Косово Поље (алб. Fushë Kosovë, Fushë Kosova) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у централном делу Косова и Метохије и припада Косовском управном округу. Према попису из 2011. године било је 12.919 становника.[б]

Косово Поље
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовски
ОпштинаКосово Поље
Становништво
Становништво
 — 2011.12.919
Географске карактеристике
Координате42° 38′ 15″ С; 21° 05′ 39″ И / 42.63750° С; 21.094167° И / 42.63750; 21.094167
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина543 m
Косово Поље на карти Србије
Косово Поље
Косово Поље
Косово Поље на карти Србије
Регистарска ознакаPR
Веб-сајт
kk.rks-gov.net/fushekosove/

Железничка станица Косово Поље је била четврта по важности у Србији, после Београда, Новог Сада и Ниша. Поред више домаћих линија, одвијао се и међународни саобраћај на линији АтинаСкопљеБеоградМинхен. Био је главно седиште железнице на Косову и Метохији. Међутим, после прогона Срба 1999. године, сву имовину железнице узурпирали су Албанци.

Порекло становништва по родовима уреди

Подаци о пореклу становништва из тридесетих година XX века.[1]

из Доње Мораче

  • Миковић (1 к.), Булатовић (2 к.) и Букелић (3 к.) 1921.

из Грахова

  • Булајић (1 к.) 1921.

из Никшића

  • Ђапић (1 к.) и Драшковић (1 к.) 1921.

из Гусиња

  • Шијаковић (1 к.) 1921.

из Куча

  • Вујошевић (1 к.) 1921.

из Пипера

  • Михајловић (1 к.) 1925.

из Кривошија

  • Вуковић (1 к.) 1921.

из Лике

  • Агбаба (1 к.), Лукић (2 к.), Будимировић (3 к.), Вукобрада (1 к.), Балабан (1 к.) и Зорић (1 к.).

из Словеније

  • Михелић (1 к.) и Шкерл (1 к.) 1925. (Словенци).

из Истре

  • Хекић (2 к.), Јерић (1 к.), Паулин (1 к.) и Кромиш (1 к.) 1925. (Словенци).

из Босне

  • Дорословац (1 к.), Војиновић (1 к.), Јованић (3 к.) и Стефановић (1 к.) 1921.

из Херцеговине

  • Шантић (1 к.), из Мостара 1931.

из Славоније

  • Коларић (1 к.) 1925. (Хрвати).

из Срема

  • Глишан (2 к.), Несторовић (2 к.), Лудошки (2 к.), Исаковић (1 к.), Унгуровић (1 к.), Лињачки (1 к.), Малетић (1 к.), Ковачевић (2 к.), Лазић (1 к.), Барић (1 к.), Рађеновић (1 к.), Мађаревић (2 к.), Брље (3 к.), Зубовић (2 к.), Крстић (1 к.), Суботић (1 к.), Јовановић (1 к.), Маринковић (1 к.), Краиновић (1 к.), Шујица (2 к.) и Гулановић (1 к.), сви 1921. Последња три рода су старином из Лике.

Сремци повратници из Бугарске

  • Николић (1 к.), Поповић (1 к.) и Владисављевић (2 к.) досељени из Бугарске 1921, из Ореховца, где су живели петнаестак година.

из Баната

  • Ћурћин (2 к.), Петарски (1 к.), Миочин (1 к.), Каранчев (1 к.), Врањеш (1 к.), Крстић (1 к.), Мудрић (1 к.) и Немац Дех (1 к.), сви 1921. Ибрачић (1 к.) такође је из Баната, али у Косово Поље досељен из Топлице 1921.

из Зајечара

  • Миловановић (1 к.) 1923.

из Трстеника

  • Илић (2 к.) 1921, Максимовић (1 к.) 1924.

из Чачка

  • Јововић (1 к.) 1921.

из Пирота

  • Ћирић ( 1 к.) 1924.

из Жупе (александровачке)

  • Шекуларац (1 к.) 1926. Старином је из Црне Горе.

из Ниша

  • Опријановић (2 к.) и Ђаковић (2 к.) 1926;

из Прокупља

  • Стојковић (1 к.) 1921. и Мановски (1 к.) 1926. Старином из Срема.

из Куршумлије

  • Врекић (1 к.) 1924.

из Јабланице

  • Симоновић (1 к.) и Вијатовић (1 к.) 1924.

из Вучитрна

  • Станисављевић (1 к.) 1925, на купљено имање.

Становништво уреди

Према попису из 1981. године град је био већински насељен Србима и Црногорцима. Након рата 1999. године већина Срба и Црногораца је напустила Косово Поље. Косово Поље је потпуно променило етничку структуру становништва због досељавања Албанаца из Дренице, Подујева и Медвеђе, а измењен је и сам изглед града. Некада породичне куће и многе ресторане, по којима је Косово Поље било познато, замениле су зграде и пословни објекти.

Етнички састав према попису из 1961.[2]
Срби
  
1.641 67,7%
Црногорци
  
515 21,2%
Албанци
  
144 5,9%
Хрвати
  
45 1,9%
Укупно: 2.423
Етнички састав према попису из 1981.[3]
Срби
  
5.399 41,8%
Албанци
  
2.831 21,9%
Роми
  
1.997 15,5%
Муслимани
  
1.268 9,8%
Црногорци
  
1.220 9,4%
Укупно: 12.917
Етнички састав према попису из 2011.[4]
Албанци
  
12.295 95,2%
Ашкалије
  
353 2,7%
Египћани
  
79 0,6%
Срби
  
48 0,4%
Турци
  
42 0,3%
Роми
  
30 0,2%
Бошњаци
  
18 0,1%
Горанци
  
15 0,1%
Укупно: 12.919

Број становника на пописима:

Демографија[5]
Година Становника
1948. 847
1953. 1.122
1961. 2.423
1971. 6.992
1981. 12.917
1991. 16.154

Види још уреди

Напомене уреди

  1. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Србије и Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација. Према Резолуцији 1244, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
  2. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце уреди

  1. ^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело.  COBISS.SR 155363340
  2. ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
  3. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  4. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
  5. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература уреди

Спољашње везе уреди