Scientific Reasoning. Boston Studies in the Philosophy of Science. 98. Springer. стр. 83—101. ISBN 978-94-010-8181-8. doi:10.1007/978-94-009-3779-6_4. 
  2. ^ Hahnemann 1987, стр. 83–101
  3. ^ Ernst, E (2002), „A systematic review of systematic reviews of homeopathy”, Br J Clin Pharmacol, 54 (6): 577—582, PMC 1874503  , PMID 12492603, doi:10.1046/j.1365-2125.2002.01699.x. 
  4. ^ Shang A, Huwiler-Müntener K, Nartey L, Jüni P, Dörig S, Sterne JA, Pewsner D, Egger M (2005), „Are the clinical effects of homoeopathy placebo effects? Comparative study of placebo-controlled trials of homoeopathy and allopathy”, The Lancet, 366 (9487): 726—732, PMID 16125589, S2CID 17939264, doi:10.1016/S0140-6736(05)67177-2 
  5. ^ UK Parliamentary Committee Science; Committee, Technology, Evidence Check 2: Homeopathy, Архивирано из оригинала 27. 02. 2010. г., Приступљено 29. 04. 2013  Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помоћ)
  6. ^ Kleijnen J, Knipschild P, ter Riet G (1991), „Clinical trials of homeopathy”, BMJ, 302 (6772): 316—23, PMC 1668980  , PMID 1825800, doi:10.1136/bmj.302.6772.316. 
  7. ^ Linde, K; Clausius, N; Ramirez, G; et al. (1997), „Are the clinical effects of homeopathy placebo effects? A meta-analysis of placebo-controlled trials”, Lancet, 350 (9081): 834—843, PMID 9310601, S2CID 42197209, doi:10.1016/S0140-6736(97)02293-9. 
  8. ^ Linde K, Scholz M, Ramirez G, Clausius N, Melchart D, Jonas WB (1999), „Impact of study quality on outcome in placebo-controlled trials of homeopathy”, J Clin Epidemiol, 52 (7): 631—6, PMID 10391656, doi:10.1016/S0895-4356(99)00048-7. 
  9. ^ Boissel J, Cucherat M, Haugh MC, Gooch M (2000), „Evidence of clinical efficacy of homeopathy. A meta-analysis of clinical trials. HMRAG. Homeopathic Medicines Research Advisory Group”, Eur J Clin Pharmacol, 56 (1): 27—33, PMID 10853874, S2CID 27333562, doi:10.1007/s002280050716. 
  10. ^ Mathie, RT (2003), „The research evidence base for homeopathy: a fresh assessment of the literature”, Homeopathy, 92 (2): 84—91, PMID 12725250, S2CID 3752877, doi:10.1016/S1475-4916(03)00006-7. 
  11. ^ Максимовић 2001
  12. ^ Hemenway, Henry Bixby (1894), „Modern Homeopathy and Medical Science”, JAMA: The Journal of the American Medical Association (11): 367, doi:10.1001/jama.1894.02420900001001 
  13. ^ Paracelsus (German-Swiss physician) (Britannica Online Encyclopedia изд.), Encyclopеdia Britannica accessdate=24. 03. 2009, 21. 7. 2023 
  14. ^ Ernst, E.; Kaptchuk, TJ (1996), „Homeopathy revisited, Archives of Internal Medicine 156 (19): 2162–4”, Archives of Internal Medicine, 156 (19): 2162—2164, PMID 8885813, doi:10.1001/archinte.156.19.2162 
  15. ^ а б History of Homeopathy, Creighton University Department of Pharmacology, Архивирано из оригинала 05. 07. 2007. г., Приступљено 23. 07. 2007 
  16. ^ Goldacre, Ben (2011). Loša nauka (Prvo izd изд.). Smederevo: Heliks. стр. 72. ISBN 978-86-86059-31-4. OCLC 905977540. 
  17. ^ Edzard Ernst, Singh, Simon (2008), Trick or Treatment: The Undeniable Facts about Alternative Medicine, New York: W. W. Norton, ISBN 978-0-393-06661-6 
  18. ^ Lasagna L (1970) [1962], The doctors' dilemmas, New York: Collier Books, стр. 33, ISBN 978-0-8369-1669-0 
  19. ^ W. Steven Pray (2003). a History of Nonprescription Product Regulation. Psychology Press. стр. 192. ISBN 978-0-7890-1538-9. Приступљено 21. 01. 2013. 
  20. ^ Haehl 1922, стр. 101
  21. ^ Hahnemann, Samuel (1846). Materia Medica Pura. 
  22. ^ Boger CM, von Bönninghausen CM, Bradford TL (1999), Boenninghausen's characteristics, materia medica & repertory : with word index (reprint изд.), New Delhi: B. Jain, ISBN 978-81-7021-207-2, OCLC 46785916 
  23. ^ Dacey J (14. 01. 2011). „Alternative therapies are put to the test”. swissinfo.ch. Архивирано из оригинала 22. 04. 2014. г. Приступљено 24. 04. 2011. 
  24. ^ „Doctors vote to drop homeopathy on the NHS – and about time”. Архивирано из оригинала 19. 05. 2015. г. Приступљено 05. 06. 2015. 
  25. ^ „Chemists should be forced to label homeopathic remedies as 'placebos' say doctors”. 
  26. ^ „Homeopathy and the UK's National Health Service”. 12. 5. 2015. 
  27. ^ а б „Directive 2001/83/EC of the European Parliament and of the Council of 6 November 2001 on the Community code relating to medicinal products for human use”. 6. 11. 2001. 
  28. ^ Miller 1995, стр. 80.
  29. ^ Frederick Karst, Homeopathy In Illinois, Caduceus, 4:2. (1988). стр. 1-33; pp. 5.
  30. ^ Charles S Cameron, Homeopathy in Retrospect, Trans. Stud. Coll. Phys. Philadelp., 27, 1959, 28-33; pp. 30.
  31. ^ Isadora Stehlin, Управа за храну и лекове Public Affairs Officer, "Homeopathy: Real Medicine or Empty Promises?", December 1996
  32. ^ Меморандум №2 Комиссии РАН по борьбе с лженаукой и фальсификацией научных исследований - О ЛЖЕНАУЧНОСТИ ГОМЕОПАТII
  33. ^ Правилник о ближим условима, начину и поступку обављања метода и поступака традиционалне медицине
  34. ^ „Слађана јовић и Вук Стамболовић о алтернативној медицини”. Архивирано из оригинала 19. 12. 2014. г. Приступљено 12. 12. 2014. 
  35. ^ Традиционална, комплементарна и алтернативна медицина у Србији: легализација и интеграција у здравствени систем
  36. ^ Прелиминарни каталог алтернативних пракси[мртва веза]
  37. ^ Јавна одбрана магистарске тезе под називом „Алтернативне технологије унапређења здравља у Србији“
  38. ^ „Снежана Симић о хомеопатији, духовном оздрављењу, медитацији, молитви, музикотерапији, енергетским пољима” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 13. 12. 2014. г. Приступљено 12. 12. 2014. 
  39. ^ „Слађана Јовић предавач у поретку љубави - породичном распореду”. Архивирано из оригинала 13. 12. 2014. г. Приступљено 12. 12. 2014. 
  40. ^ „Слађана Јовић о наслеђивању трауматских искустава предака”. Архивирано из оригинала 26. 12. 2014. г. Приступљено 12. 12. 2014. 
  41. ^ „Чланови радне групе за традиционалну медицину”. Архивирано из оригинала 09. 08. 2012. г. Приступљено 23. 07. 2012. 
  42. ^ а б „Хомеопатија или лечење шећерном водицом”. 15. 1. 2015. 
  43. ^ Закон о лековима и медицинским средствима (PDF), Архивирано из оригинала (PDF) 03. 04. 2016. г., Приступљено 09. 06. 2015 
  44. ^ Џорџ Витулкас - Хомеопатија - Медицина за нови миленијум, Адваита Сарајево. 2007. ISBN 978-9958-9116-0-6.
  45. ^ Vanhaselen, R (1999), „The relationship between homeopathy and the Dr Bach system of flower remedies: A critical appraisal”, British Homoeopathic Journal, 88 (3): 121—7, PMID 10449052, doi:10.1054/homp.1999.0308 
  46. ^ Ernst, E (2002), „"Flower remedies": a systematic review of the clinical evidence”, Wiener klinische Wochenschrift, 114 (23–24): 963—6, PMID 12635462 
  47. ^ Burrhus Frederic, Skinner (1947), „'Superstition' in the Pigeon"”, Journal of Experimental Psychology, 38 
  48. ^ „The Nobel Prize in Physiology and Medicine 1904 Ivan Pavlov”. Nobelmedia. Приступљено 10. 02. 2017. 
  49. ^ Ernst, E (22. 1. 2014). „HOMEOPATHY, does it really work in animals?”. Приступљено 10. 02. 2017. 
  50. ^ Williamson, ЈН (2014), „Lack of efficacy of homeopathic therapy against post-calving clinical mastitis in dairy herds in the Waikato region of New Zealand”, New Zealand Veterinary Journal, 62 (1): 8—14, PMID 23701404, S2CID 22071068, doi:10.1080/00480169.2013.796435 
  51. ^ Holmes, MA (2005), „Controlled clinical trial of the effect of a homoeopathic nosode on the somatic cell counts in the milk of clinically normal dairy cows”, The Veterinary Record, 156 (18): 565—567, PMID 15866899, S2CID 34212961, doi:10.1136/vr.156.18.565 
  52. ^ Velkers, FC (2005), „Isopathic and pluralist homeopathic treatment of commercial broilers with experimentally induced colibacillosis”, Research in Veterinary Science, 78 (1): 77—83, PMID 15500843, doi:10.1016/j.rvsc.2004.06.005 
  53. ^ Scott, Danny W. (2002), „Treatment of canine atopic dermatitis with a commercial homeopathic remedy: A single-blinded, placebo-controlled study”, The Canadian Veterinary Journal, 43 (8): 601—603, PMC 339391  , PMID 12170834 
  54. ^ Vickers, AJ (1999), „Independent replication of pre-clinical research in homeopathy: a systematic review.”, Forschende Komplementarmedizin, 6 (6): 311—20, PMID 10649002, S2CID 22051466, doi:10.1159/000021286 
  55. ^ Department for Environment, Food & Rural Affairs. „Alternative pet remedies: Government clampdown”. 
  56. ^ Williams 2013, стр. 298–.
  57. ^ Levy, G (1986), „Kinetics of drug action: An overview”, Journal of Allergy and Clinical Immunology, 78 (4 Pt 2): 754—61, PMID 3534056, doi:10.1016/0091-6749(86)90057-6 
  58. ^ Ernst, E (2007), „Placebo: new insights into an old enigma”, Drug Discovery Today, 12 (9–10): 413—8, PMID 17467578, doi:10.1016/j.drudis.2007.03.007 
  59. ^ Teixeira, J (2007), „Can water possibly have a memory? A sceptical view”, Homeopathy, 96 (3): 158—62, PMID 17678811, S2CID 34185701, doi:10.1016/j.homp.2007.05.001 
  60. ^ Батричевић, Александар. „(Не)вероватност хомеопатије”. Архивирано из оригинала 13. 12. 2014. г. Приступљено 12. 12. 2014. 
  61. ^ ISO 3696: 1987
  62. ^ Stephen Barrett, M.D. (25. 8. 2016), Homeopathy: The Ultimate Fake, Приступљено 26. 05. 2011 
  63. ^ Brian Dunning. „Oscillococcinum”. 
  64. ^ Robert L. Park (2008), Superstition: Belief in the Age of Science, Princeton University Press, стр. 145—146, ISBN 978-0-691-13355-3 
  65. ^ Antonić, Voja (2000), Да ли постоје ствари које не постоје?: водич за критичко размишљање, V. Antonić, стр. 122—1, ISBN 978-86-902159-1-1 
  66. ^ Edzard Ernst, Simon Singh (2008), Trick or Treatment? Alternative Medicine on Trial, Bantam, стр. 352—, ISBN 978-0-593-06129-9 
  67. ^ What's the Harm in Homeopathy Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јун 2012), accessdate=29. 04. 2013.
  68. ^ „Advice against the use of homeopathic remedies for the prevention or treatment of malaria”. 
  69. ^ „Australian doctors told not to prescribe homeopathic items as 'they do nothing'”. The Guardian. 3. 6. 2015. 
  70. ^ Posadzki, P.; Alotaibi, A.; Ernst, E. (2012). „Adverse effects of homeopathy: A systematic review of published case reports and case series”. International Journal of Clinical Practice. 66 (12): 1178—1188. PMID 23163497. S2CID 2930768. doi:10.1111/ijcp.12026. 
  71. ^ „Hyland's Teething Tablets: Recall - Risk of Harm to Children”. Управа за храну и лекове. 23. 10. 2010. 
  72. ^ „Hyland's Teething Tablets: Questions and Answers”. Управа за храну и лекове. Приступљено 03. 02. 2017. 
  73. ^ Chakraborti, D; Mukherjee, SC; Saha, KC; Chowdhury, UK; Rahman, MM; Sengupta, MK (2003), „Arsenic toxicity from homeopathic treatment”, Journal of Toxicology. Clinical Toxicology, 41 (7): 963—7, PMID 14705842, S2CID 25453468, doi:10.1081/CLT-120026518 
  74. ^ Barrett, Stephen (2003-11-04). „Zicam Marketers Sued | Quackwatch”. Center for Inquiry – Headquarters (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-22. 
  75. ^ Boodman S (31. 01. 2006), „Paying through the nose”, This Week in Health & Science, Washington Post, Приступљено 25. 10. 2007 
  76. ^ Sources:
  77. ^ „What's the harm in homeopathy?”. Приступљено 29. 04. 2013. 
  78. ^ Шећером лечила људе оболеле од карцинома
  79. ^ „Randi's Challenge to Homeopathy Manufacturers and Retail Pharmacies”. Приступљено 29. 04. 2013. 
  80. ^ Goldacre, Ben (2012). Loša nauka (Prvo izd изд.). Smederevo: Heliks. стр. 54. ISBN 978-86-86059-31-4. OCLC 905977540. 
  81. ^ „Homeopathy: The Test - transcript”. Приступљено 29. 04. 2013. 
  82. ^ „Ernst-Singh Homeopathic Challenge”. Архивирано из оригинала 07. 05. 2013. г. Приступљено 29. 04. 2013. 
  83. ^ „The 10:23 Challenge 2011 Gallery”. Merseyside Skeptics Society. Архивирано из оригинала 14. 02. 2011. г. Приступљено 11. 04. 2011. 
  84. ^ Munger, Kel. „Drugs, not bugs”. Sacramento News Review. Приступљено 04. 05. 2012. 
  85. ^ Coghlan, A (01. 02. 2010). „Mass drug overdose – none dead”. New Scientist. Приступљено 20. 04. 2012. 
  86. ^ „Science babe i homeopatija”. index.hr. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди


Традиционална комплементрана и алтернативна медицина
Популарна медицина Самолечење • Лечење домаћим лековима • Народна медицина
Традиционална медицина Ајурведа • Акупунктура • Акупресура • Духовна енергетска медицина • Јога • Традиционална кинеска медицина • Оријентална медицина • Квантна медицина • Макробиотика • Моксибустија • Примењена кинезиологија • Рефлексологија • Сегментна терапија • Суђок • Традиционална домаћа медицина • Туина • Шиацу
Методе традиционалне, комплементарне и алтернативне медицине Апитерапија • Ароматерапија • Биоенерготерапија • Детекција штетних зрачења • Енергетска терапија • Остеопатија • Хиропрактика • Хомеопатија • Халотерапија • Хербалистика • Лечење звуком • Лечење вером • Магнетотерапија Натуропатија • Квантна медицина • Кристалотерапија • Лечење светлом • Фитотерапија • Породични распоред • Реики • Ролфинг • Таи чи чуан • Ћи гонг • Су Ђок • Спелеотерапија • Уринотерапија • Кисело-алкална дијета • Хидротерапија дебелог црева
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хомеопатија&oldid=27556132”