Отворите главни мени

Слепић је безноги гуштер из породице Anguidae.

Слепић
Anguidae.jpg
Научна класификација
Царство:
Тип:
Подтип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
A. fragilis
Биномијално име
Anguis fragilis
Слепић покрај шуме Головец код Љубљане.

ИзгледУреди

Одрастао примерак је дуг око 30 до 50 cm, од чега на реп отпада више од половине дужине тела, гладак је и сјајан, сивкасте до бакарне боје, али боја варира у току развића. Горња страна тела му је оловносива или сивомрка и има по једну тамну пругу са стране. Крљушти потпуно глатке, не образују попречне низове. Бубна опна не постоји.[1]

ИмеУреди

Назив је добио по томе што када је убијен очни капци му се склопе. У народу су познати и други називи за слепића: шљепак (од слијепић → слијепак → сљепак → шљепак), сљепић, ужак, гладиш (у Црној Гори) и гуж.

Начин живота и исхранаУреди

Сунча се у пролеће и јесен, а остатак године се током дана или укопава или крије испод клада и камења. Храни се након заласка Сунца или после кише када лови ситне животиње као што су пужеви голаћи.[2] Од инсеката лови скакавце, а хоће да напада и младе змије.[3]

Узнемирен, споро се склања, пошто коштане плоче у кожи смањују покретљивост и савитљивост тела.[1] Нападнут може да одбаци реп[2], али се нов не формира.[1]

Слепићи су дуговечне животиње. Један примерак који је одгајен у зоолошком музеју у Копенхагену је живео 54 године.[2]

РазмножавањеУреди

Крајем августа или почетком септембра женка снесе 6-25 јаја са кожастом, танком и прозирном опном из којих одмах измиле младунци.[3]

СтаништеУреди

Насељава светле шуме, травнате површине и пустаре. Посебно воли станишта која су влажнија.[1]

Распрострањеност (ареал)Уреди

ИзвориУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Калезић М. 2000. године. Хордати (ауторизована скрипта). Биолошки факултет: Београд.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Чинери, М. 2001. Велика енциклопедија животиња. ИТП „Змај“: Нови Сад. ISBN 978-86-489-0303-7.
  3. 3,0 3,1 Гојковић, М. 1953. Природописни атлас: Гмизавци и водоземци. Знање: Београд.


Спољашње везеУреди