Адрани

насеље у Краљеву, Рашки округ, Србија

Адрани је насељено шумадијско место града Краљева у долини Западног Поморавља, које административно припада Рашком округу. Према попису из 2011. било је 2232 становника.

Адрани
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округРашки
ГрадКраљево
Становништво
 — 2011.Раст 2232
Географске карактеристике
Координате43° 45′ 02″ С; 20° 38′ 03″ И / 43.7505° С; 20.634166° И / 43.7505; 20.634166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина180 m
Адрани на карти Србије
Адрани
Адрани
Адрани на карти Србије
Остали подаци
Поштански број36203
Позивни број036
Регистарска ознакаKV

Налази се на четири километра од Краљева, на десној обали Западне Мораве, на надморској висини од 108 метара. Укупна површина насеља износи 1236 хектара.

ОШ „Драган Маринковић” Адрани

Село је добило назив на веома занимљив начин. Сељаци су овде живели углавном од земљорадње, а своје њиве називали „аде“ па је позната њихова свакодневна мисао „ада нас лебом рани“. Од те синтагме настао је назив Адрани.

Овде се налазе ОШ „Драган Маринковић” Адрани и Железничка станица Адрани. Овде је рођен музичар Новица Неговановић.

Историја

уреди

И поред тога што је насеље веома старо његов први помен у писаним документима потиче из новијег доба, тј. 1783. године, када су га аустријски картографи унели у своје војне карте. Пошто се у турским пописима не помиње, а ни у ранијим аустријским картама из 1718. могло би се претпоставити да је насеље основано половином 18. века. Међутим, антропоним (Јадран) из кога је име насеља настало ипак је старо. То потврђује и сачувани топоним Црквина као споменик далеке прошлости јер народно памћење не зна да је у насељу црква постојала. Нема сумње, цркву су Турци порушили у време великих пустошења крајем 16. и почетком 17. века када је насеље потпуно напуштено. После пожаревачког мира 1718. године граница између турског и аустријског царства ишла је долином Западне Мораве, па је из граничне зоне и онако малобројно становништво било исељено. Тек када је Београдским миром 1739. године граница померена према северу, насеље је поново обновљено.

Демографија

уреди

У насељу Адрани живи 1778 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (40,9 код мушкараца и 41,4 код жена). У насељу има 677 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,25.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.291
1953. 1.370
1961. 1.537
1971. 1.709
1981. 1.899
1991. 2.065 2.029
2002. 2.198 2.257
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
2.179 99,13%
Црногорци
  
10 0,45%
Хрвати
  
3 0,13%
непознато
  
3 0,13%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија

уреди

Познате личности

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди