Алтајске планине
Алтај је планински ланац у средњој Азији на размеђи Русије, Кине, Монголије и Казахстана.
Пружа се између пустиње Гоби на југоистоку и Западносибирске низије на северозападу у дужини од око 2.000 km. Састоји се од Руског Алтаја (или Алтаја у ужем смислу) Монголског и од Гобијског Алтаја. Највећи врх целог система је Белуха са 4.508 m, на Монголском Алтају.
Алтај је изворште великих река Оба и Иртиша.
Алтај је старо горје, грађено од кристаластих шкриљаца, гранита и паелозојских наслага, које су у квартару уздигнуте. Палозојске наслаге обилују жељезним, оловном, бакарним, цинковим и сребрним рудама и угљем.
Клима је континентална планинска са просечном јануарском температуром од -15° (предгорје) до - 32° (међупланинске котлине) и јулском од 14-16°. Годишња количина падавина је у западном и северозападном делу Алтаја од 1000 до 2000 mm, а у југоисточном од 200 до 300 mm. Oko 800 km² покривени је ледницима, који напајају водом многобријне реке: Катуњ, Бија, Бухтарма Чуја и др. Шуме заузимају око 70% површине Алтаја. Горња граница им је 1.700 до 2.000 m.
ГеографијаУреди
На северу региона су планине Сајлугем, такође познате као Коливан Алтај, које се протежу североисточно од 49 °C и 86° И према западном крају Сајанских планине у 51° 60' Н и 89° И. Њихова средња висина износи 1.500 до 1.750 м. Снежна линија се протеже на 2.000 м на северној страни и на 2.400 м на јужној, а изнад ње су стрми врхови који су око 1.000 м виши. Планински превоји дуж ланца су малобројни и тешко проходни, а главни је Улан-дабан на 2.827 м (2.789 м према Козлову) и Чапчан-дабан на 3.217 м, на југу и северу респективно. На истоку и југоистоку овај ланац је окружен великим висоравни Монголије, а транзиција се постепено одвија помоћу неколико мањих висоравни, као што је Укок (2.380 м) са Пазирик долином, Чуја (1.830 м), Кендикти (2.500 м), Как (2,520 м).[1]
Овај регион има знатан број великих језера, нпр. Увс на 720 м надморске висине, Хјаргас, Дурген и Хар 1.170 м, и испресецан је различитим планинским ланцима, од којих су главни Тану-Ола планине, које се пружају отприлике паралелно са Сајан планинама на истоку све до Косо-гола, и планине Кан Хоки, које се простиру у правцу запад-исток.[1]
Северозападне и северне падине Сајлугем планина су изузетно стрме и тешко приступачне. Са ове стране налази се највиши врх ланца, Белуха са двоструком главом, чији врхови достижу висину од 4.506 и 4.440 м, и почетна су тачка неколико глечера (30 квадратних километара укупне површине, према подацима из 1911. године).[1] Алтејци га зову Кадин Бази, али се такође назива и Уч-Самер.[2]
Златне Алтајске планинеУреди
| Алтајске планине | |
|---|---|
 | |
| Светска баштина Унеска | |
| Званично име | Златне Алтајске планине |
| Место | Altai, Казахстан, Русија, Монголија, Кина |
| Координате | 49° С; 89° И / 49° С; 89° И |
| Критеријум | Природно и културно добро: x |
| Упис | 1998. (24. седница) |
| Веб-сајт | http://whc.unesco.org/en/list/768 |
Златне Алтајске планине је назив УНЕСКО-ве светске баштине која се састоји од планинског венца Алтај, резервата природе Катун, Језера Телецко језеро (Озеро Телецкое), Планине Белуха (Белуха) и висоравни Укок у средишњем Сибиру. Ово подручје, величине 16,175 км², налази се у руским републикама Алтај, Тува и Новосибирск. Оно представља најпотпунију измјену вегетацијских зона средишњег Сибира, од степе, шумовите степе, мијешаних шума, под-алпске до алпске вегетације[3]. Ово подручје има и велики значај за заштиту угрожених сисара као што су: снежни леопард (Uncia uncia или Panthera uncia) и дивља овца позната као Алтајски аргали[4] (Ovis ammon ammon).
Телецко језеро на висини од 424 метра је својом дубином од 325 метра једно од најдубљих на свету.
Планина Бјелуха је планински масив с два врха који се простире на граници Русије с Казахстаном. Планина има неколико ледника, а источни врх (4,506 м) јој је нешто виши од западног (4,440 м). Од Бјелухе се јужно протежу простране степе висоравни Укок, све до граница с Кином и Монголијом.
У долини Пазирик на Укочкој висоравни су пронађени многи тумули (курган) у којима су пронађени вредни остаци бронзане културе Пазирик, која личи Скитима на западу. Најславнији је курган тзв. "Сибирске ледене даме" из 5. века п. н. е. у којему су пронађени бројни предмети, али и јако добро сачувана мумија у лесу.
РеференцеУреди
- ^ а б в Kropotkin 1911, стр. 758.
- ^ „Altai Republic :: official portal”. Eng.altai-republic.ru. 30. 6. 1999. Архивирано из оригинала на датум 16. 3. 2012. Приступљено 13. 8. 2012.
- ^ UNESCO
- ^ „Велики Алтај”. Архивирано из оригинала на датум 14. 3. 2007. Приступљено 3. 12. 2015.
ЛитератураУреди
- Опћа енциклопедија ЈЛЗ, Загреб 1977.
- Српска породична енциклопедија, Народна књига Београд 2006.
- Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Kropotkin, Peter; Bealby, John Thomas (1911). „Altai”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 1 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 758—759. Authorities cited:
- P. Semenov and G. N. Potanin, in supplementary vol. of Russian ed. of Ritter's Asien (1877)
- Ledebour, Reise durch das Altaigebirge (1829–1830)
- P. Chikhatchev, Voyage scientifique dans l'Altai oriental (1845)
- Gebler, Übersicht des katunischen Gebirges (1837)
- G. von Helmersen, Reise nach dem Altai (St Petersburg, 1848)
- T. W. Atkinson, Oriental and Western Siberia (1858)
- Cotta, Der Altai (1871)
- Adrianov, "Journey to the Altai," in Zapiski Russ. Geogr. Soc. xi.
- Yadrintsev, "Journey in West Siberia," in Zapiski West Sib. Geogr. Soc. ii.
- Golubev, Altai (1890, Russian)
- Schmurlo, "Passes in S. Altai" (Sailughem), in Izvestia Russ. Geogr. Soc. (1898); xxxiv. 5
- V. Saposhnikov, various articles in same periodical (1897), xxxiii. and (1899) xxxv., and, by the same, Katun i yeya Istoki (Tomsk, 1901)
- S. Turner, Siberia (1905)
- Deniker, on Kozlov's explorations, in La Géographie (1901, pp. 41, &c.)
- P. Ignatov, in Izvestia Russ. Geog. Soc. (1902, No. 2).
Спољашње везеУреди
- Алтајске планине на сајту Енциклопедија Британика
- "Ancient spirit and might preserved by indigenous people of Altay." на сајту YouTube RT. 6 November 2011.
- Guide to the Mountain Altai – Welcome to Altai
- Photos of Mountain Altai – Altai-Photo
- Golden Mountains of Altai at Natural Heritage Protection Fund
- UNESCO's evaluation of Altai (PDF file)