Летонија

Летонија (лет. Latvija), или званично Летонска Република (лет. Latvijas Republika) држава је у северној Европи. Летонија има копнене границе са друге две балтичке државе — Естонијом на северу и Литванијом на југу — и са Русијом и Белорусијом на истоку. На западу, Летонија дели поморску границу са Шведском. Главни град Летоније, Рига, највећи је град прибалтичких држава.

Летонска Република Latvijas Republika  (летонски)
Застава Грб
Химна: Боже, благослови Летонију! (лет. Dievs, svētī Latviju!)
Главни град	Рига
Службени језик	летонски
Владавина
Председник	Егилс Левитс
Председник Владе	Кришјанис Каринш
Историја
Независност	18. новембар 1918, од Совјетског Савеза 4. мај 1990.
Географија
Површина	‍
— укупно	64.589 km2 (121)
— вода (%)	1,5
Становништво	‍
— 2014.	2.003.000 (148)
— густина	31,01 ст./km2
Економија
Валута	евро
Остале информације
Временска зона	UTC +2
Интернет домен	‍.lv‍
Позивни број	+371

Летонију чине четири културноисторијска региона: Курземе (Курландија) на западу, Земгале у центру, Видземе на северу и Латгале на истоку. Некада се сматра да је Земгале део области Курземе, па тако грб Летоније приказује 3 звезде које симболизују Курземе, Видземе и Латгале.

Историја

Главни чланак: Историја Летоније

Градска кућа у Риги у 17. веку

Првобитно позната као Ливонија, област данашње Летоније је била под утицајем немачког Ливонијског братства мача од 13. века па до 16. века када су институт Ливоније укинуле локалне аристократе, и продале га Пољској. Током неколико ратова, различите регионе Летоније су окупирале Пољска, Шведска и Русија. Међутим, у 18. веку, током Великог северног рата и касније, након подела Пољске, Русија је преузела контролу над Летонијом и околним областима.

Док је била под немачком окупацијом, Летонија је била у саставу Рајхскомесаријата Остланд. Након пораза нациста, Летонија се вратила под совјетску администрацију као Летонска ССР. Када се Совјетски Савез распао, Летонија је искористила прилику да прогласи независност 21. августа, 1991. Летонија је 2004. постала чланица НАТО-а и Европске уније.

Географија

Карта Летоније

Положај

Државе са којима се Летонија граничи су: Белорусија, Естонија, Литванија, и Русија . Површина државе износи 64.589 km².

Летонија има повољан географски положај; смештена између остале две балтичке државе представља укрштање путева између југа и севера, од Балтика према истоку. На западу, Летонија излази на Балтичко море, веома важно за привреду државе. Обале су слабо разуђене. На северозападу се налази Ришки залив, назван по главном граду државе.

Геологија и рељеф

Летонија је претежно равничарска земља, па је рељеф углавном једноличан. Идући према истоку, терен се мало уздиже. Највиши врх Летоније је Гаизинкалнс висок свега 312 m.

Воде

Летонија има много језера – око 3.000. Већином су ледничка, а највише их је на југоистоку и у приобалној низини. Највећи водоток је Западна Двина која тече са Валдајске узвисине, истог узвишења у Русији с којег теку и Волга, Дњепар и Ловат.

Највећи град је Рига, који је уједно и главни град државе. Још неки важнији градови су Лиепаја и Даугавпилс.

Лиепаја је позната по многим обележјима. У њој се налази највеће балтичко бродоградилиште, па се овај град често назива и летонским Ливерпулом. Позната је и по својој музичкој традицији и концертима.

Клима

На климу Летоније утиче више фактора; рељеф, географски положај, отвореност према мору (близина Атлантика) идр. Зиме су хладне, а лета умерено топла. Просечна годишња температура износи 26 °C.

Национални паркови

У Летонији постоје четири национална парка:

Име	Основан	Величина (km²)	Слика
Национални парк Гауја	1979.	917,45
Национални парк Разна	2007.	532
Национални парк Кемери	1997.	381.65
Национални парк Слитере	1999.	264.9

Административна подела

Главни чланци: Окрузи Летоније, Градови Летоније и Историјске покрајине Летоније

Летонија је подељена на 26 округа, звани rajons. Статус округа има и 7 већих летонских градова:

• Вентспилс
• Даугавпилс
• Јелгава
• Јурмала
• Лиепаја
• Резекне
• Рига

Становништво

Цркве у Летонији

Према попису из 2011, најбројније становништво Летоније чине Летонци, 62,1%. Значајну улогу имају и Руси, њих 26,9%. Од осталих народа овде живе Белоруси, Литванци, Украјинци, Пољаци и др.

Због присутности Немаца током историје, Летонци се верски изјашњавају као протестанти (по учењу Мартина Лутера), односно католици.

Језик

Летонски језик спада у групу балтичких језика и службени је језик у Летонији. Ипак, постоје несугласице. Део руске националне мањине се не слаже са учењем летонског у школама, тврдећи да је за време Совјетског Савеза, у свим његовим чланицама, руски био службени језик. Било како било, на улицама можете чути народ како говори и летонским и руским језиком.

У летонском језику може се наћи и доста туђица из немачког, те скандинавских и словенских језика.

Латгалијски језик је дијалекат летонског језика присутан на истоку Летоније. Говори га око 150.000—200.000 људи. Ливонски језик је језик из породице угро-финских језика који говори још тридесетак људи. Оба ова језика су заштићена законима.

Култура

Битан утицај на летонску културу имали су историјски и друштвени разлози, што је највише осетно на архитектури грађевина у већим градовима, нпр. у Риги. Катедрале и цркве грађене су у немачком стилу.

Код музике, велика се пажња посвећује традиционалној музици, али ни модерна, забавна музика није запостављена. Град Лијепаја, назива се још и градом рокера јер из њега потичу најпознатији летонски рокери свих времена: Фоминс & Клеинс, Ливи и др.

Спорт

Главни чланак: Спорт у Летонији

Популарни спортови у Летонији су: хокеј на леду, фудбал, кошарка, атлетика и тенис.

Кошаркашка репрезентација Летоније је дванаест пута учествовала на Европским првенствима, а освојила је злато 1935. на првом Европском првенству и сребро 1939. године. На Олимпијским играма је учествовала само 1936. године, где је заузела 18. место.

Литература

• Arveds, Švābe (1949). The Story of Latvia: A Historical Survey. Stockholm: Latvian National Foundation. OCLC 2961684. 
• Bleiere, Daina; and Ilgvars Butulis; Antonijs Zunda; Aivars Stranga; Inesis Feldmanis (2006). History of Latvia: the 20th century. Rīga: Jumava. ISBN 9984-38-038-6. OCLC 70240317. 
• Cimdiņa, Ausma; Deniss Hanovs, ур. (2011). Latvia and Latvians: A People and a State in Ideas, Images and Symbols. Rīga: Zinātne Publishers. ISBN 978-9984-808-83-3. 
• Dreifelds, Juris (1996). Latvia in Transition. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-55537-1. 
• Dzenovska, Dace. School of Europeanness: Tolerance and other lessons in political liberalism in Latvia (Cornell University Press, 2018).
• Ģērmanis, Uldis (2007). The Latvian Saga. Rīga: Atēna. ISBN 978-9984-34-291-7. 
• Hazans, Mihails. "Emigration from Latvia: Recent trends and economic impact." in Coping with emigration in Baltic and East European countries (2013) pp: 65–110. online
• Lumans, Valdis O. (2006). Latvia in World War II. Fordham University Press. ISBN 0-8232-2627-1. 
• Meyendorff, Alexander Feliksovich (1922). „Latvia”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (12 изд.). London & New York: The Encyclopædia Britannica Company. 
• Plakans, Andrejs (1998). Historical Dictionary of Latvia (2nd изд.). Lanham: The Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-5515-1. 
• Plakans, Andrejs (2010). The A to Z of Latvia. Lanham: The Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-7209-7. 
• Plakans, Andrejs (1995). The Latvians: A Short History. Stanford: Hoover Institution Press. ISBN 978-0-8179-9302-3. 
• Pabriks, Artis, and Aldis Purs. Latvia: the challenges of change (Routledge, 2013).
• Rutkis, Jānis, ур. (1967). Latvia: Country & People. Stockholm: Latvian National Foundation. OCLC 457313. 
• Turlajs, Jānis (2012). Latvijas vēstures atlants. Rīga: Karšu izdevniecība Jāņa sēta. ISBN 978-9984-07-614-0. 
• Auers, Daunis. Comparative politics and government of the Baltic States: Estonia, Latvia and Lithuania in the 21st century (Springer, 2015).
• Bojtár, Endre (1999). Forward to the Past – A Cultural History of the Baltic People. Budapest: Central European University Press. ISBN 978-963-9116-42-9. 
• Hiden, John; Patrick Salmon (1991). The Baltic Nations and Europe: Estonia, Latvia, and Lithuania in the Twentieth Century. London: Longman. ISBN 0-582-08246-3. 
• Hiden, John; Vahur Made; David J. Smith (2008). The Baltic Question during the Cold War. London: Routledge. ISBN 978-0-415-56934-7. 
• Kasekamp, Andres (2010). A History of the Baltic States. London: Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-230-01940-9. 
• Jacobsson, Bengt (2009). The European Union and the Baltic States: Changing forms of governance. London: Routledge. ISBN 978-0-415-48276-9. 
• Lane, Thomas, et al. The Baltic States: Estonia, Latvia and Lithuania (Routledge, 2013).
• Lehti, Marko; David J. Smith, ур. (2003). Post-Cold War Identity Politics – Northern and Baltic Experiences. London/Portland: Frank Cass Publishers. ISBN 0-7146-8351-5. 
• Lieven, Anatol (1994). The Baltic Revolution: Estonia, Latvia, Lithuania, and the Path to Independence (2nd изд.). New Haven/London: Yale University Press. ISBN 0-300-05552-8. 
• Naylor, Aliide (2020). The Shadow in the East: Vladimir Putin and the New Baltic Front. London: Bloomsbury Academic. ISBN 9781788312523. 
• Plakans, Andrejs (2011). A Concise History of the Baltic States. Cambridge: Cambridge UP. ISBN 978-0-521-54155-8. 
• Smith, Graham, ур. (1994). The Baltic States: The National Self-determination of Estonia, Latvia, and Lithuania. New York: St. Martin's Press. ISBN 0-312-12060-5. 
• Steen, Anton. Between past and future: elites, democracy and the state in post-communist countries: a comparison of Estonia, Latvia and Lithuania (Routledge, 2019).
• Williams, Nicola; Debra Herrmann; Cathryn Kemp (2003). Estonia, Latvia, and Lithuania (3rd изд.). London: Lonely Planet. ISBN 1-74059-132-1. 
• Cheskin, Ammon. "Exploring Russian-speaking identity from below: The case of Latvia." Journal of Baltic Studies 44.3 (2013): 287–312. online Архивирано 25 јун 2021 на сајту Wayback Machine
• Cheskin, Ammon. Russian-Speakers in Post-Soviet Latvia: Discursive Identity Strategies (Edinburgh University Press, 2016).
• Commercio, Michele E. (2010). Russian Minority Politics in Post-Soviet Latvia and Kyrgyzstan: The Transformative Power of Informal Networks. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-4221-8. 
• Šleivyte, Janina (2010). Russia's European Agenda and the Baltic States. London: Routledge. ISBN 978-0-415-55400-8. 

Спољашње везе

• Председник Летоније
• Скупштина Летоније
• Влада Летоније
• Приказ Летоније од Летонског института
• Ministry of Foreign Affairs of Latvia
• Statistical Office of Latvia
• Latvian Institute
• Bank of Latvia
• Latvia Online
• European Union country profile
• Britannica Online Encyclopedia
• BBC News country profile
• Latvia. The World Factbook. Central Intelligence Agency.
• Latvia from UCB Libraries GovPubs
• Летонија на сајту DMOZ (језик: енглески)
• Key Development Forecasts for Latvia from International Futures
• Latvian Cultural Canon
• Latvian Culture Map
• Latvian Culture Portal
• Livonian Culture Portal
• State Agency of Cultural Heritage
• National Library of Latvia Архивирано 1 јун 2021 на сајту Wayback Machine
• Latvian Heritage
• Latvian Music Information Centre
• Official Latvian Tourism Portal