Парк природе Грмија
Парк природе Грмија налази се на источном ободу великокосовске котлине у непосредној близини Приштине, са својим бројним садржајима, главно је излетиште становника Приштине.[2] Његову северну границу чини долина реке Приштевке, а јужну Мраморска, Бадовачка и реке Грачанка. Најистакнутији облик рељефа представља венац Бутовачког брега (1.095 m) који истовремено представља и хидрогеографско чвориште Приштевке, Велуше и Грачанке. Најмаркантнију геоморфолошку целину представља изворишна челенка или базен Велуше.[3]
| Парк природе Грмија | |
|---|---|
IUCN категорија V (заштићени крајолик/морски пејзаж) | |
 Парк природе Грмија | |
  | |
| Мјесто |  Србија |
| Најближи град | Приштина, Грачаница |
| Координате | 42° 40′ 22.8″ N 21° 11′ 42″ E / 42.673000° С; 21.19500° И |
| Површина | 1,167.94 ha[1] |
| Основано | 1987. година |
| Управљачко тијело | Србија |
Према националној легислатури има статус парка природе од 1987. године. Упркос својој правној заштити, подручје је под сталним негативним деловањем човека услед дивље градње и развоја инфраструктуре, људског боравка у природи, сече шума и претеране испаше.[4]
Због свог географског положаја и климатских услова, Грмија има богату фауну са 63 врсте животиња и око 600 врста биљака[5].
На локацији природног језера које се пунило планинском водом 1989. године је изграђен велелепни базен а касније реновиран 2013. Претходна дубина од 4,7 метара је коригована на 1,8 а дно је обојено у плаво ради боље видљивости што олакшава посао спасиоцима и помаже у одржавању.
Геолошки гледано, утврђено је да се планински масив Грмија састоји од слојева формираних током палеозојских, мезозоичних и ћенозоичних периода, где су доминантни кречњак, силицијум и песак.
Биљни покривач Грмије са уделом од 95% чини листопадна шумска вегетација у оквиру које доминирају мозофилне букове шуме, уз заступљеност и термофилне храстове шуме.
Ово подручје располаже богатом и разноврсном флором која је представљена реликтним, ендемичним и ендемореликтним врстама – Quercus trojana, Paeonia decora, Limun gallicum и Daphne laureala. Фауна је на овом подручју представљена са 63 врсте – водоземци (даждевњак Salamandra salamandra, жаба крастача Bufo bufo, гаталинка Hyla arborea), гмизавци (шумска корњача Testudo hermanni, смук Elaphe longissima, поскок Vipera ammodytes), птице (мали детлић Dendrocopos minori, црноглава грмуша Syluna acricapilla), црна жуна Drycopus martius), сисари (вук Canis lupus, јеж Erinaceus europaeus, веверица Sciurus vulgaris) и др.
Врсте
уредиПтице
уредиAccipiter nisus, Buteo buteo, Luscinia megarhynchos, Turdus merula, Emberiza calandra, Syluna acricapilla
Сисари
уредиTalpa europaea, Microtus arvalis, Spalax leucodon, Apodemus sylvaticus, Myoxus glis, Canis lupus, Sciurus vulgaris
Види још
уредиГалерија
уреди
Референце
уреди- ^ First national report of RS to the United Nations convention of biological diversity, јул 2010, Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ ТОС - брошуре - Природа Србије.pdf, Приступљено 3. 9. 2012. Архивирано на сајту Wayback Machine (20. септембар 2012)(језик: српски)(језик: енглески)(језик: шпански)(језик: немачки)(језик: француски)(језик: руски)
- ^ „Завод за заштиту природе Србије”.
- ^ „Грмија”.
- ^ „Report on the state of nature” (PDF). UNDP. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 04. 2021. г. Приступљено 2. 3. 2014.
