Отворите главни мени

Широколисне и мешовите шуме умерених предела

Широколисне и мешовите шуме умерених предела, или често само умерене широколисне шуме, представљају биом распрострањен у условима умерене и влажне климе, присутан на обе хемисфере. У широколисним листопадним шумама присутне су листопадне врсте дрвећа и покоја врста зимзеленог жбуна, у широколисним зимзеленим шумама присутно је зимзелено високо дрвеће, док се у мешаним шумама најчешће налазе листопадне врсте дрвећа из групе скривеносеменица и зимзелене врсте четинара. Најзаступљеније широколисне врсте дрвећа су храстови, букве, јавори и брезе, а од четинара присутни су континентални борови, смрче, аришеви и јеле[1].

Биоми
Сувоземни биоми
Тундра
Тајге/бореалне шуме
Широколисне и мешовите шуме умерених предела
Четинарске шуме умерених предела
Тропске кишне шуме
Тропске и суптропске суве широколисне шуме
Тропске и суптропске четинарске шуме
Тропске и суптропске травне и жбунасте вегетације
Травне и жбунасте вегетације умерених предела
Планинске травне и жбунасте вегетације
Вегетација пустињских предела
Средоземна вегетација
Плављена травна вегетација
Мангрове
Водени биоми
Континентални шелф
Обалска зона (литорал) и зона млата
Рипаријска зона
Језера
Корални гребен
Шуме алги
Ледени покривач
Хидротермални извори
Хладни извори
Зона дна (бентос)
Пелагијска зона (пелагијал)
Неритичка зона (сублиторал)
Други биоми
Ендолитска зона

Распрострањеност биомаУреди

 
листопадна шума на Старој планини

Биом листопадних и мешовитих шума умереног предела присутан је у пределима са умереном климом на свим континентима, изузев Африке. Не представља континуирани географски појас, услед различитих промена климе. Са повећањем надморске висине, овај биом прелази у биом четинарских шума умереног предела (нпр. шуме јеле), а са повећањем континенталности у биом травних и жбунастих вегетација (нпр. шумо-степе у Панонској низији). Са повећањем маритимности, долази до прелаза у биоме тропских и суптропских шума.

КлимаУреди

Листопадне и мешовите шуме се у умереним климатским појасевима јављају на просторима са јасно одвојеним топлим и хладним периодом године, што условљава средњу годишњу температуру између 5,5 °C и 15,6 °C. Годишња количина падавина је уопштено говорећи већа од 600 mm, а обично и изнад 1500 mm. У неким областима, постоји и јасно изражен сушни период године — зими у источној Азији, или лети на планинама Медитерана (оромедитеран).

ВегетацијаУреди

Типски описане, шуме овог биома су структуриране у четири спрата:

  1. спрат високог дрвећа;
  2. спрат ниског дрвећа;
  3. спрат жбуња и високих зељастих биљака;
  4. спрат приземних зељастих биљака.

Највећи биодиверзитет врста има спрат приземних зељастих биљака. Имена шумама (екосистемима у оквиру овог биома) дају се на основу спрата високог дрвећа, иако је он сачињен од најмањег броја врста. Тако, примера ради, постоје шуме букве (букове шуме), мешовите шуме букве и смрче, шуме ораха...

ГалеријаУреди

Екорегиони у југоисточној ЕвропиУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди