Парк природе Грмија
Парк природе Грмија налази се на источном ободу великокосовске котлине у непосредној близини Приштине и са својим бројним садржајима, главно је излетиште становника Приштине.[2] Према националној легислатури има статус парка природе од 1987. године. Упркос својој правној заштити, подручје је под сталним негативним деловањем човека услед дивље градње и развоја инфраструктуре, људског боравка у природи, сече шума и претеране испаше.
Због свог географског положаја и климатских услова, Грмија има богату фауну са 63 врсте животиња и око 600 врста биљака[3].
| Парк природе Грмија | |
|---|---|
IUCN категорија V (заштићени крајолик/морски пејзаж) | |
 Парк природе Грмија | |
  | |
| Мјесто |  Србија |
| Најближи град | Приштина, Грачаница |
| Координате | 42° 40′ 22.8″ N 21° 11′ 42″ E / 42.673000° С; 21.19500° И |
| Површина | 1,167.94 ha[1] |
| Основано | 1987. година |
| Управљачко тијело | Србија |
На локацији природног језера које се пунило планинском водом 1989. године је изграђен велелепни базен а касније реновиран 2013. Претходна дубина од 4,7 метара је коригована на 1,8 а дно је обојено у плаво ради боље видљивости што олакшава посао спасиоцима и помаже у одржавању.
Геолошки гледано, утврђено је да се планински масив Грмија састоји од слојева формираних током палеозојских, мезозоичних и ћенозоичних периода, где су доминантни кречњак, силицијум и песак.
Врсте уреди
Птице уреди
Accipiter nisus, Buteo buteo, Luscinia megarhynchos, Turdus merula, Emberiza calandra
Сисари уреди
Talpa europaea, Microtus arvalis, Spalax leucodon, Apodemus sylvaticus, Myoxus glis
Види још уреди
Галерија уреди
Референце уреди
- ^ First national report of RS to the United Nations convention of biological diversity, јул 2010, Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ ТОС - брошуре - Природа Србије.pdf, Приступљено 3. 9. 2012. Архивирано на сајту Wayback Machine (20. септембар 2012)(језик: српски)(језик: енглески)(језик: шпански)(језик: немачки)(језик: француски)(језик: руски)
- ^ „Report on the state of nature” (PDF). UNDP. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 04. 2021. г. Приступљено 2. 3. 2014.
