Широколисне и мешовите шуме умерених предела
Широколисне и мешовите шуме умерених предела, или често само умерене широколисне шуме, представљају биом распрострањен у условима умерене и влажне климе, присутан на обе хемисфере.[1] У широколисним листопадним шумама присутне су листопадне врсте дрвећа и покоја врста зимзеленог жбуна, у широколисним зимзеленим шумама присутно је зимзелено високо дрвеће, док се у мешаним шумама најчешће налазе листопадне врсте дрвећа из групе скривеносеменица и зимзелене врсте четинара. Најзаступљеније широколисне врсте дрвећа су храстови, букве, јавори и брезе, а од четинара присутни су континентални борови, смрче, аришеви и јеле[2].
Ове шуме су најбогатије и најизразитије у централној Кини и истоку Северне Америке, са неким другим глобално препознатљивим екорегијама на Кавказу, Хималајима, Јужној Европи, Аустралазији, јужној Јужној Америци и Руском далеком истоку.[1][3][4]
Распрострањеност биома
уреди
Биом листопадних и мешовитих шума умереног предела присутан је у пределима са умереном климом на свим континентима, изузев Африке. Не представља континуирани географски појас, услед различитих промена климе. Са повећањем надморске висине, овај биом прелази у биом четинарских шума умереног предела (нпр. шуме јеле), а са повећањем континенталности у биом травних и жбунастих вегетација (нпр. шумо-степе у Панонској низији). Са повећањем маритимности, долази до прелаза у биоме тропских и суптропских шума.
Клима
уредиЛистопадне и мешовите шуме се у умереним климатским појасевима јављају на просторима са јасно одвојеним топлим и хладним периодом године, што условљава средњу годишњу температуру између 5,5 °C и 15,6 °C. Годишња количина падавина је уопштено говорећи већа од 600 mm, а обично и изнад 1500 mm. У неким областима, постоји и јасно изражен сушни период године — зими у источној Азији, или лети на планинама Медитерана (оромедитеран).
Широколисне и мешовите шуме умерених предела постоје у подручјима са хладном и топлом сезоном, због којих је просечна годишња температура угодна (3 до 15,6 °C). Ове шуме постоје у релативно топлим и кишовитим климама, понекад и са сувом сезоном поред већ наведених. Сува сезона се појављује зими у источној Азији и у лето у Средоземљу. Друга подручја имају честе кише; годишња количина кише је обично преко 600 милиметара, а често и преко 1500 милиметара. Температура је обично умерена, осим у неким деловима Азије попут Приморског краја где ове шуме опстају упркос сурових услова и врло хладних зима.[5][6]
Ове шуме су најбогатије и најкарактеристичније у средишњој Кини и источној Северној Америци, с неким другим глобално препознатљивим екорегијама на Кавказу, Хималајим, јужној Европи и руском Далеком истоку.[1][3][4]
Екологија
уредиТипска структура ових шума се обично састоји од четири дела, тј. спрата. Највиши спрат су крошње и он се састоји од одраслог високог дрвећа које може бити високо између 33 и 66 м. Испод крошњи се налазе остала три спрата, која су отприлике 9 до 15 метара нижа од спрата крошњи; ту опстају врсте биљака које су отпорне на мању количину светлости. Горњи спрат се налази испод спрата крошњи и чини га мање одрасло дрвеће или младо дрвеће које чека прилику да израсте уз више светлости, након што се сруши неко веће дрво. Испод овог спрата је спрат грмља, који се састоји од дрвенастих биљака које не расту много увис. Најнижи (и биолошки најразноликији) спрат је спрат зељастих биљака.[1]
Типски описане, шуме овог биома су структуриране у четири спрата:
- спрат високог дрвећа;
- спрат ниског дрвећа;
- спрат жбуња и високих зељастих биљака;
- спрат приземних зељастих биљака.
Највећи биодиверзитет врста има спрат приземних зељастих биљака. Имена шумама (екосистемима у оквиру овог биома) дају се на основу спрата високог дрвећа, иако је он сачињен од најмањег броја врста. Тако, примера ради, постоје шуме букве (букове шуме), мешовите шуме букве и смрче, шуме ораха…
Карактеристично и доминантно широколисно дрвеће овог биома су храстови (врсте рода Quercus), букве (врсте рода Fagus), јавори (врсте рода Acer) и брезе (врсте рода Betula).[7] Израз „мешовите шуме” се односи на шуме у којима има и листопадног и зимзеленог дрвећа. Типично зимзелено дрвеће су: борови (врсте рода Pinus), јеле (врсте рода Abies) и смрче (врсте рода Picea). На неким подручјима са овим биомом зимзелено дрвеће може бити карактеристичније од листопадног.
Екорегиони
уредиЕкорегиони у југоисточној Европи
уредиУ оквиру биома широколисних и мешовитих шума умереног предела, у југоисточној Европи јављају се следећи екорегиони:
- балканске мешовите шуме
- динарске мешовите шуме
- еуксинско-колхијске широколисне шуме
- источноевропске шумо-степе
- панонске мешовите шуме
- родопске планинске мешовите шуме
Аустралазија
уреди| Чатамскоострвске умерене шуме | Нови Зеланд |
| Источноаустралијске умерене шуме | Аустралија |
| Фиордландске умерене шуме | Нови Зеланд |
| Нелсонобалске умерене шуме | Нови Зеланд |
| Нортладске умерене шуме | Нови Зеланд |
| Нортландске умерене шуме смреке | Нови Зеланд |
| Стјуардске умерене шуме | Нови Зеланд |
| Ричмондске умерене шуме | Нови Зеланд |
| Јужноаустралијске умерене шуме | Аустралија |
| Јужноострвске умерене шуме | Нови Зеланд |
| Тасманијске умерене шуме централне висоравни | Аустралија |
| Тасманијске умерене шуме | Аустралија |
| Тасманијске умерене кишне шуме | Аустралија |
| Западне умерене шуме | Нови Зеланд |
Евроазија
уредиАмерике
уреди| Умерене шуме острва Хуан Фернандез | Чиле |
| Магеланске субполарне шуме | Аргентина, Чиле |
| Умерене пуме Сан Феликс-Сан Амброзио острва (Десвентурадас острва) | Чиле |
| Валдивијска умерена кишна шума | Аргентина, Чиле |
Галерија
уреди-
Светлосни продор у тамној буковој шуми, НП Биоградска гора -
Листопадне шуме на Фрушкој гори -
панонске шумо-степе у Делиблатској пешчари -
-
Мешовита шума у јесен (претежно стабла дуглазије, јеле и јавора, с подлогом грожђа из Орегона), јужна Британска Колумбија – шума са подрастањем
.jpg)
Референце
уреди- ^ а б в г World Wide Fund for Nature. „Temperate Broadleaf and Mixed Forest Ecoregions”. Архивирано из оригинала 1. 4. 2011. г. Приступљено 29. 5. 2019.
- ^ World Wildlife Fund: Temperate Broadleaf and Mixed Forest Ecoregions, Приступљено 30. април 2013.
- ^ а б Zhao, Ji; Zheng, Guangmei; Wang, Huadong; Xu, Jialin, ур. (1990). The natural history of China. New York: McGraw-Hill Publishing Company.
- ^ а б Martin, WH; Boyce, SG; Echternacht, AC, ур. (1993). Biodiversity of the southeastern United States: Lowland terrestrial communities. New York: John Wiley and Sons.
- ^ F, Beck, H. E., Zimmermann, N. E., McVicar, T. R., Vergopolan, N., Berg, A., & Wood, E. (6. 11. 2018), English: Köppen–Geiger climate classification map.Français: Carte de classification climatique de Köppen–Geiger., Приступљено 6. 8. 2019
- ^ Terpsichores (28. 10. 2012), English: Temperate broadleaf and mixed forests, Приступљено 6. 8. 2019
- ^ World Wildlife Fund: Temperate Broadleaf and Mixed Forest Ecoregions
