Пестицид

(преусмерено са Пестициди)

Пестициди су производи хемијског или биолошког порекла који су намењени заштити економски значајних биљака и животиња од корова, болести, штетних инсеката, гриња и других штетних организама.[1] Под штетношћу се подразумева економска штета људској пољопривреди и индустрији - смањење приноса или количине/квалитета добијене хране. Штетност није биолошка, нити еколошка особина организама. Свако коришћење пестицида са собом носи негативне последице на екосистем у коме се примењује и околне екосистеме. Смањење употребе пестицида је један од темеља одрживе пољопривреде и идеја одрживог развоја.[2]

Прскање пестицида на поља

Пестициди обухватају хербицид, инсектицид, нематицид, молускицид, пискицид, авицид, родентицид, бактерицид, репелент инсеката, репелент животиња, микробицид, фунгицид и ламприцид.[3][4] Најчешћи од њих су хербициди који чине око 80% свих употреба пестицида.[5] Већина пестицида је намењена да служе као производи за заштиту биља (такође познати као производи за заштиту биља), који генерално штите биљке од корова, гљивица или инсеката. На пример, гљива Alternaria solani се користи за сузбијање воденог корова Salvinia.

Подела према намениУреди

  1. Акарициди – средства за сузбијање штетних гриња
  2. Фунгициди – средства за сузбијање гљива
  3. Хербициди – средства за сузбијање корова
  4. Инсектициди – средства за сузбијање штетних инсеката
  5. Лимациди – средства за сузбијање пужева
  6. Нематоциди – средства за сузбијање штетних нематода
  7. Родентициди – средства за сузбијање штетних глодара
  8. Репеленти – средстава за одбијање штеточина
  9. Регулатори раста – средства за регулацију раста биљака
  10. Оквашивачи – средства за побољшање квашљивости и лепљивости

ДефиницијаУреди

Организација за храну и пољопривреду (FAO) је дефинисала пестициде као:

свака супстанца или мешавина супстанци намењена за спречавање, уништавање или контролу било које штеточине, укључујући векторе болести људи или животиња, нежељене врсте биљака или животиња, које изазивају штету током или на други начин ометају производњу, прераду, складиштење, транспорт или маркетинг хране, пољопривредних производа, дрвета и производа од дрвета или сточне хране, или супстанци које се могу давати животињама за контролу инсеката, паукова или других штеточина у или на њиховим телима. Израз укључује супстанце намењене за употребу као регулатор раста биљака, дефолијанс, средство за сушење или средство за проређивање плодова или спречавање превременог опадања плодова. Такође се користе као супстанце које се примењују на усеве пре или после жетве да би се роба заштитила од пропадања током складиштења и транспорта.[6]

Пестициди се могу класификовати према циљном организму (нпр. хербициди, инсектициди, фунгициди, родентициди и педикулициди[7][8]), хемијској структури (нпр. органски, неоргански, синтетички или биолошки (биопестицид),[9] иако разлика понекад може бити замагљена), и физичком стању (нпр. гасовито (фумигант)).[9] Биопестициди укључују микробне пестициде и биохемијске пестициде.[10] Пестициди биљног порекла, или „ботанички производи”, брзо су се развијали. Ово укључује пиретроиде, ротеноиде, никотиноиде и четврту групу која укључује стрихнин и сцилирозид.[11]:15

Руковање средствима за заштиту биљаУреди

 
Опасан пестицид

Имајући у виду да су пестициди средства чијом неправилном применом лако долази до штетних последица по човека и по његову околину потребно је знати како се њима правилно рукује.

Пре сваке употребе потребно је је бити правилно заштићен, односно носити заштитно одело, заштитне рукавице и заштитне наочаре. Средства припремати у за то посебно намењеној просторији, заштићеној од ветра нарочито када су у питању прашкасти препарати. Уколико је потребно мешати средсто употребљавамо посуде које се користе само за пестициде. Исто се односи и на мензуре или друге мерне посуде. Након употребе сву апаратуру / прскалице и посуде / треба добро опрати.[12][13]

Мере опрезаУреди

 
Лабораторија за истраживање утицаја пестицида

Током третирања не сме се јести, пити и пушити. Не вршити третирање по изузетно топлом и ветровитом времену, пазити на заношење на суседне културе, вртове и паркове (у урбаним срединама), итд. По завршеном третирању прскалицу опрати млаком водом, скинути заштитно одело и осталу заштитну опрему те се умити млаком водом.

Складиштење средставаУреди

Средства се чувају у оригиналној и добро затвореој амбалажи, у добро закључаној, сувој и проветреној просторији, удаљено од извора ватре, изван дохвата деце и неупућених особа, одвојено од хране, пића и сточне хране.

Празну амбалажу уништити на начин прописан „Правилникон о врстама амбалаже за пестициде и ђубрива и о уништавању пестицида и ђубрива“ објављеном у Службеном гласнику СРЈ бр. 35/99. Празна амбалажа се испере најмање три пута и та течност се дода течности за прскање, а затим се избуши како би се учинила неупотребљивом. Таква амбалажа се скупља на одређено и осигурано место у посебне контејнере.

ИзвориУреди

  1. ^ „Basic Information about Pesticide Ingredients” (на језику: енглески). Environmental Protection Agency. 2. 4. 2018. Приступљено 2018-12-01. 
  2. ^ Jugoslav Stajkovac, Branka Amidžić, Jelena Biočanin, PESTICIDI I IZVORI ZAGAĐENJA U ŽIVOTNOJ SREDINI I ZNAČAJ REMEDIJACIJE U SANACIJI KONTAMINACIJE , 1st International Conference ′′ECOLOGICAL SAFETY IN POST-MODERN ENVIRONMENT′′ 26-27. Juny 2009. Banja Luka,RS, BiH[1] Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јануар 2016)
  3. ^ Randall C, et al. (2014). „Pest Management”. National Pesticide Applicator Certification Core Manual (2nd изд.). Washington: National Association of State Departments of Agriculture, Research Foundation. Архивирано из оригинала на датум 10. 12. 2019. Приступљено 20. 10. 2022. 
  4. ^ Dunlop, Erin S.; McLaughlin, Rob; Adams, Jean V.; Jones, Michael; Birceanu, Oana; Christie, Mark R.; Criger, Lori A.; Hinderer, Julia L.M.; Hollingworth, Robert M.; Johnson, Nicholas S.; Lantz, Stephen R.; Li, Weiming; Miller, James; Morrison, Bruce J.; Mota-Sanchez, David; Muir, Andrew; Sepúlveda, Maria S.; Steeves, Todd; Walter, Lisa; Westman, Erin; Wirgin, Isaac; Wilkie, Michael P. (2018). „Rapid evolution meets invasive species control: the potential for pesticide resistance in sea lamprey”. Canadian Journal of Fisheries and Aquatic Sciences. National Research Council Canada. 75 (1): 152—168. ISSN 0706-652X. doi:10.1139/cjfas-2017-0015. hdl:1807/78674. 
  5. ^ „Pesticides in Our Food System”. Food Print. GRACE Communications. Приступљено 26. 3. 2018. 
  6. ^ „International Code of Conduct on the Distribution and Use of Pesticides” (PDF). Food and Agriculture Organization of the United Nations. 2002. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 4. 4. 2013. 
  7. ^ Gilden RC, Huffling K, Sattler B (јануар 2010). „Pesticides and health risks”. Journal of Obstetric, Gynecologic, and Neonatal Nursing. 39 (1): 103—10. PMID 20409108. doi:10.1111/j.1552-6909.2009.01092.x. 
  8. ^ „Ridding The World of Pops: A Guide to the Stockholm Convention on Persistent Organic Pollutants” (PDF). United Nations Environment Programme. април 2005. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 15. 3. 2017. Приступљено 5. 2. 2017. 
  9. ^ а б „Educational and Informational Strategies to Reduce Pesticide Risks”. Preventive Medicine. 26 (2): 191—200. 1997. ISSN 0091-7435. PMID 9085387. doi:10.1006/pmed.1996.0122. 
  10. ^ „Types of Pesticide Ingredients”. US Environmental Protection Agency (на језику: енглески). 3. 1. 2017. Приступљено 1. 12. 2018. 
  11. ^ Kamrin MA (1997). Pesticide Profiles: Toxicity, Environmental Impact, and Fate (1st изд.). Boca Raton: CRC. ISBN 978-1566701907. OCLC 35262311. 
  12. ^ Mitić N, Pesticidi u poljoprivred i sumarstvu u Jugoslaviji, IK"Grmeč", Beograd,1998.
  13. ^ Biočanin R., Amidžić B. Zaštita radne i životne sredine - Crne prognoze, Vojni informator br. 4-5, "VOJSKA", Beograd, 2004.

ЛитератураУреди

Књиге
Чланци
Вести

Спољашње везеУреди