Фока или праве фоке (лат. Phoca) је род перајара који припада породици правих фока (Phocidae).

Фока
Common seal.jpg
Обична фока (Phoca vitulina)
Научна класификација e
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Carnivora
Кладус: Pinnipedia
Породица: Phocidae
Племе: Phocini
Род: Phoca
Linnaeus, 1758
Врсте

Phoca largha
Phoca vitulina

Такође, фока је назив за неколико других родова и врста водених сисара из групе перајара, који спадају у породице:

  1. правих фока (Phocidae) и
  2. ушатих фока (Otariidae).

ОписУреди

Праве фоке, за разлику од морских лавова и ушатих туљана који припадају другој фамилији, немају спољашње уши и имају мало длака на телу. Њихова задња пераја се не могу савити унапред, па им је кретање по тлу веома тешко. [1]

Међутими, у води су сјајни пливачи. Предња пераја им служе за маневрисање, задња пераја користе за давање погона, а тело је хидродинамично да би смањило отпор при пливању. Фоке затварају своје ноздрве при пливању да им вода не би ушла у плућа.[1]

Одрасле фоке достижу до 2 метра, а мужјаци су мало већи од женки. Њихова кратка длака варира од сребрносиве до смеђе, па чак и црне.[1]

ИсхранаУреди

Обичне фоке се хране љускарима, мекушцима, пешчаним јегуљама и др,

ВрстеУреди

Род обухвата две савремене врсте:

Слика Име Научно име Распрострањеност
  Пегава фока Phoca largha Бофорово, Чукотско, Берингово и Охотско море
  Обична фока Phoca vitulina северни Атлантик и Пацифик, Балтичко и Северно море

Донедавно је пегава фока (Phoca largha) сматрана подврстом обичне фоке (Phoca vitulina), али данас је призната као посебна врста.[3]

Врсте раније сврставане у родУреди

Род данас садржи само две врсте, међутим још неколико врста је у прошлости сврставано у овај род, те врсте су издвојене и налазе се у родовима Pusa, Pagophilus и Histriophoca. Такође, раније су у овај род сврставани и фосили чији таксономски положај није био сигуран.[3]

Врсте које су у прошлости сврставане у род Phoca:

ИзвориУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Микеш, Михаљ (2001). Велика енциклопедија животиња. Нови Сад. стр. 377, 379. ISBN 86-489-0303-3. 
  2. ^ „Филогенија сисара” (PDF). katedre.vet.bg.ac.rs. стр. 129. слајд. 
  3. 3,0 3,1 Berta, A. & Churchill, M. (2012). „Pinniped Taxonomy: evidence for species and subspecies”. Mammal Review. 42 (3): 207—234. doi:10.1111/j.1365-2907.2011.00193.x. 

Спољашње везеУреди